Vučinić o noćima u vili "Mir": Plakali Jovanović i Legija, evo zašto su Čedu poslali da pregovara

Vučinić tvrdi da je Legija bio navučen i da se pokajao što je upao u vilu, a da je Jovanović žrtvovan jer ga Beba Popović nije mnogo voleo

Siniša Vučinić bio je na čelu grupe koja je uz Slobodana Miloševića u momentu hapšenja ostala do samog kraja. On je ispričao kako su izgledali poslednji momenti među članovima Miloševićeve porodice u vili Mir, ali i dolazak Legije i Čedomira Jovanovića.

Preporučujemo

- Na današnji dan pre 20 godina razmišljao sam o tome koji način postoji da Milošević ne bude u ćeliji u Centralnom zatvoru pa u Haškom tribunalu. DOS-ov čovek mi je dostavljao informacije, znao sam da se sprema Hag, a on je znao da je to protivustavno, da se tako ad hok čovek sprovede u Haški tribunal - rekao je Vučinić u gostovanju na TV "Prva".

On ističe da je ispred vile "organoizoveo narodne straže, straže ljubavi i pomirenja, u cilju da srpski narod bude jedno". Upitan da li su snimci naselja ispred Miloševićeve rezidencije ta straža ljubavi i pomirenja, Vučinić rekao da su bili u pitanju ljudi koji su došli da provociraju.

- SPS je trebalo da završi da dođe 100.000 ljudi, ali se to nije desilo. Neki ljudi su očigledno izdali. Milan Milutinović je bio nezahvalan, samo je nestao, niko nije mogao da ga nađe. U DOS-u su se dogovarali i pustili vest da je Milošević uhapšen da narod iz unutrašnjosti ne bi dolazio. Išli su u totalnu laž, tako su započeli svoju vladavinu na koju su došli nasilnim putem. Tako su napravili prvi i najveći autogol. Milošević je priznao izbore da ne bi došlo do sukoba - dodaje on.

Vučinić tvrdi da je bio prisutan 6. oktobra kada je Koštunica Miloševiću obećavao da ga neće isporučiti Haškom tribunalu.

- Koštunica nije želeo da ga prevari, ali je bio nemoćan u DOS-u. Đinđić i Beba Popović su vodili glavnu reč kao i Čeda Jovanović, Dušan Mihajlović. Oni su ga, kao i Pavkovića, nasamarili - kaže on.

Objašnjavajući zašto nije upotrebio arsenal oružja koji je imao za odbranu Miloševića istakao je da je bio jedini koji je tamo pružio oružani otpor.

- Ja sam jedini tamo, tako sam bio i optužen u jednom momentu, pružio oružani otpor, preuzeo borna kola. Imao sam prijatelja i čoveka kog sam smatrao duhovnim ocem, to je naravno bio Milošević, i čekao sam njegovo odobrenje. Rekao je da nikako ne pucamo, da narod dođe i da će nas on odbraniti. Ako treba zakleću se na Bibliji, ići ću na poligraf da bih dokazao da je to istina - priča Vučinić.

Milošević je, kaže, bio izuzetno smiren u ovim ključnim momentima.

- Mislio je da će biti ispoštovan dogovor da će biti ljudi, imao je garancije da neće biti isporučen Hagu. Toma Fila je rekao je da će to trajati dan. Rekao sam Miloševiću da ćemo se prvi sledeći put videti u Hagu. Rekao sam da ćemo svi poginuti. Potapšao me je po ramenu i rekao "znam ja to, ali vi ste mladi ljudi, tu je i moja porodica. Oni će sve pobiti. Prihvatiću razgovore" - priseća se on.

Kako navodi, general Pavković nije hteo da vojska napušta kompleks, ali je "došao drugi čovek koji je slagao i vojska se povukla".

- Nisam hteo da deca ginu, sa druge strane je bio zemunsko-surčinski klan. Znao sam da će doći, nisam im dozvolio da uđu u kapiju i ubijaju ljude. Zamolio sam vojsku da napusti položaj. General Bojović je rekao da ne treba ljudi da ginu - dodaje.

Tih dana, kao se priseća, nije išao kući. Bio sam u Vili Mir od 28. januara jer se plašio šta može da se desi predsedniku. Kako tvrdi, "bilo je planova da ga ubiju, kidnapuju, Legija je izigravao medijatora".

