Dijalog vlasti i opozicije: Kada će početi, u kom formatu biti održan i ko će učestvovati?

Verujem da postoji šansa da se dođe do nekih rezultata zato što je to u interesu jedne i druge strane - rekao je Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a

Nova runda dijaloga vlasti i opozicije o poboljšanju izbornih uslova, pod vođstvom Evropske unije, počeće najkasnije u martu, kako bi, što je i glavnih zahtev dela opozicije, bila završena do juna odnosno devet meseci pre izbora najavljenih za proleće 2022. godine. Prethodno su vlast i opozicija razgovaralina Fakultetu političkih nauka, pod palicom Fonda za otvoreno društvo, ali su se učesnici vremenom osipali, pojedine stranke opozicije su odustale, a nisu uzele učešće ni kad je na scenu stupila EU.

Preporučujemo

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić razgovarao je sa predsednikom Spoljnopolitičkog odbora EP Dejvidom Makalisterom i preneo da su postigli načelnu saglasnost o nastavku dijaloga. Kako je rekao, u narednih desetak dana biti dogovorene teme, način rada i format.

U dijalog će se ponovo uključiti Knut Flekenštajn i Eduard Kukan, kao predstavnici Evropskog parlamenta, kazao je Dačić navodeći da će oni biti uključeni direktno u dijalog na terenu u Beogradu.

I Tanja Fajon i Vladimir Bilčik će ostati vezani za dijalog, ali će zbog pandemije koronavirusa to činiti "na daljinu".

- Narodna skupština je spremna da organizuje nastavak međustranačkog dijaloga. Predložio sam čak i konkretan datum - 1. mart, ali videćemo da li će taj termin odgovarati svima - kazao je Dačić.

Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar ističe da bi iz ugla građana bilo dobro da u dijalogu učestvuju svi relevantni akteri koji planiraju da se bave politikom i na ozbiljan način učestvuju na izborima.

- Dakle i oni koji su izašli na izbore i oni koji su u parlamentu i oni koji su bojkotovali izbore, čini se da ima potpuno smisla da to tako izgleda. To ne znači da bi oni svi morali da prisustvuju dijalogu već bi morala da se napravi neko ukrupnjavanje pa da onda jedan ili dva predstavnika zastupaju nekoliko političkih stranaka, što je takođe legitimno rešenje - izjavio je on za Telegraf.rs.

Nakon analize i ankete među opozicionim partijama, stvari stoje ovako: SDS nema dilemu, kao ni Demokratska stranka, Dveri su skeptične ali će učestvovati, SSP i Narodna stranka takođe žele, kao i SMS, LDP, Nova Stranka, Pokret slobodnih građana i, Zavetnici, preneo je N1, dok su se DSS i radikali izjasnili da ne žele.

- Ne mogu da pričam o kupovini glasova, o pritisku na birače, o medijskoj slici, o tome da je ova vlast ovakva i onakva pred strancima. Prosto, to zaista prevazilazi i ono kako sam vaspitan i ono kako doživljavam državu i državne poslove. Prljav veš se iz kuće ne iznosi, ako ga ima - kaže Miloš Jovanović, lider DSS.

Poznati neki zahtevi, konačni dokument do kraja meseca

Formiranje Ministarstva za sprovođenje izbora, postavljanje paralelnog uredništva informativnog programa javnih servisa i razdvajanje termina održavanja izbora za različite nivoe vlasti zahtevi su opozicionih stranaka i ključ platforme dela opozicije za pregovore pod okriljem Evropskog parlamenta o uslovima za slobodne i poštene izbore.

Zahtev da predsednički, parlamentarni i beogradski izbori budu održani u različitim terminima jedini je u neizmenjenom obliku opstao od juna prošle godine do danas.

Drugi, koji se odnosi na slobodu medija, u međuvremenu je korigovan, da bi sada u nacrtu platforme SSP-DS-PG dobio format paralelnog uređivanja javnih servisa, a o detaljima će se tek raspravljati.

