Čeda o hapšenju Miloševića, Legiji, Koštunici, Miri: Pitao me koji je dan, nisam znao da je Vidovdan

Od Miloševića je sve zavisilo

Lider LDP-a Čedomir Jovanović u emisiji "Četvrtkom u devet" rešio je da iznese svoja sećanja na događaje vezane za hapšenje Slobodana Miloševića o kome, zahvaljujući seriji "Porodica" ponovo priča cela Srbija.

Preporučujemo

- Sećam se da sam mu rekao da je paradoks to što će se pamtiti po toj noći u kojoj treba da odluči šta će se desiti. Ako me pitate čime je Milošević zadužio Srbiju, onda je to zatvor, potom Haški tribunal - rekao je Jovanović.

Kako je kazao, od njega je zavisilo da li će se vila "Mir" pretovoriti u pećku "Pandu", u kojoj je ubijeno šest srpskih mladića.

- Milošević nije dozvolio da dođe do krvoprolića, mnogo mi je pomogao da nađem izlaz iz tog haosa i pristao je kroz mene na jedan čudan odnos sa Zoranom Đinđićem, koje se završilo Zoranovom porukom da nema mesta u ovom svetu i za nas, i za to zločinačko udurženje koje nam ždere živote. On je to dokazao Miloševićevim hapšenjem - rekao je Jovanović.

Jovanović je tada bez iskustva u parlamentu i sa 29 godina postavljen za šefa poslaničkog kluba DOS-a.

- Hapšenje Miloševića usledilo je, inače, nekoliko meseci posle 5. oktobra 2000, kada je konačno okončana njegova autoritana vladavina u kojoj smo se suočili sa sankcijama, infalcijom, ratovima, bombardovanjem Jugoslavije.

- Mi smo poslali Koštunici poruku da sve to mora da se reši. On je postavio gardijsku brigadu da čuva Miloševića. Jedinicom koja je čuvala Miloševića u okviru Vile Mir bio je Ćosić. On je ostavio brojne mitraljeze, minobacače, bojna vozila. sve što je neophodno da se poubijamo onako krvavo kako samo Srbi to znaju da urade.

U petak, 30. marta, otišao sam u kuću Branislava Baneta Ivkovića, tadašnjeg šefa poslaničke grupe SPS-a. Za mene je on ministar iz Marjanovićeve vlade iz koje su izlazili batinaši koji su prebijali beogradske studente. Ja nemam sa njim šta da razgovaram. Nisam imao nikakav kontakt sa njim - seća se Jovanović.

Koštunica je tada izjavio da "niko nije iznad zakona, pa ni Milošević". Na tu konstataciju, Jovanović odgovara pitanje: "Ko će da sprovede taj zakon".

- Nije Koštunica rekao "idem kod Miloševića da sprečim taj cirkus, kao 6. oktobra" - rekao je Jovanović i nastavio da priča o toj noći:

- Pre odlaska kod Ivkovića otišao sam u Institut za bezbednost kod Dušana Mihajlovića. Vodio je sve beleške, šta ko priča, i gledao zajedno sa mnom taj cirkus pred kućom, te zveri koje su unutra i ćutao. U jednom trenutku je naređeno Jedinici za specijalne operacije, koja je pripadala Državanoj bezbednosti, da preuzme kapiju. Ne znam kako da vam opišem šok - dodaje lider LDP-a.

- Tad je bilo jasno i meni, i Zoranu, Dušanu šta se dešava kada su iz kombija izleteli ljudi sa čarapama u glavama. Nije to bilo koji kombi, nego oduzet ambasadi SAD godinu dana kasnije, dok socijalisti i radikali puštaju priču o kidnapovanju Miloševića od strane Amerikanaca zbog para.

- Otišao sam kod Baneta Ivkovića jer smo dobili informaciju da je jedan novinar ranjen i da su otac i sin pucali jedan na drugog, na suprotnim stranama. Sin nije znao da je otac unutra, a otac da je sin na kapiji. To je bio kraj.

- Rekao sam Đinđiću da ovo ovako ne može da ide i da moram da razgovaram sa Miloševićem. On mi je rekao da ću ući u zverinjak. Nikakav kontakt nisam imao sa Ivkovićem, Dragan Bujošević mi je dao broj telefona.

Ja sam ga pozvao, pitao gde je, on je tada bio kod kuće. U 23, 23.30 sam mu ušao u stan, u kom je bilo četvoro dece i njegova žena. Rekao mi je da će učiniti sve da razgovaram sa Miloševićem, a ja njemu da to više niko ne može da kontroliše i da svi žele da se ovo završi tako što će Milošević okončati svoj život u sukobu sa nama i da mu to prenese. Ivković se spakovao i otišao u vilu. Pozvao me posle sat, sat i po i rekao da dođem.

- Uvek ću Ivkovića poštovati zbog toga što je radio, o njegovoj politici možemo da pričamo drugi put.

