Ambasador Holandije u Beogradu: "Možemo da naučimo mnogo od Srbije kako se bori sa korona krizom"

On je ocenio da je, kada je u pitanju vakcinacija stanovništva i distribucija vakcina, Srbija daleko ispred Holandije

Odlazeći ambasador Holandije u Srbiji Hiles Beshor Pluh kaže da se proces evrointegracije naše zemlje može ubrzati, ali da to zavisi i od Srbije i od EU, a kada je u pitanju vakcinacija stanovništva i distribucija vakcina, ocenjuje da je Srbija delako ispred Holandije i da bi njegova država mogla mnogo da nauči od Srbije.

Preporučujemo

- Srbija je deo evropske porodice i treba da bude deo Evropske unije. Da bi se to desilo potrebno je nekoliko reformi, ali mi je drago da je nova vlada zapocela sa reformama. Naravno, treba da sačekamo da bismo videli da li će se one zaista i usvojiti i primenjivati, ali nadam se da hoće - rekao je ambasador za "Blic" dodajući da mu je veoma žao što napušta zemlju "u trenutku kada sve počinje da se kreće".

Ambasador je ocenio da nova metodologija načina na koji EU pregovara donosi neke nejasnoće i da Brisel treba da bude jasniji oko toga, a da je zadatak Srbije reformisanje društva u širokom spektru oblasti.

- Tu su vladavina prava, ali i konkurencija na tržištu, trgovina, ljudska prava, socijalna pitanja, životna sredina, spoljna politika… - rekao je Beshor Pluh i istakao da je za Holandiju najznačajnija vladavina prava.

Upitan šta je naučila Srbija, a šta Evropa iz pandemijske krize, ambasador je primetio da su se mnoge zemlje na svoj način nosile sa krizom i da su svi prvenstveno brinuli o svom stanovništvu, pa tek onda o drugima, kao i da su postojale razlike u merama, putnim restrikcijama, distribuciji vakcine, te je ocenio da "narednog puta moramo bolje da radimo zajedno".

- Možemo da naučimo dosta iz načina na koji se vaša vlada nosila sa zdravstvenom krizom - ocenio je ambasador.

Poredeći načine na koji su se Holandija i Srbija borile s pandemijom, ambasador je podsetio da su u našoj zemlji prvobitno na snazi bile striktne mere i policijski čas, dok je Holandija imala tada vrlo otvoren i slobodan pristup, bez oštrih mera, a da je sada u Srbiji sve relativno otvoreno, a u Holandiji na snazi policijski čas.

- U ovom trenutku ste daleko ispred nas kada je u pitanju vakcinacija stanovništva i distribucija vakcina. To bi moglo da se promeni, ali u ovom trenutku mislim da možemo dosta da naučimo od vas. Svako bi mogao ponešto da nauči od drugog i baš zato mislim da je neophodno da sarađujemo - poručio je on.

Upitan šta su bili prioriteti NATO kontakt ambasade u smislu promocije saradnje NATO i Srbije, ambasador je ocenio da je saradnja Srbije i NATO jaka i dobra, ali da je problem veliki raskorak u kvalitetu saradnje i toga kako je javnost percipira.

Kako je istakao, jedna od uloga NATO kontakt ambasade da to premosti, da uveri javnost da postoji dobra saradnja, objasni zašto je ona dobra i šta ona podrazumeva.

- Ta vrsta javne diplomatije je najveći prioritet, ali i izazov. Veliki izazov je bila i korona kriza zato što ova vrsta javne diplomatije znači da morate da izađete i doprete do ljudi. Voleli bismo da smo više razgovarali o tome sa ljudima širom Srbije - rekao je ambasador.

On je dodao da se nada da će ljudi iz ambasade Bugarske, kao naslednika Ambasade Holandije na poziciji NATO kontakt ambasade u Srbiji, moći da obiđu zemlju i dopru do šire javnosti kada prođe ova kriza.

Ambasador je naglasio i da Holandija poštuje vojnu neutralnost Srbije, ali da je sreća što neutralnost u ovom slučaju ne podrazumeva izolaciju i što Srbija učestvuje u raznim vrstama međunarodno koordinisanih aktivnosti i projekata.

(Telegraf.rs)