Dan sećanja na NATO agresiju. Vučić: Ubijali su nam jedno dete dnevno, niko nije odgovarao za zločin

To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice - poručio je predsednik Srbije

Centralnom manifestacijom u Beogradu obeležen je Dan sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, patrijarha srpskog Porfirija, predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika, kao i drugih zvanica.

Preporučujemo

Prisutni su bili i predsednik Skupštine Ivica Dačić, premijerka Ana Brnabić i članovi Vlade Srbije.

Manifestacija, koja se održava u Kombank dvorani, počela je intoniranjem himne "Bože pravde".

Predsednik Srbije: Bez prava na odbranu, ubijana su nam deca

Predsednik Srbije zahvalio je svima što su i večeras svi zajedno i na početku podsetio da su NATO bombe ubijale civile, decu.

- Jedno dete dnevno. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu - rekao je Vučić.

On je istakao da za taj zločin niko nije odgovara, i da je nemoguće objasniti to što nam je urađeno te 1999. godine.

- Miljana Milić, petnaest godina, Vladimir Milić, dvanaest godina, Miomir Mladenović, četrnaest godina, Dragan Dimić, tri godine, Julijana Brudar, deset godina, Olivera Maksimović, dvanaest godina, Miroslav Knežević, trinaest godina, Dajana Pavlović, pet godina, Stevan Pavlović, osam godina, Marko Simić, dve godine, Milica Rakić, tri godine, Ivan Ivančić, sedam godina, Marko Ivanović, tri godine... I tako, sedamdeset devet imena, i to ne samo srpskih - rekao je predsednik Srbije.

Kazao je da objasniti to danas, ni 22 godine posle agresije, nije moguće.

- Ostala su samo, kao večni greh, imena - izjavio je predsednik Srbije.

On je podsetio i da je šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani ubijeno u koloni koja se vraćala kući u Prizren.

- To je, u jednom naslovu, na zapadu, jednostavno objašnjeno "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, Sanju Milenković... nije mogla da računa ni na takvo objašnjenje. Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom - naglasio je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da se 1999. godine desila agresija, a ne kampanja ili intervencija, nakon čega su ga prisutni pozdravili aplauzom.

- Nikoga mi tada nismo napali. Napali su nas, sa jasnim ciljem. Da nas poraze, da nas, da bi nas porazili, ubijaju, i da nam oduzmu deo teritorije. I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti i srpskog duha. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napala je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju i ta mala zemlja, i taj mali narod održali su im čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da oseti - kazao je Vučić.

On je rekao da smo izgubili mnogo - i decu, i ljude, i kontrolu nad delom teritorije, i milijarde zbog uništene privrede - ali da su obraz i srpsko srce još uvek tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Milorad Dodik: Nekad je tišina najbolji odgovor

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik poručio je večeras da jedino reč tišina može da iskaže tugu i bol za žrtvama NATO agresije da je to jedina adekvatna reč i zbog toga što postoje oni koji su postavili svog portparola koji je svakog dana saopštavao šta su srušili i koiko i koga su ubili, smatrajući to najvećim dostignućem tog vremena.

Dodik je istakao da iz te zajeničke tuge jedino "proizlazi naše jedinstvo i naša budućnost."

Poručio je da je pored osećaja tuge treba izvlači snagu i verovati u Srbiju, u ono što ona jeste, lider, koja zna svoj put, koja ima stabilne institucije i jako rukovodstvo, Srbiju koja želi mir... Drugima, kazao je, želimo da poručimo da razumemo njihove patnje, ali i da naprosto imamo pavo na isto što imaju oni.

Kako je rekao NATO ima pravo da postoji, i da to niko to nije osporavao, ali je zapitao:

- Ali, zašto su uzeli bas nas i naše ljude opredeljujući se prema jednom narodu na način da su nam isporučivali kasetne bombe sa osiromašenim uranijum od kojeg i danas mnogi oboljevaju - pitao je.

