Suđenje bivšem šefu DB i Simatoviću: "Stanišić sarađivao sa CIA"

Džordaš je sudijama rekao da Stanišić ne bi 1993. godine vodio CIA u BiH da nađe masovne grobnice da je bio učesnik u zločinačkom udruženju, za šta ga tereti optužnica

Odbrana Jovice Stanišića, bivšeg šefa DB Srbije, danas je na poslednjem danu iznošenja završnih reči na ponovljenom haškom suđenju Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju, bivšem komandantu JSO, ponovo apostrofirala saradnju Stanišića sa američkom obaveštajnom agencijom CIA.

Preporučujemo

Kako navodi Blic, Stanišićeva odbrana je navela da je on 1991. godine stupio u kontakt sa agencijom CIA i da je 1993. naveo CIA na lokacije masovnih grobnica u Bosni.

Ovo nije prvi put da se Stanišić dovodi u vezu sa CIA, podseća list i navodi da je advokat Vejn Džordaš, branilac Stanišića, danas je u finalu iznošenja završne reči opet potegao saradnju sa CIA kao adut svog klijenta.

- Stanišić je stupio u kontakt s CIA 1991. godine i bio je pouzdani sagovornik - rekao je danas Džordaš.

Džordaš je sudijama rekao da Stanišić ne bi 1993. godine vodio CIA u BiH da nađe masovne grobnice da je bio učesnik u zločinačkom udruženju, za šta ga tereti optužnica.

Stanišića je pred haškim sudom 2019. godine kao agenta CIA označio i ser Ajvor Roberts, bivši britanski ambasador u Srbiji, koji je svedočio na poziv odbrane Stanišića.

Prvog dana iznošenja završnih reči, 12. aprila, Tužilaštvo je zatražilo kaznu doživotnog zatvora za Stanišića, šefa DB-a između 1991. i 1998. godine, i Simatovića, komandanta Jedinice za specijalne operacije DB, gde je na raznim poslovima radio između 1978. i 2001. godine.

Drugog dana je završnu reč dala odbrana Stanišića, a bilo je mnogo reči o tome kome su zapravo na ratištu odgovarali Željko Ražnatović Arkan i njegova "Srpska dobrovoljačka garda".

Dok Tužilaštvo tvrdi da se Arkan i njegova jedinica mogu povezati sa Stanišićem i Simatovićem "na više načina", odbrana tvrdi da je Arkana kontrolisao Radovan Stojičić Badža, funkcioner srpske policije, prenosi Tanjug.

Odbrana je na kraju izlaganja zatražila da Stanišić bude oslobođen.

Stanišić i Simatović terete se da su učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu na čelu s tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, čiji je cilj bio uklanjanje Bošnjaka i Hrvata s delova teritorija BiH i Hrvatske radi uspostavljanja etnički čiste srpske države.

Posle prvostepenog suđenja, Haški tribunal je 2013. Stanišića i Simatovića oslobodio krivice, ali je Apelaciono veće 2015. usvojilo žalbu Tužilaštva i zbog nepravilnosti u postupku naložilo da suđenje bude ponovljeno po istoj optužnici. Apelaciono veće odlučilo je da, po prvi put u istoriji tog suda, u potpunosti obnovi jedno suđenje.

Novo suđenje počelo je u leto 2017. godine, dok bi se presuda, prema ranijim najavama, mogla očekivati ovog maja.

Stanišića i Simatovića su vlasti Srbije uhapsile 2003. godine. Stanišić se zbog bolesti od jula 2017. nalazi na privremenoj slobodi u Beogradu. Ni jedan, ni drugi nisu prisustvovali iznošenju završnih reči.

(Telegraf.rs)