Zločin bez kazne koji traje: 17 godina od pogroma na KiM, dana kad su gorele srpske kuće i svetinje
Procenjuje se da je u pogromu učestvovalo preko 60.000, a procesuirano je svega 400 osoba, od kojih su neki kažnjeni veoma blagim kaznama
Na današnji dan pre 17 godina dogodio se martovski pogrom Srba na Kosovu i Metohiji, tokom kojeg su albanski ekstremisti i pripadnici tzv. OVK sa KiM proterali više od 4.000 srpskog stanovništva, njihova imovina, veliki broj verskih objekata je spaljen ili porušen, dok su mnogi ubijeni i nestali, među kojima i pripadnici međunarodnih snaga.
Preporučujemo
Ovo je Pjetar Šalja uhapšen u Belgiji: Ispitivan zbog ratnih zločina, imao nadimak Komandant Vuk
Preminuo Dejan Kovačević, nekadašnji ministar građevine
Među nastradalima je bilo osam Srba, dok je 11 Albanaca poginulo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.
Unmikov izveštaj o bilansu martovskih nereda
Prema procenama Unmika, na 33 lokacije u pogromu, koji je počeo 17. marta i trajao dva dana učestvovalo je oko 60.000 Albanaca.
Više od 900 kuća je uništeno, a 35 srpskih crkava i manastira je oskrnavljeno, spaljeno ili porušeno.
U Prizrenu su tokom nereda zapaljeni svi srpski objekti u gradu, uključujući crkvu Bogorodicu Ljevišku, Bogosloviju i manastir Svetog arhangela Mihaila, iz koga su nemački vojnici prethodno evakuisali sveštenike. Miniran je manastir Svetih Kozme i Damjana u Zočištu, manastir Devič, a Kfor je sprečio napad na Hram Hrista Spasa.
Spaljene su obe pravoslavne crkve u Kosovu Polju – Crkva Svetog Nikole, iz XIX veka, i Crkva Svete Katarine, u selu Bresje, kod Kosova Polja. Osim svetinja, organizovan je i napad na bolnicu i školu "Sveti Sava". Porušen je veliki broj spomenika na pravoslavnom groblju, što je nastavljeno i nakon pogroma.
Za vreme dvodnevnih nemira, u Peći su zapaljene Crkva Svetog Preteče i Crkva Svetog Jovana Krstitelja, Stara mitropolija sa parohijskim domom i Crkva vavedenja Presvete Bogorodice, u Belom Polju, koja je nastradala 1999. godine, ali je bila delimično obnovljena i osposobljena za bogosluženje. Takođe, porušeni su i svi nadgrobni spomenici na groblju u Belom Polju.
Osamnaestog marta albanski ekstremisti su izvršili napad na selo Svinjare i tom prilikom zapalili veći broj srpskih kuća. Uz pomoć pripadnika Unmika, meštani su, iz zone napada premešteni u drugi kraj sela.
Tokom večernjih časova Albanci su palili napuštene srpske kuće u Obiliću, dok su na policijsku stanicu bacili bombu. Takođe, spaljena je srpska crkva u centru Obilića, kao i zgrada ambulante. Istog dana svi Srbi iz Obilića su proterani.
Kod nemačke baze Kfora u Prizrenu došlo je do sukoba Albanaca i međunarodnih mirovnih snaga. Albanci su pokušali da uđu u bazu u kojoj je bilo sklonjeno 58 Srba, ali je njihov napad odbijen. Demonstranti su uništili na desetine vozila Unmika, službena vozila UN, kao i nekoliko privatnih automobila.
Istraga pokazala da je reč o isplaniranom etničkom napadu Albanaca
Istraga je pokazala da je reč o prethodno dobro isplaniranom simultanom etničkom napadu Albanaca tokom kojeg je proterano 4.012 Srba, ubijena je najmanje 21 osoba (deset Srba ubili su Albanci, a 11 Albanaca međunarodne snage bezbednosti), dok se dve vode kao nestale.
Povređeno je najmanje 950 ljudi, od kojih 150 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.
Porušeno je oko 935 srpskih kuća, oštećeno deset opštinskih zgrada (škole, bolnice, pošte...), spaljeno je 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture.
Procenjuje se da je u pogromu učestvovalo preko 60.000, a procesuirano je svega 400 osoba, od kojih su neki kažnjeni veoma blagim kaznama.
Šta je prethodilo neredima i napadu na Srbe na KiM?
U u Čaglavici, selu u blizini Prištine, 15. marta 2004. godine ranjen je Jovica Ivić (18), mladić srpske nacionalnosti, koji je u teškom stanju prenesen u bolnicu u severni deo Mitrovice. Došlo do protesta meštana ovog sela kao i ostalih srpskih sela u okolini (Gračanica, Sušica, Laplje selo, Preoce…) Dan kasnije, trojica dečaka albanske nacionalnosti (8, 11 i 12 godina) nastradali su u nesreći, kada su se utopili u Ibru, za šta su lokalni mediji optužili Srbe iako je UNMIK istragom utvrdio da su optužbe bile lažne.
Albanci su tvrdili da su šestorica dečaka, bežeći od ljudi iz srpskog sela Zupče, 16. marta 2004. godine upali u Ibar, a trojica su tom prilikom udavila.
Albanski zvaničnici su za ovo okrivili srpsku stranu, što je izazvalo bes među kosovskim Albancima.
Albanci su nekoliko sati kasnije počeli da se okupljaju u južnom delu Kosovske Mitrovice, blokirali prilaze gradu i pregazili barikadu na mostu na Ibru. Počeli su da bacaju molotovljeve koktele i pale vozila Unmika, a neredi su se ubrzo proširili na 33 mesta na Kosovu.
Zbog napada na srpske enklave, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na KiM izbilo nasilje, u večernjim satima su, u Beogradu i Nišu, zapaljene džamije, a u Novom Sadu demolirano sedište Islamske zajednice.
Na KiM se nizom manifestacija obeležava godišnjica pogroma
Centralnu manifestaciju u Gračanici i ove godine organizuju Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Eparhija raško-prizrenska, Dom kulture u Gracanici i porodice srpskih žrtava.
Obeležavanje će početi parastosom u manastiru Gračanica, a zatim će u Kulturnom centru Gračanica biti položene bele ruže ispred umetničke instalacije "Mis sing", posvećene nestalim licima.
Potom će biti otvorena izložba Likovne kolonije "Jesen u Prizrenu", a zatim će biti održana akademija povodom martovskog pogroma.
Godišnjica pogroma biće obeležena i u Kosovskoj Mitrovici, gde će biti položeni venci na spomenik Beli anđeo, a zatim će biti održana akademija u Mitrovačkom dvoru.
(Telegraf.rs)