- Psihički sam teško podneo to jer sam znao da ga nikada neće pustiti iz Haga. I sada se vidi njihov pritisak na Srbe. Mira Marković je bila tu, bila je izuzetno hrabra i dobro se džala, nije kukala, ni plakala. Hrabra, čestita, časna žena razmišljala je kako da ne dođe do krvoprolića. Mene je tad bilo teško smiriti. Vidi se i na snimku da sam rekao da lažu i da nije uhapšen. Hteo sam da se pojavi pred tim isti skupom. Uvek mislim o njemu i koliko se borio za svoj narod, za građane Srbije, Crne Gore, moramo da budemo objektivni, njegovim pečatom je formirana Republika Srpska - kaže Vučinić.

Kaže da su laži da su se u vili, nakon što im je isključena voda i struja opijali viskijem.

- Isključili su vodu i struju u vili, pokušali su da nas iznure. Njihova štampa je pisala kako smo pili viski i uživali. Ostalo je malo viskija, da ljudi popiju po čašu. Sloba je popio jednu čašu sa Tomom Filom, morali smo da imamo za Tomu. Niko se nije opijao, umivali smo se flaširanom vodom, Sloba se obrijao kiselom vodom - obajšnjava.

Kada su počeli da preskaču ogradu rekao sam da će onaj "ko ne pruži otpor imati problem sa njim".Zato mu je, kako kaže, suđeno 12 godina.

Za Čedomira Jovanovića kaže da je izuzetno opskurna ličnost.

- Ušao je Legija, pa on. Njega Beba Popović nije mnogo voleo i žrtvovao ga je da bude pregovarač, za slučaj da mu se nešto desi. Jovanović i Legija su se zaplakali. Legija je pitao ima li rakije. Mislim da se grdno pokajao kad smo se pogledali u oči, bilo mu je krivo što je navučen jer ga je Toma Fila podsetio da je Arkan rekao da Srbin ne sme da udari na Srbina i Legija se držao toga - priča Vučinić.

"Marija nije mahala oružjem"

Kako kaže, "pitao je Slobu da li da drže Čedu kao taoca".

- Mislio sam da živi tu kao i mi, našim životom. Sloba je rekao da to ne radim, da će gledati šta je najbolje da uradi. Ja sam osetio da hoće da se preda, molio sam ga da to ne radi, krenule su mi i suze. Bilo je vrlo tužno, Mira nije plakala rekla je "vidimo se sutra". Toma Fila je izborio da mu svaki dan dolazi supruga. Marija se ponašala hrabro, u skladu sa ljubavlju prema ocu, koja je vidljiva. Bila je mirna i dostojanstvena, mahala oružjem nije. Da je htela da gađa Čedu pogodila bi ga. Ona je rekla da je ispalila dva hica u vazduh, ali ja to nisam video - ističe on.

Dodaje da je Milošević rekao da osatavlja da Bane Ivković bude v.d. predsednika i prvi čovek u SPS.

- Rekao sam da ću da prenesem sve, ali da im neću živ apasti u ruke. Ostao sam, izljubio sam sa Mirom i Marijom, Slobi sam rekao da nas neće puštati u CZ da ćemo biti odvojeni. Telefon koji je bio isključen je zazvonio i znao sam da će da me ubiju. Kapetan Dragan Karleuša je naknadno potvrdio da je bila naredba da me ubije. Policija je ušla da vrši uviđaj, ali ja sam se dosetio toga i preskočio sam zid devet visine i skočio u vojni objekat, kapetan me je propustio. Sačekao sam, došao je visoki oficir, pukovnik, rekao je da od generala Pavkovića ima poruku i pitao da li želim da me oni sprovedu kolima da me ne vode u pritvor, da me vode u Trebinje. Ja sam rekao "poštovani pukovniče, ja ne bih mogao da dozvolim sebi da bežim, a da moj predsednik ide u pritvor. Ja ću samo da doručkjujem svama, volim da jedem jaja sa slaninom, da javim porodici i par medija da sam živ". Oni su preneli da sam živ, pa sam rekao da pozovu policiju. Nisu mi stavljali lisice,  sa zadovoljstvom sam otišao s njima. Bilo mi je krivo da ja šetams lobodno dok je on u zatvoru - zalključuje Vučinić.

(Telegraf.rS)