Sudija Danica o slučaju Račak na godišnjicu: "Voker je uništio Srbe na Kosovu, sve je bila prevara"

Kada je videla tela, odmah joj je bilo jasno da se radilo o oružanom obračunu i da nema ni govora o mučenju

Pre tačno 22 godine dogodio se oružani sukob između srpske policije koja je akciju sprovela po zakonu i pripadnika OVK u selu Račak. Tada je ubijeno 40 albanskih terorista. Međutim, tadašnji šef verifikacione misije OEBS, Vilijam Voker, tvrdio je da je srpska policija izvršila masakr nad nedužnim civilima albanske nacionalnosti.

Preporučujemo

To je poslužilo da se započne NATO bombardovanje naše zemlje. Posle dve decenije i dve godine Danica Marinković tadašnji šef istražne ekipe Okružnog suda u Prištini i prva koja je stigla u Račak kako bi obavila uviđaj, kaže za Telegraf.rs da je Voker američki špijun i kosovski kasapin, koji je uništio srpski narod na Kosovu.

Napominje i posle 22 godine da je sve bila čista prevara koja je služila kao izgovor da se napadne Srbija.

- Ništa se nije desilo tako kako je Voker rekao. Sve je to bio njegov unapred smišljen plan, uz podršku zapadnih sila. Ideja je bila da se Račak predstavi kao masakr nad nedužnim civilima i da to posluži kao inicijalna kapisla za bombardovanje - objasnila je Danica.

Obdukcija posmrtnih ostataka započela je 19. januara 1999. godine. U njoj su učestvovali sudskomedicinski veštaci iz Beograda, Novog Sada, Niša i Prištine, dvojica beloruskih stručnjaka i dva predstavnika misije OEBS. Finski tim medicinskih veštaka priključio se obdukciji 22. januara.

- Svi nastradali su bili žrtve vatrenog oružja. Nad njima nije bilo nikakvog dejstva i tragova mučenja. Nije bilo pogubljenja, sakaćenja tela, bilo kakvog mučenja, ni pucnjave iz neposredne blizine. Prosek životne dobi ubijenih je bio oko 45 godina - priča Danica.

Finski tim se složio sa rezultatima obdukcije.

Međutim, njihov vođa Helena Renta odbila je da ga potpiše rekavši da će to da uradi kad ponovo dođe u Prištinu.

- Posle dva, 17. marta 1999. godine Renta je u Prištini održala konferenciju za medije. Ubistva etničkih Albanaca nazvala je "zločinom protiv čovečnosti". Negirala je srpske izveštaje da se radilo o borcima, i tvrdila je da su svi bili u civilnim odelima. "Verovatno" i "najverovatnije" bile su česte reči tokom njenog izlaganja - kaže sudija Marinković.

NATO bombardovanje SRJ je počelo na osnovu tog izlaganja, osam dana kasnije.

Posle devet godina, 2008. u svojoj autobiografskoj knjizi Helena Renta je navela da je izveštaj pisala pod pritiskom tadašnjeg šefa misije OEBS-a na Kosovu Vilijama Vokera i Ministarstva spoljnih poslova Finske. Priznala je da je Voker u zimu 1999. godine tražio od nje da ceo slučaj predstavi kao srpski zločin.

Vilijam Voker je negirao ove izjave Helene Rente. Što je još žalosnije, Vokeru je u Prištini podignut spomenik.

Danica Marinković je prva stigla u Račak

Oružani sukob se desio 15. januara, međutim Danica Marinković je sa ostatkom istražne ekipe uspela da uđe u selo tek trećeg dana jer su sa okolnih brda dva dana pucali na njih.

U Račku su prvo zatekli veliku količinu naoružanja, ručne bombe, sanduke sa municijom, vojne uniforme, pune torbe sa oružjem.

- Sve smo to skicirali, snimili i popisali, a potom utovarili u kamion. Odmah mi je bilo jasno da je Račak uporište OVK, a ne selo u kom su bili nedužni civili, kako su zapadne sile kasnije predstavile - ispričala je Danica.

Ekipe Asošiejted presa i Rojtersa, snimili su sve ono što je Danica videla, i zapisala u izveštaju. Ti snimci, međutim, nikada nigde nisu emitovani.

- Kada sam kasnije pozvana da svedočim o Račku, ja sam navela imena svih novinara i snimatelja koji su išli sa mnom, tražila da i njih pozovu na svedočenje, ali to se nikada nije dogodilo. Snimci su jednostavno nestali - kazala je Danica.