Konačni i jedinstven dokument sa kojim će deo opozicionih partija, ukoliko se dogovori, ići na razgovore sa predstavnicima vlasti, uz posredovanje članova Evropskog parlamenta, trebalo bi da bude gotov uskoro. Na tom dokumentu radi neformalno udruženje Skupština slobodne Srbije, kojoj su partije SSP, DS, PSG, Narodna stranka sa partnerima i Dveri dostavile svoje predloge.

Razdvajanje izbora

Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio, osim predsedničkih i beogradskih izbora, do aprila 2022. trebalo bi da budu održani i vanredni parlamentarni izbori. U predlogu se traži da se razdvoje termini održavanja izbora za različite nivoe vlasti.

U platformi o izbornim uslovima piše da analiza izbornih procesa od strane međunarodnih i domaćih organizacija za monitoring izbora ukazuju na funkcionersku kampanju, zloupotrebu resursa i poluga moći na svim nivoima. Kako se navodi u tom dokumentu, praksa po kojoj nosilac liste nije kandidat na izborima temeljno narušava načelo odgovornosti političkih predstavnika pred biračima.

Komentarišući predlog Platforme predsednik Srbije rekao je da o izborima još ne razmišlja, ali i odgovorio na neke njene segmente.

- Ministarstvo za izbore neće da se dogoditi, da dalje i ne pričamo o njihovim uslovima, sramota me je da komentarišem. To nigde u svetu na postoji. Dijalog je za ozbiljne ljude - rekao je Vučić.

Govoreći o izveštavanju RTS-a, Vučić kaže da i on nije zadovoljan kako javni servis izveštava i dodaje da on mora da bude objektivan i nepristrasan, da uređuju profersionalci, a ne da to bude bilo čija prćija.

Ivica Dačić, predsednik Skupštine Srbije, kaže da međustranački dijalog između vlasti i opozicije nije fontana želja, a naročito nekih nerealnih želja koje "oni dok su bili na vlasti nisu imali uopšte želju da na tome rade".

- Pa, kakvo ministarstvo za izbore. Mislim da bi se u Evropskom parlamentu smejali kad bi to pročitali, to jednostavno nigde u svetu ne postoji - rekao je Dačić.

Od čega će zavisiti uspeh dijaloga?

Uspeh, kao i u svakom dijalogu, zavisi od toga koliko su strane koje razgovaraju spremne na kompromis.

- Da bi se to desilo obe strane moraju da budu spremne na kompromis i moraju da imaju volju da u tom dijalogu odustanu od svojih maksimalističkih zahteva te da se pronađe neki zajednički imenitelj. Jedan od problema zbog čega se to nije desilo na prošlom dijaogu je ta činjenica da strane nisu bile spremne da iskorače izvan nekih crvenih linija koje su unapred postavile - kaže Klačar za naš portal.

Komentarišući platforme opozicionih stranaka Klačar smatra da je suština tema kojima se bave vrlo slična i da svaka podrazumeva medije, a posebno RTS u prvom planu, te tako zajednički imenitelj svih uslova može i treba da bude tema o kojoj će se razgovarati na samom dijalogu.

Ipak, napominje da iako vrlo slične, imaju razlike i smatra da su više produktpolitičkih neslaganja u vezi sa pozicijama za predstojeće izbore nego oko toga kako bi ti izbori trebalo da izgledaju.

Međustranački dijalog ide u prilog i opoziciji ali i vladajućim strankama pa su svakako postoje šanse za njegovo pokretanje, međutim ishod i zadovoljstvo svih aktera je u ovom trenutku pod znakom pitanja.

- Verujem da postoji šansa da se dođe do nekih rezultata zato što je to u interesu jedne i druge strane. Međutim, iskustvo nas uči da neke stvari koje su racionalne ne moraju uvek da se završe na takav način. Politika vrlo često nije racionalna već uključuje i emocije i ne možemo sa sigurnošću da znamo šta će zapravo na kraju prelomiti - zaključio je Klačar.

Podsetimo, dijalog između vlasti i opozicije odvijao se uoči parlamentarnih izbora na Fakultetu političkih nauka prvo uz posredovanje Fondacije za otvoreno društvo, a zatim i uz posredovanje Evropskog parlamenta. Deo opozicionih partija ipak je odlučilo da bojkotuje izbore koji su održani juna 2020. godine.

(Telegraf.rs)