Analiza EP: Dijalog Beograda i Prištine ima ograničene rezultate, napretka nije bilo zbog EU i SAD
Ima više razloga za ograničene rezultate dijaloga, od unutrašnje političke situacije u obe strane u procesu, do dvosmislenih i različitih očekivanja od sporazuma o normaliazciji, navodi se u danas objavljenoj analizi analitičara pri Evropskom parlamentu
Dijalog Beograda i Prištine tokom 10 godina sastanka u Briselu imao je izvesne početne uspehe, ali se proces otegao, i sada pokazuje ograničene rezulatate, konstatuje Analitički centar Evropskog parlameneta.
Preporučujemo
Brnabić: Sednica Kriznog štaba najverovatnije u četvrtak, pooštrićemo neke mere
Vučić odlikovao guvernera Razvojne banke Saveta Evrope
Ima više razloga za ograničene rezultate dijaloga, od unutrašnje političke situacije u obe strane u procesu, do dvosmislenih i različitih očekivanja od sporazuma o normaliazciji, navodi se u danas objavljenoj analizi analitičara pri Evropskom parlamentu.
U analizi, namenjenoj za internu upotrebu i informisanje evropskih parlamentaraca, podseća se da su i Beograd i Priština iskazali želju da postanu deo EU i naglašava da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ključni za proces pristupanja Evropskoj Uniji za sve zemlje Zapadnog Balkana.
Uprkos početnim uspesima, kao što je bio Briselski sporazum iz 2013. godine, dijalog Beograda i Prištine, koji je počeo pod pokroviteljstvom EU 2011. godine se otegao. Dijalog je ponovo pokrenut 2020. godine što je podržala međunarodna zajednica.
- Međutim, zbog nedostatka koordinacije i komunikacije između EU i SAD nije bilo pravog napretka - piše u danas objavljenom tekstu.
Analitičari pri Evropskom parlamentu navode da ima više razloga za ograničene rezultate dijaloga Beograda i Prištine, pri čemu fokus stavljaju na unutrašnje političke situacije u obe strane u procesu, ali i na "dvosmislena i različita očekivanja od sporazuma o normalizaciji.
- Cilj Kosova je jasan - priznanje državnosti od strane Srbije, dok za Srbiju normalizacija odnosa predstavlja ekonomsku normalizaciju, a vrlo je ograničen prostor van toga - navodi se u tekstu.
Dodaje se da Srbija naglašava da proces normalizacije odnosa mora da ostane u okvirima definisanim Ustavom Srbije koji Kosovo smatra sastavnim delom srpske teritorije, kao i u okvirima Rezolucije SB UN 1244.
Trenutno, najosetljivije pitanje je usporavljanje (formiranja) Zajednice/ Asocijacije srpskih opština na Kosovu, što je dogovoreno 2013. godine.
- To pokazuje da su izazovi duboko ukorenjeni u istoriji i imaju širi regionalni kontekst - zaključuje Analitički centar Evropskog parlementa.
(Telegraf.rs/Tanjug)