Pojačani pritisci po pitanju KiM: Da li je Grčka zaista "novi ulog" u rešavanju kosovskog pitanja?

Predsednik Srbije rekao je da Srbiju narednih nedelja očekuju pojačani pritisci po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova, da će biti velikih i važnih konsultacija, u Beogradu, a zatim i nastavak dijaloga u Briselu

Pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova, od strane pet zemalja-članica EU koje to nisu učinile, ponovo je u fokusu na međunarodnoj sceni, a ovog puta se Grčka pominje kao "novi ulog" u rešavanju kosovskog pitanja. U priči o novim idejama za KiM indikativno je i to što je za početak juna najavljena poseta šefa grčke diplomatije Nikosa Dendijasa Prištini.

Preporučujemo

Da će uslediti pojačani pritisci na Srbiju po izjavio je pre nekoliko dana i predsednik Vučić, koji je rekao da je pred nama izuzetno težak period. Paralelno s tim, u poslednjih par nedelja pojavilo se čak 6 nezvaničnih dokumenata, non-pejpera, koji crtaju nove granice na Balkanu, a neka od njih nude različita rešenja i za kosovsko pitanje.

Prošle nedelje, savetnik bivšeg predsednika privremenih institucija u Prištini Hašima Tačija, izjavio je da je Francuska predložila privremeni sporazum Beograda i Prištine, po kome bi sever KiM imao autonomiju, SPC na KiM veća prava, a u zamenu za priznavanje od strane Grčke i liberalizaciju viza.

Iako pojedini grčki zvaničnici tvrde da su u pitanju "prazne priče" i  da "od priznavanja nema ništa" ostaje otvoreno pitanje da li bi složeni ekonomski, ali i politički odnosi dozvolili Grčkoj da ostane pri svom stavu o nepriznavanju nezavisnosti Kosova.

Predsednik Srbije rekao je da Srbiju narednih nedelja očekuju pojačani pritisci po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova, da će biti velikih i važnih konsultacija, u Beogradu, a zatim i nastavak dijaloga u Briselu.

Upitan za navode da bi Grčka mogla da promeni stav o KiM, rekao je da je bilo nekih promena u odnosima Atine i Prištine, ali da za sada ne zna da li je u pitanju samo trgovinska kancelacija ili postoji ''point of ineterst" između ove dve strane.

Pomenuta promena u odnosima Atine i Prištine odnosi se na okolnost da je Kancelarija za trgovinske odnose i ekonomske poslove u Atini, koju je Priština otvorila 2009, preimenovana u Kancelariju za kosovske interese.

Tim povodom oglasilo se i grčko Ministarstvo spoljnih poslova u čijem se saopštenju ovaj postupak i objašnjava.

- Grčka ne priznaje Kosovo i njen stav ostaje nepromenjen. S tim u vezi, s ciljem daljeg unapređenja naše bilateralne saradnje i olakšavanja funkcionisanja kancelarije, bez uticaja na aspekte koji se odnose na status, ova kancelarija je preimenovana u Kancelariju za kosovske interese u Atini - uveravaju iz ministarstva spoljnih poslova Grčke.

"Pritisci na Grčku da prizna nezavisnost Kosova traju godinama"

Odluka Grčke o nepriznavanju Kosova kao nezavisne države, koje se čvrsto drži još od 2008. godine, povezana je Kiprom, ali i odnosima s Turskom.

Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu predočava da Kipar ima snažne političke nesuglacice s Turskom, zbog toga što je to jedina zemlja koja je zvanično priznala Severni Kipar kao državu, odnosno kao tzv. Tursku republiku Severni Kipar.

- Na njegovoj teritoriji su turske vojne snage. Kipar ne priznaje secesiju zbog toga što to remeti njegovo unutrašnje uređenje - rekao je Proroković, prenosi Sputnjik.