I sve to su, istakao je, radili u ime nekog cilja koji su sami zacrtali - da menjaju vlast, šire demokratiju, da nam, gle ironije, šalju "milosrdne anđele" bombama.

- Ubijali su ženu i decu, rušili sve što su mogli, bombardovali Srbiju i Republiku Srpsku, a svojoj javosti su govorili da je to kolateralna štete, doprinos cinizmu koji nisam znao -  kazao je Dodik i nabrojao koliko je tokom 78 dana bombardovanja srušeno bolnica, domova zdravlja, škola, objekat akulture, vozila spaljeni u pokretu i porušenih mostova.

Nisu, kazao je, prestajali i uvek su smatrali da je bilo malo ono što su nam isporučili.

Ali, kako je poručio, "Bog je dao stabilnu i jaku Srbiju i Republiku Srpsku koja se i danas bori za svoj subjetivitet, koja je zahvalna Srbiji, zagledana je u nju, željna njene snage. Jer samo takva Srbija može da bude naš snažan oslonac...".

Jedinstven smo narod, kazao je i istakao da je prirodna želja da budemo zajedno, jer imamo naše pismo, jezik, srpsku veru, krsnu slavu i volju da budemo zajedno.

- Hoću da kažem da ono što jedino proizlazi iz tuge što svi nosimo ješte jedinstvo, zajednički nastup i naša budućnost. Nisu nas pobile ni jasenovačke jame, ni bombe, ni fašisti ni njihovi preci, ali nismo, kazao je, računali da će i njihovi potomci doći da nas uništavaju. Želimo mirnu budućnost i u miru ujedinjenu srpsku naciju koja može da bude ne samo faktor današnjih dostignuća, već i da doprinos svim civilizacijskim tokovima kao što je uvek davala - izjavio je on i obraćanje završio porukom "neka žive Srbija i Republika Srpska i neka večno živi srpski narod".

Patrijarh Porfirije: Ne sudite, ali se sećajte žrtava

Posle himne, okupljenima se obratio patrijarh srpski Porfirije.

- Pre nego što sam ovamo pošao, otvorio sam Novi zavet i našao: 'Ne sudite da vam se ne sudi'. I ja sam došao ovde sa osećanjem da smo se sakupili ne da sudimo, ali da se setimo i da možemo da kažemo šta je istina. Skupili smo se da bismo se zajedno, saborno, setili nesrećnih dana pre 22 godine. Pre svih da se setimo i da se sećamo nevinih žrtava. A naše žrtve su nevine zato što se naš narod branio od agresije - rekao je patrijarh.

Poglavar SPC je podsetio na div-junake, vojnike i policajce, heroje sa Košara i nebeske vitezove, koji su dali živote na braniku otadžbine.

- I mi moramo da se molimo njima, zato što ih je Bog upisao u knjigu večnosti. Večeras želim da istaknem da se u tih 78 dana kod našeg naroda, ne samo kod onih koji su branili mostove, nego i kod drugih koji su se sklanjali od bombi, tada projavila jedna suštinska osobina našeg etosa, dragoceni deo našeg identiteta, a to je međusobna solidarnost i hrišćanska ljubav za bližnje - istakao je patrijarh Porfirije.

On je istakao da se ta solidarnost pokazala i sada tokom epidemije, gde su naši vitezovi postali lekari i medicinske sestre, radnice u prodavnicama i mnogi drugi.

- Šta nas je održalo tada, i šta nas održava danas? Održao nas je hrišćanski način života, kojem nas je naučio Sveti Sava - poručio je.

Podsetimo, pre tačno 22 godine u 19.45 sati oglasila se prva sirena za vazdušnu opasnost koja je signalizirala početak NATO agresije.

U tom momentu 19 zemalja NATO alijanse se bez dozvole Saveta bezbednosti UN obrušilo na Srbiju zbog optužbi da srpske snage bezbednosti sprovode etničko čišćenje Albanaca na KiM.

Neposredan povod za akciju bila su dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea.

Napadi su počeli na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.

(Telegraf.rs)