Grubješić: Lajčakova poseta predstavlja "opipavanje pulsa" Prištine za nastavak dijaloga

U Beogradu se nisu čule nikakve nove poruke, situacija se izmenila samo zbato što je došlo do promene vlasti u Prištini - rekla je predsednica Centra za spoljnu politiku

Cilj posete Miroslava Lajčaka, kao izaslanika EU za dijalog između Beograda i Prištine je pre svega bio da u Prištini "opipa puls" za nastavak dijaloga, jer je naša delegacija uvek spremna za to, ocenila je danas za Tanjug predsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić.

Preporučujemo

Ona ističe da se u Beogradu nisu čule nikakve nove poruke, a da se situacija izmenila samo u toliko što je došlo do promene vlasti u Prištini.

- Što se tiče Beograda, problema nema. Srbija je uvek spremna na dijalog i odazvaće se pozivu kad god dijalog bude zakazan - rekla je Grubješić za Tanjug.

Ona međutim ističe da nema smisla nastavljati politički dijalog bez pokretanja pritanja formiranja ZSO.

- Najveći deo Briselskog sporazuma, a to je ZSO, nije realizovan i pažnja treba da se foksura na to, odnosno na ispunjavanje međunarodnih obaveza, podsećam da je garant tog sporazuma EU i ona mora da učini sve što može kako bi se krenulo u implementaciju tog dela sporazuma - navodi Grubješić.

Ona smatra i da će evropski Savet za monitornig u narednom periodu da utvrdi šta je od dogovorenog između Beograd i Prištine u potpunosti sprovedeno, šta delimično, a šta nije uopšte.

Međutim, Grubješić primećuje da sadašnja kosovska vlada nema preveliku želju da krene u formiranje ZSO, te ističe da je upravo zbog toga potrebno posredstvo EU kako bi se Priština na to podstakla.

Na pitanje da li poruku Metju Palmera zaduženog za Zapadni Balkan datu u vreme dok je Lajčak bio u Prištini da SAD podržavaju ubrzanje dijaloga, uz podsećanje da je cilj američkih administracija da se taj dijalog okonča sporazumom o uzajamnom priznavanju, Grubješić kaže da je jasno namera SAD da se uključe u dijalog, ali da oni ipak daju podršku EU da se taj problem reši.

Grubješić podseća da se još prethodna američka administracija uključila u rešavanje kosovskog pitanja krajem 2018. godine.

Upitana da li je Lider Samoopredljenja Aljbin Kurti ohrabren tom izjavom iz SAD, Grubješić podseća da je Kurti ranije izjavio da mu je dijalog sa Beogradom najpre bio na šestom mestu, a zatim je "revedirao" i stavio ga na četvrto mesto prioriteta njegove vlade.

Navodi da bi trebalo sačekati formiranje tzv. "kosovske vlade", podseća da je brojanje glasova tek završeno i da ostaje da se vidi da li će Samoopredeljenje biti samo u toj vladi ili će imati koalicinog partnera.

- Početkom aprila očekuje se i izbor predsednika kosovskog parlamenta. Tako da nam svi ti događaji kazuju da nije izvesno ni izgledno da bi dijalog mogao da se nastavi u najkraćem mogućem roku, kako bi možda neki želeli - rekla je Grubješić.

Na pitanje koliko su poruke o evropskoj perspektivi Beograda i Priština podsticajne za postizanje dogovora, odnosno da se od Srbije traži priznanje tzv. Kosova, Grubješić ocenjuje da takva perspektiva nije ni najmanje podsticajna za ubrzanje dijaloga i za nalaženje kompromisnog rešenja.

- Opet je lopta u evropskom dvorištu da podstaknu obe strane da se približe tom finalnom političkom sporazumu, ali da se ne nameće nijedno rešenje, jer nametnutno rešenje neće biti moguće sprovoditi u praksi - zaključila je Grubješić.

(Telegraf.rs/Tanjug)