Vraća li se Moskva za pregovarački sto u razgovorima Beograda i Prištine?

Pre 11 godina Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju koja je pregovore Beograda i Prištine preselila iz Vašingtona u Brisel. Time i formalno velike sile poput SAD, Kine, ali i Rusije gube učešće u direktnom razgovoru dveju strana

Eventualno učešće Moskve u dijalogu Beograda i Prištine tema je gotovo svakog susreta srpskih i ruskih zvaničnika. Na mogućnost povratka zvanične Moskve za pregovarački sto ukazao je i ruski ambasador u Srbiji. Aleksandar Bocan-Harčenko u intervjuu za RIA Novosti ocenjuje da je Rusija spremna da razmotri nove aspekte učešća u rešavanju kosovskog pitanja – ukoliko Srbija to bude želela.

Preporučujemo

Pre 11 godina Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju koja je pregovore Beograda i Prištine preselila iz Vašingtona u Brisel. Time i formalno velike sile poput SAD, Kine, ali i Rusije gube učešće u direktnom razgovoru dveju strana.

- U takvim okolnostima ne zavisi više od Srbije da li će Rusija biti uključena u proces. Ako tzv. zapadni partneri Srbije dogovore sa Srbijom da Rusija može da postane deo tog pregovaračkog paketa, onda tu informaciju Srbija može da prenese Rusiji - kaže za RTS analitičar Dragomir Anđelković.

Posle zastoja u pregovorima na relaciji Beograd–Priština–Brisel posle dvadeset meseci, polovinom 2020. godine, su otkočeni. Ni tada nisu krenuli željenim tokom. Sjedinjene Države nude pomoć, imenuju izaslanika za dijalog i sve to rezultira potpisom u ovalnom kabinetu. Od tada sve glasnije poruke i da će se Istok vratiti za pregovarački sto.

- Svako ko može da doprinese boljem razumevanju između Beograda i Prištine je dobrodošao da bude uključen u dijalog između Beograda i Prištine, uključujući i Rusiju i Kinu koje su članovi Saveta bezbednosti koje na kraju krajeva ishod pregovora Beograda i Prištine treba da potvrde u Ujedinjenim nacijama - ističe Nedžmedin Spahiju, analitičar iz Prištine.

Eventualno uključivanje Rusije u pregovore, profesor Ivo Visković vidi u slučaju sazivanja međunarodne konferencije o Balkanu, pa i pitanju odnosa Beograda i Prištine.

- Savet bezbednosti se izjašnjava o onim situacijima gde same UN rešavaju problem, ali bilo je mnogo sporova koje su rešavale regionalne organizacije u Latinskoj Americi i Jugoistočnoj Aziji i tu se nije angažovao SB. On je svoju praktičnu moguću ulogu na neki način delegirao EU, sa tim se složila i Rusija, glasala je za to. Prema tome, teško je očekivati danas, nakon nekih promena u geopolitičkom prostoru, da se Zapad složi sa tim da se Rusija ponovo vrati u poces - smatra Ivo Visković, profesor na Fakultetu političkih nauka i bivši ambasador.

- Sada Beograd mora da ispregovara sa EU da Rusija bude u nekom formatu uključena. Bez toga Rusija ne može da bude deo ovog pregovaračkog procesa - naglašava Anđelković.

I na zvaničnim susretima predsednika Srbije i Rusije gotovo neizostavna poruka – ono što Beograd dogovori sa Prištinom, Moskva će podržati.

- Naravno da je Rusija zainteresovana za ovaj geopolitički prostor, ali interes Zapada je suprotan – oni žele da istisnu uticaj Rusije odavde i u tom smislu oni su sada u prednosti imaju situaciju gde im je i formalno odobreno da to rade. Istina ne čitavom Zapadu, nego EU i verovatno će se tako razgovori i voditi da neće dolaziti do formalnog uključivanja SAD nego faktičkog, jer formalno uključivanje bi onda stvorilo prostor i Rusiji da traži promene - ističe.

Promene je i pre tri dana tražio ambasador Rusije na sednici Saveta bebednosti – da predstavnik Prištine ukloni iza sebe zastavu nepriznate države.

(Telegraf.rs)