Dokument koji je podigao buru na Balkanu: Šta piše u slovenačkom "non pejperu"

Slovenački portal "Necenzurisano" objavio je neslužbeni diplomatski dokument o novim podelama na teritoriji bivše Jugoslavije

Foto: SHutterstock

Famozni slovenački "non pejper" digao je buru u regionu koja se danima ne smiruje. Naime, nezvanični dokument predviđa prekrajanje granica šest zemalja Balkana, podelu BiH i stvaranje "velike Albanije" i "velike Srbije".

Slovenački portal "Necenzurisano "objavio je sadržaj ovog dokumenta u kome su iznete ideje za podelu Bosne i Hercegovine, pripajanje Republike Srpske Srbiji i ujedinjenju Kosova sa Albanijom, iz Evropske unije demantuju da su primili bilo kakav "non pejper", a na ove priče reagovao je danas i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

- Ja nisam video nikakvu inicijativu i nisam spreman da osuđujem ili hvalim nešto što nisam video. Pojma nemamo šta stoji u tome, ni da li postoji - rekao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Foto: Telegraf.rs

On je komentarisao i način na koji je u Srbiji propraćena priča o ovom dokumetu.

- Značajno je izražen autošovinizam kod Srbija, kod kvazi elite, koja misli da svaki put kada Srbi treba nešto da dobiju, čak i ako to ne postoji, nekome odmah treba odrubiti glavu. Niko od vas nije skočio a svakoga dana komadaju Srbiju, nama menjaju granice - rekao je Vučić.

Iz Brisela uzdržani: Ne možemo ništa da potvrdimo

Iako mediji u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini spekulišu o tome da li je premijer Janez Janša zaista poslao u Brisel ovaj dokument, u kome se pominje novo crtanje granica na području bivše Jugoslavije, iz EU su uzdržani u davanju bilo kakvih izjava.

Iz kabineta predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela kažu da "ne mogu da potvrde" da je on dobio tzv. ”non pejper” u kome premijer Slovenije Janez Janša govori o "završetku raspada Jugoslavije" kao o jednom od prioriteta nastupajućeg slovenačkog prededavanja EU.

Ko je pisao "non pejper"?

Hrvatski Jutarnji list juče je objavio, pozivajući se na izvore u Ljubljani, da "svakako postoji mogućnost" da je reč o politici iza koje stoje mađarski premijer Viktor Orban i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Taj neimenovani izvor tvrdi da su preko Janše njime želeli da upozore EU da su nužni radikalni potezi kako bi se brzo rešila postojeća kriza na Zapadnom Balkanu, i ponudili rešenje koje bi "maksimalno išlo u prilog Beogradu".

Slovenački portal "Necenzurisano "objavio je sadržaj dokumenta u kome su iznete ideje za podelu Bosne i Hercegovine, pripajanje Republike Srpske Srbiji i ujedinjenju Kosova sa Albanijom-Foto: necenzurirano.si

U medijima je takođe objavljeno da plan ima podršku Hrvatske i Mađarske, ali su u Zagrebu demantovali i ustvrdile da "Hrvatska nikako nije upletena u ovaj slučaj".

Nezvanični dokument je izazvao ozbiljnu unutrašnju krizu u Sloveniji. Opozicija poziva Janšu na sastanak, a Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da niti su izradili, niti su u Brisel poslali ikakav dokument.

Mediji spekulišu o tome da li je premijer Janez Janša zaista poslao u Brisel ovaj dokument u kome se pominje novo crtanje granica na području bivše Jugoslavije, iz su EU uzdržani u davanju bilo kakvih izjava-Foto: necenzurirano.si

Cela pometnja počela je kada je predsednik Slovenije Borut Pahor pitao rukovodstvo BiH da li mogu mirno da se raziđu. 

Željko Komšić, član Predsedništva BiH, potvrdio je da im je Pahor tokom službenoh boravka u BiH rekao da su sve češći glasovi u Evropi da treba dovršiti raspad Jugoslavije.

Komšić je ispričao i da su on i Šefik Džaferović rekli da mirno razdruživanje nije moguće, dok je Milorad Dodik izneo suprotan stav.

Željko Komšić, član Predsedništva BiH, potvrdio je da im je Pahor tokom službenoh boravka u BiH rekao da su sve češći glasovi u Evropi da treba dovršiti raspad Jugoslavije-Foto: Tanjug/Bojan Stekić

U BiH je to izazvalo sumnje da Slovenija stoji iza svega, zbog čega su početkom nedelje pozvali ambasadorka Slovenije Zoricu Bukinac, kako bi se službeno izjasnila o ovom nezvaničnom dokumentu.

Komentarišući ovu situaciju, srpski član Predsedništva BiH, Milorad Dodik, rekao je danas u Beogradu da ideja o mirnom razlazu BiH nije nova, te da ona postoji kao odgovor na mogućnost da BiH ne može da funkcioniše.

- Nisam video nikakav dokument, ali je impresivnio kolika se galama oko toga digla. Svi su jednistveni u činjenici da Bosna, ovakva kakva je, ne može da funkcioniše - poručio je on i dodao da će dolaziti u Beograd i ubeđivati Vučića da prihvati takav koncept.

Dodik misli da opciju o mirnom razlazu treba staviti kao jednu od relevantnih u budućnosti, kaže, i objašnjava da je njegova koncepcija miran razlaz, a ne rat - Tanjug/Strahinja Aćimović

Misli da opciju o mirnom razlazu treba staviti kao jednu od relevantnih u budućnosti, kaže, i objašnjava da je njegova koncepcija miran razlaz, a ne rat. Srbija ima svoje međunarodne obaveze kao garant Dejtonskog sporazuma i ja to razumem. BiH se urušava i zato Srbija mora nešto da kaže. Ubeđivaću Vučića - rekao je Dodik.

Šta se predlaže kao rešenje?

*Ujedinjenje Kosova i Albanije. "Na Kosovu se 95 posto stanovništva želi ujediniti s izvornom albanskom nacijom. Slična je situacija i u Albaniji. Granica između Albanije (članice NATO-a) i Kosova praktično ne postoji. Srpski deo Kosova dobio bi poseban status - po uzoru na Južni Tirol", navodi se u dokumentu. To je autonomna pokrajina u severnoj Italiji, gde većina stanovništva govori nemački.

*Ujedinjenje većine teritorije Republike Srpske sa Srbijom. "Srpsko nacionalno pitanje može se u velikoj meri rešiti pripajanjem dela Republike Srpske Srbiji. U ovom slučaju, Srbija je spremna da pristane na ujedinjenje Kosova i Albanije", navodi se u dokumentu.

*Hrvatsko nacionalno pitanje može se rešiti spajanjem većine hrvatskih kantona u BiH s Hrvatskom ili davanjem posebnog statusa hrvatskom delu BiH (po uzoru na Južni Tirol).

*To bi Bošnjacima dalo nezavisno funkcionalnu državu i preuzeli bi punu odgovornost za nju. Na referendumu bi ljudi odlučivali da li će se pridružiti EU ili budućnosti izvan EU (sledeći primer Turske). Za sada velika većina Bošnjaka podržava u perspektivi EU, a u naglom porastu turskog uticaja i radikalnog islama, situacija bi se mogla drastično pogoršati u sledećoj deceniji".

(Telegraf.rs)