Ovako je izgledao trenutak povlačenja srpske vojske sa KiM pre 22 godine i ulazak stranih trupa
Srpski vojnici i policajci imali su rok od 11 dana da napuste KiM, prema planu o povlačenju, što je bilo 15. juna u ponoć. Međutim, prema navodima ratnih izveštača koji su tog dana bili u Prištini, i posle predviđenog roka, nekoliko oklopnih vozila i džipova i dalje je ostalo parkirano ispred zgrade Komande prištinskog korpusa
Povlačenje jedinica Vojske Jugoslavije i policije sa prostora Kosova i Metohije bila je jedna od odredbi Kumanovskog sporazuma potpisanog 9. juna 1999. godine.
Preporučujemo
Priština spremna za lokalne izbore na jesen? Organizacija će koštati oko 7,5 miliona evra
Vučić pred razgovore u Briselu: Nije vreme za velike reči, već za čvrst stav
Srpski vojnici i policajci imali su rok od 11 dana da napuste KiM, prema planu o povlačenju, odnosno do 15. juna u ponoć. Međutim, prema navodima ratnih izveštača koji su tog dana bili u Prištini, i posle predviđenog roka nekoliko oklopnih vozila i džipova i dalje je ostalo parkirano ispred zgrade Komande prištinskog korpusa.
- Otišli su dvanaest časova kasnije od predviđenog roka, čekajući da zaglavljenim kosovskim putevima prvo prođe jedna vojno-policijska kolona iz Kosovske Mitrovice - pisalo je tada "Vreme".
Povlačenje su nadgledali predstavnici mirovnih snaga UN, čija su oklopna vozila bila na čelu i začelju kolone. Pratila ih je kolona civilnih vozila Srba koji su, mnogi zauvek, odlazili sa svojih ognjišta.
Ulazak stranih trupa na teritoriju KiM
Potisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu stvoreni su uslovi za povlačenje VJ i MUP Srbije sa Kosova i Metohije, a u isto vreme počeo je ulazak snaga Kfora. Prvi je stigao ruski konvoj iz sastava mirovnih snaga UN, koji je ušao 12. juna u centar Prištine, a potom nastavio prema Kosovu Polju i aerodromu Slatina.
Na teritoriju SRJ je iz Bosne i Hercegovine preko Pavlovića ćuprije u Badovincima ušla ruska jedinica, prošla kroz Beograd i preko naplatne rampe kod Bubanj potoka nastavila prema Nišu i kasnije ka Kosovu i Metohiji.
Istog jutra sa teritorije današnje Severne Makedonije na Kosovo i Metohiju su prvi ušli britanski vojnici. Granicu su kod mesta Blace, sa šest transportnih helikoptera, prešli britanski padobranci i pripadnici specijalne jedinice Gurke, a neposredno zatim na teritoriju južne srpske pokrajine ušle su kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.
Prvi kontingent od oko 800 nemačkih vojnika u sastavu KFOR-a ušao je oko podneva istog dana na sa makedonske teritorije kod Blaca, zajedno sa britanskim trupama, dok su pripadnici italijanskih snaga ušli u noći između 14. i 15. juna u Peć, a nemački kontigent Kfora u Orahovac.
U sastavu Kfora na Kosovo i Metohiju razmešteno je 37.200 vojnika iz 36 država, a u proteklom periodu taj broj je znatno smanjen.
Povlačenje srpske vojske sa KiM počelo je nedaleko od Podujeva, kada je komandant Prištinskog korpusa general Vladimir Lazarević izdao naređenje.
- Zatim je pogledao na sat i rekao "Vreme je da se krene" - preneli su tada mediji.
Kumanovski sporazum prethodio ulasku stranih trupa na KiM
Tog 9. juna 1999. godine, posle pet dana pregovora, potpisan je dokument koji je označio prekig NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, koja je trajala 78 dana.
Potpisnici Kumanovskog sporazuma bili su, u ime međunarodnih snaga NATO i KFOR britanski general Majkl Džekson, a ispred SR Jugoslavije policijski general Obrad Stevanović i general-pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović.
Celokupan tekst Sporazuma danas je moguće pročitati na sajtu Vlade Srbije.
Neke od odredbi bile su obavezujuće za obe strane, čin potpisivanja bio je uvod u uspostavljane vlasti UN na teritoriji AP KiM na osnovu rezolucije 1244 koja je doneta narednog dana na sednici Saveta bezbednosti, što je bio uvod u pogrom 300.000 Srba i drugih nealbanaca sa prostora KiM.
(Telegraf.rs)