U seriji je navodno ideja bila Bebe Popovića da Jovanović pregovara sa Miloševićem.

- Cenim ljude koji su napravili tu seriju. Bez obzira na sve komentare koje prate, gledao sam 20 minuta druge epizode i tada odgovorio na pozive producenta, koji me je zvao da dođem da odgledam čitavu seriju. Pozvao sam ga i rekao da ne znam kako će se završiti, ali da Milošević nije bio neki ludak, Mira je bila Lejdi Magbet, a ne neka babetina koja cvili i valja se po kauču. Koštunica nije lik iz "Nikad izvini", nego ozbiljan čovek sa ozbiljnim političkim planovima, prema čijoj ću politici biti uvek kritičan, ali koji je uvek bio veoma ozbiljan. A Zoran je tada imao moje godine. Teško je igrati Zorana Đinđića.

- Ipak u ovom našem namučenom i podeljenom društvu mi smo snimili seriju o poslednjim danima porodice Milošević, koja se emituje na RTS-u. To nisu imali snagu da urade Amerikanci, Hrvati, Englezi. U ovom našem drutšvu je to ipak urađeno i o tome treba govoriti. Ali mi je teško da gledam ovu seriju, dok i danas onako bljuju i lažu. Mi smo sad obeležili 18 godina od Zoranovog ubistva. To je ono što je problem. Zoran je ubijen 12. marta jer je bio sam. Što ja više nisam mogao da odem kod Bagzija ili Legije kao što sam otišao kod Miloševića.

Legija ga je dočekao na vratima, Sloba je prvo rekao tri stvari

O susretu sa Legijom u vili "Mir" rekao je da ga je sačekao na vratima.

- Ništa nismo pričali. Poznavao sam ga i već je tada bilo jasno da laže za Ibarsku magistralu.

- Kad sam ušao u vilu, tu je bilo nekoliko ljudi, svet koji mu ne pripada, iako su bili zaista spremni da ga brane. On je bio ozbiljan čovek, posledice njegovih dela bile su ozbiljne. Rekao mi je: "Ti si Čeda, baš si mlad. Jesu li našli ove što su ti stavili bombu pod auto?". Siniša Vučinić je bio pijan pod pultom na ulazu. Bjelica utegnut, ozbiljan, naoružan, ne bi imao nikakv problem da u mene isprazni šaržer, spreman da do poslednjeg atoma brani Miloševića. Došla je i Mira.

Na pitanje kakav je bio odnos Mire Marković prema Čedi on je rekao "neobičan".

- Ona je prava Lejdi Magbet. U jednom trenu nezaštićena žena koja preklinje za svoju porodicu, u drugom ekstremna, radikalna, luđa od svih u toj kući, ali ne na vulgaran način.

Čedomir Jovanović tvrdi da je Milošević imao pištolj.

- Bio je svestan svega, niko ga nije lagao. Ne mislim da je želeo da Srbija završi tamo gde jeste na kraju njegove epohe, ali je saldo te politike bio zastrašujući. To nikada nisam gubio iz vida. Istina je da je rekao "Živeo sam uspravno, tako ću i otići". On nije mogao da podnese poniženje, bio je od ljudi koji u svakom trenu, bez obzira na težinu situacije, kalkuliše. Imao je u svojoj glavi taj san o hiljadama ljudi koji će doći pred kuću ili zatvor. Ali po pitanju Haga, on i Koštunica su bili istomišljenici. Koštunica je i u kampanji, i 6. oktobra rekao da neće doći do ekstradicije i da Haški tribunal nije nikakav sud. Ali je u Vašingtonu rekao da će Milošević biti uhapšen. Onda je Zoran dve nedelje kasnije otišao u Vašington gde ga je sačekao Kolin Pauel i rekao u ime Buša da imamo rok do 31. marta da uhapsimo Miloševića.

- Oni koji su dozvolili da sve to ode toliko daleko tokom 1990-ih godina su tražili Miloševićevu glavu. I evo ti glava za ovih osam miliona. O tome se radi. I to sam mu rekao i on je to znao. Naivno je pomisliti da sam ja mogao da prevarim Miloševića nekim papirom.

Na pitanje kako je izgledalo razgovarati sa Miloševićem u vili u kojoj nije bilo struje Jovanović je rekao:

- Ja ne znam kao to filmski može da se opiše. Zato ja nisam dobar sagovornik. Ja sam iz Skupštine ušao u tu kuću. Razgovarao sam sa Zoranom, on je bio kod kuće i njega je novinarka pitala šta se dešava ispred vile Mir. On je rekao da ne zna i da zove minsitra policije, pravde. Mi smo sekund posle toga bili na vezi i rekao sam mu da će oni pre sami sebe da uhapse nego da uhapse Miloševića posle ovoga - ispričao je Jovanović.

Dokument koji je trebalo da pruži garanciju Miloševiću

U rezidenciji Jovanović nije imao telefon i sa Zoranom se čuo samo jednom.