On napominje da Grčka podržava Kipar i da ima dobre odnose sa Srbijom, te da zbog toga ne menja svoj stav o Kosovu. On podseća da je Grčka uticala na to da Kipar sa svojim nerešenim problemom uđe u EU, kao i da je za njih stvaranje velike Albanije jednaka pretnja kao i za Srbiju.

Pritisci na Atinu da prizna kosovsku nezavisnost traju godinama, ali im je Grčka uspešno odolevala i nema razloga da tako ne ostane, rekao je  predsednik Građanske stranke Grka Srbije Vasilios Provelegios.

- Od priznanja nema ništa - izričit je Provelegios povodom navoda o sve jačim pritiscima velikih sila na Grčku da priznaju nezavisnost tzv. Kosova i tvrdi da bi "pala" vlada u Atini koja bi to učinila.

Apeluje na donosioce odluka u Grčkoj da proaktivnije deluju u lobiranju za srpsko pitanje o KiM.

- Ako bi se, usled političkih pomeranja na svetskom nivou, eventulano desilo da Grčka prizna Kosovo, to bi bio podstrek i za ostale četiri članice EU da priznaju kosovsku nezavisnost - kaže Provelegios za Tanjug.

Pritisci na "petorku" koja ne priznaje nezavisnost Kosova

Kipar, Grčka, Slovačka, Rumunija i Španija čvrsto drže svoja politička stanovišta o tzv. Kosovu, jer bi u suprotnom i same imale problem sa svojim teritorijalnim integritetom. Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, zatražio je u Briselu od pet država članica Evropske unije koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova da to učine, i rekao da bi to povelo Kosovo ka evropskim integracijama.

Diplomata Zoran Milivojević ocenio je da potezi koje vuče Grčka nisu dobre vesti i otvaraju pitanje stvarne pozicije Atine kada je reč o kosovskom pitanju.

- Grčka je najslabija karika u lancu zemalja EU koje ne priznaju KiM - ocenio je Milivojević za Tanjug i naglasio da je dobro što druge zemlje - Španija, Rumunija, Slovačka i Kipar za razliku od Grčke imaju specifične razloge zbog kojih se drže principa koji su dovoljno jaki da ne bi doveli do priznanja Kosova.

Ukoliko bi Atina priznala samoproglašenu nezavisnost KiM otežala bi poziciju svih drugih zemalja koje to ne žele da učine, ocenio je Milivojević.

On napominje da je Atina pod pritiskom Nemačke i SAD i zbog ekonomske krize. Komentarišući mogućnost da Francuska preuzme glavnu ulogu u dijalogu Beograda i Prištine, diplomata je podsetio da je Emanuel Makon već pokazao da zemlja želi da se vrati starim prijateljistvima i da povrati položaj na globalnoj sceni.

Treba računati na aktivniji odnos Francuske u smislu da će davati znake da je partner, a ne u senci Nemačke, rekao je on i podsetio da poslednji non-pejper nazvan francusko-nemačkim, uvažava srpski interes. On kaže i da se stvari ne mogu rešiti preko kolena insistiranjem na priznanju, već da se mora uvažiti srpski interes.

Taj dokument pokazuje da je Francuska aktivna i da ima konstruktivniji prilaz u odnosu na tvrdi nemački stav, rekao je Milivojević i podsetio da će nemačka imati novog kancelara i da će u tom periodu tranzicije dok se on ne uhoda Pariz biti vodeći.

Podsetio je da će Francuska naredne godine predsedavati EU i da će nastojati i da poziciju dodatno afirmiše delovanjem u regionu vezano za otvorena pitanja i evrointegracije.

- To već treba očekivati od juna i samita i moguće nove međuvladine konferencije sa aktivnijim odnosom prema Srbij, otvaranjem poglavlja i klastera ako ne u juni onda na kraju godine, a naročito tokom predsedavanja Francuske - rekao je Milivojević.

(Telegraf.rs)