"Srbija je za Francusku ključna zemlja Zapadnog Balkana"

Francuska je postala i jedan od ozbiljnijih investitora u srpsku privredu

Srbija je za Francusku jedna od ključnih strateških država na zapadnom Balkanu, ocenjuje naučni savetnik u Institutu za evropske studije Slobodan Zečević uoči radne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Parizu.

Preporučujemo

Zečević za Tanjug ističe da bez obzira što se radi o radnoj poseti koja nema formu diplomatskih i tzv. zvaničnih poseta u kojima postoji protokol, doček na aerodromu uz intoniranje himni... dva predsednika bi trebalo da otvore čitav set značajnih kako političkih tako i ekonomskih tema.

- Francuska administracija ima relativno dobre odnose sa novom administracijom predsednika SAD Džozefa Bajdena, naročito sa Entonijem Blinkenom, novim državnim sekretarom, inače francuskim đakom. U tom smislu, može da bude interesantan kontakt između Makrona i Vučića i da li postoje neke koordinirane akcije, nove ideje i predlozi između francuske i američke administracije povodom Kosova, a koji bi mogli sutra da budu izneti Vučiću - kaže Zečević.

Druga tema o kojoj će biti reči su evropske integracije, u kojima se, kako smatra, otvara mogućnost da Srbija iskoristi novi model pregovaranja i otvori mnogo više poglavlja nego što je to do sada bio slučaj.

- Ali, to je povezano sa rešavanjem pitanja Kosova i napretkom u dijalogu vezano za demokratizaciju društva u Srbiji, što se odnosi na izbore, izborne uslove, medije... - kaže sagovornik Tanjuga.

Kada je reč o ekonomskim pitanjima, Zečević apostrofira činjenicu da je Francuska postala jedan od ozbiljnijih investitora u srpsku privredu uopšte.

- Tu su projekti oko prerade otpada u Vinči, beogradskog Aerodroma, a imamo i najnoviji projekat beogradskog metroa koji je ogroman, od minimum 4,4 milijarde evra koji će biti ''raširen'' u pogledu realizacije na 8-10 godina. U pitanju su veliki poslovi za francuska preduzeća - ocenjuje Zečević.

On dodaje da postoji dosta prostora za razgovore o privrednoj saradnji u sektoru vodoprivrede i vodovodnih projekata, vezanih i za gradske vodovode, kao i za razne ekološke projekte.

Pitanje naoružanja, francusko-srpske saradnje u toj oblasti i eventualne diversifikacije naoružanja bi, po rečima Zečevića, moglo da bude takođe važna tema, u svetlu činjenice da je Srbija, kako navodi, u ogromnoj meri okrenuta ruskom naoružanju.

Na pitanje o geostrateškom kontekstu u razgovorima Vučić-Makron, Zečević upućuje na činjenicu da je Francuska podržala Grčku u njenom, kako je rekao, političkom i geostrateškom obračunu sa Turskom.

- U tom smislu, Srbija takođe može da igra ulogu ''zaleđine'' i podrške toj evropskoj politici prema Turskoj i jačanju evropske bezbednosti - objasnio je Zečević.

Upitan očekuje li da će predsednik Makron Vučiću sutra preneti neke primedbe ili sugestije, a možda i upozorenja, vezane za evropski put te šta bi to moglo biti, odgovara da bi nekih primedbi i sugestija moglo da bude na planu demokratizacije društva i odnosa sa Rusijom i Kinom.

- Tu je rešavanje pitanja uslova za izbore 2022. godine. Dijalog će o tome početi verovatno u martu mesecu. Mislim da Srbija ne može da nepreduje na planu evropskih integracija ako ne reši to pitanje u narednom periodu i mislim da ćemo morati da imamo neki dogovor između vlasti i opozicije - kaže Zečević.

Na pitanje da li je i dalje aktuelna ideja predsednika Francuske Emanuela Makrona o organizovanju samita predstavnika Beograda i Prištine u Parizu, Zečević kaže da ne može da predviđa, ali naglašava da je potrebno naći neko rešenje i napredak u pregovorima koji bi "opravdali" sazivanje samita koji se, kako kaže, dugo najavljuje.

- Ako bude opipljivog napretka onda će možda i biti samita u Parizu - zaključio je Zečević.

(Telegraf.rs/Tanjug)