- To je bila druga noć kada sam se sa Miloševićem dogovorio da on krene u CZ a da mu ja dam papir koje će ostati njegovo svedočansvo da se ponašao časno, da nije bio slabić i kukavica, a to je podrazumeva onaj dokument koji se sad uglavnom pogrešno citira. Tad sam se sa čuo sa Zoranom i rekao da smo se dogovorili i da mora da nađe način da sa Koštunicom potpiše dokument kojim će pružiti garancije Miloševiću da se ne hapsi zbog Haškog tribunala i da će se svakodnevno viđati sa članovima porodice.

Koštunica to nije hteo to tako da uradi. To je trebalo da budu jedine dve tačke dokumenta. Onda se Zoran čuo sa Koštunicom koji nije to hteo tako da uradi ali ja to nisam tad znao - ispričao je Jovanović.

Istakao je da je Koštunica znao da će Milošević biti izručen Haškom tribunalu, kao što je znao i sam Milošević.

Đinđić je govorio da je moguće suđenje u Srbiji.

- Nije sporno ono što smo mi želeli ali posle odlaska u Ameriku u februaru mesecu bilo je jasno da ne postoji nikakvo razumevanje za situaciju u kojoj smo se mi nalazili. Koštunici je Bajden rekao da je ne dolazi u obzir da mu se sudi u Srbiji. Hag je postojao zbog Miloševića. Naravno da smo znali da će biti izručen Hagu - objasnio je Jovanović.

Pitanje Kosova

Jovanović se onda dotakao pitanja Kosova.

- Šta mi možemo na Kosovu da izdamo? Sva pitanja koja su bila otvorena tad, otvorena su i sad. Zoran je želeo to da reši, ne nikoga da prodamo. On je otišao u Nemačku sa užasnom povredom, nama je bilo jasno šta se dešava sa Kosovom. Mi na Kosovu imamo mogućnost da naučimo da živimo sa Albancima, imamo šansu da na prostoru Kosovu napravimo prvu generaciju koja će živeti u miru. Mi smo se za to borili - kazao je.

Nakon toga je opet pričao o Miloševiću i objasnio da je sa Karlom del Ponte razgovarao Zoran i on i da je ona rekla da se uhapsi Milošević.

- Zoran je rekao da nema zakon, ona ga je pitala šta će ti zakon za to. Hapšenje Miloševića nije bilo samo pitanje ekonomske pomoći već bi se raspala zemlja unutra. 90 odsto Srba ne može da podnese Hag, situaciju sa Kosovom a žele u Evropsku uniju - istakao je.

Jovanović se opet vratio na priču o Miloševiću. Kazao je kako se sa Mirom sretao dokle god je Slobodan bio u zatvoru. Kad je Miloševiću pozlilo Jovanović ga je vozio svojim kolima na VMA.

Čedomir Jovanović je napomenuo da nikad nije lagao i prevario Miloševića. Napomenuo je da nije znao da je Slobodan otišao u Hag na Vidovdan, tačnije da tog dana nije znao da je Vidovdan. Ispričao je da je on pred izručenje otišao kod Miloševića u zatvor, koji je odbijao bilo sa kim da razgovara.

Čedomir nije znao da je Vidovdan

- Ja sam Miloševića priveo do helikoptera, on se okrenuo i rekao "Znaš li koji je danas dan", ja sam rekao da ne znam. Odgovorio mi je "Tako mi i izgledaš. Danas je Vidovdan. Aj zdravo braćo Srbi". Ušao je u helikopter. Vozio ga je pilot koji ga je vozio i na Gazimestan - ispričao je Jovanović.

Podsetio je da je na njega pucala Miloševićeva ćerka i da je protiv nje podignuta optužnica.

- Ta njegova ćerka kakva god da je bila, bila je mnogo normalnija nego mnogi tamo, to stanje u kom je bila, to odsustvo razuma je razumljivo u toj situaciji. Odbio sam da svedočim protiv nje - kazao je.

Osvrnuo se na situaciju 20 godina kasnije.

- Ne kajem se ali bih otišao kod Bagzija u zatvor ali nisam otišao jer je Srbija postala država koja ima tužilaštvo, sud a posle tri nedelje su mi rekli da treba da se sklonim iz zemlje, kao i Zoran jer ne mogu da me čuvaju. Sa Zoranom sam se čuo veče pre nego što su ga ubili. Zoran je ubijen, Milošević nije.

Mi smo rizikovali sve što smo imali da on ostvari svako svoje zakonsko pravo. On je potpisujući Dejtonski sporazum preuzeo obavezu ka Haškom tribunalu. On je prvi isporučio Srbe tom sudu - napomenuo je Jovanović.

Objasnio je da nikad neće Miloševiću da zaboravi ratove, Ivana Stambolića, Ćuruviju, onu 96. 97. godinu...

(Telegraf.rs)