Kada je videla tela, odmah joj je bilo jasno da se radilo o oružanom obračunu i da nema ni govora o mučenju.

- Bilo je jasno da se radi o albanskim teroristima jer su na sebi imali vojničke oznake, čizme, vojničke kaiševe, pantalone i jakne. Kasnijim pretresom ostatka sela, naišli smo na štab OVK, kasarnu u kojoj je bilo bombi, ručnih bacača, municije. Našli smo čak i svesku sa rasporedom o dežurstvima straže - prisetila se Danica svakog detalja koji je videla.

Sudija Marinković je u međuvremenu proterana iz Prištine.

- Desilo se to nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Dobila sam informaciju da treba da idem iz Prištine jer će mene prvu hapsiti. Otišla sam, ali sam prvo fotokopirala svu dokumentaciju koju sam imala. O Račku i ostalim dešavanjima na Kosovu i Metohiji, čiji sam svedok bila. Dva dana nakon mog odlaska iz Prištine, pripadnici KFOR-a, praćeni albanskim teroristima, upali su mi u kancelariju i bili prilično kivni što me nisu zatekli. Rekli su tada da će me živu odrati kad me budu našli - ispričala je Danica.

Zadovoljenje pravde

Do 2005. godine Srbija je čekala na zadovoljenje pravde. Tada je Marinković dobila poziv iz Haga da bi svedočila o slučaju Račak.

- Svedočenje sam spremala direktno sa Slobodanom Miloševićem kom je Račak stavljen na teret. Svaki dan sam odlazila kod njega u pritvor. On je bio zaprepašćen dokumentacijom koju sam sačuvala. Iako sam mogla da oborim dosta tački optužnice protiv njega, sud mi to nije dozvolio. Mogla sam da svedočim samo o Račku. I oborili smo ga. Od tog mog svedočenja, više nikada nije izgovoreno "masakr u Račku" - istakla je Danica.

Pošto nije mogao da se pomiri sa njenim svedočenjem, sudija Najs je otišao u Prištinu kako bi pronašao dokaze i svedoke protiv nje.

- Bio je ljut, čak je pokušao da mi podmetne fotografiju na kojoj je bila jedna uzbrdica i na njoj drvo. A ispod drveta leš deteta i neke žene. Ja pogledam fotografiju i vidim da je na tom delu gde su leševi zemlja suva. Vidim zelenu travu i listove na drvetu. Pogledam ga i kažem da se "slučaj Račak" desio 15. januara, da je svuda bilo blata i snega i da nikako nije moglo biti trave i lišća u januaru - napomenula je sagovornica.

Tog trenutka, Međunarodni sud je odbacio optužbe protiv srpskih generala za Račak.

- Takođe, ja sam imala spisak 40 poginulih koji su identifikovani, a u optužnici piše da je ubijeno 45 nedužnih seljana. Kada smo uporedili spisak, samo pet lica nam se poklopilo. Oni su imena nabacali napamet. Da tada nismo dokazali istinu o Račku, ko zna šta bi još bilo sa Srbijom - izgovorila je sudija sa zebnjom u glasu.

Prištinski političari danas u Račku

Svi albanski političari okupili su se danas u Račku kako bi obeležili godišnjicu zločina koji je, kako Priština tvrdi, izvršen nad civilima, dok srpska strana tvrdi da su to učinili teroristi takozvane OVK bez uniforme.

Lider Demokratske partije Kosova Enver Hodžaj izjavio je tom prilikom da su bivši lideri tzv.OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, kao i Jakup Krasnići i Redžep Seljimi trenutno odsutni, da će iz suda u Hagu izaći čistog obraza, prenosi Ekonomija online, piše Tanjug.

Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj rekao je ispred Memorijalnog kompleksa u tom mestu da "sloboda ima ime i da je to ime Račak".

U Račku su bili i lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti i v.d. predsednika privremenih kosovskih institucija Vjosa Osmani koji su rekli da bez pravde za srpske zločine na Kosovu ne može biti trajnog mira.

Ambasador SAD u Prištini Filip Kosnet objavio je na svom Tviteru da ta zemlja stoji uz Kosovo na dan sećanja na žrtve u Račku.

U selu Račak, udaljenom oko 40 kilometara od Prištine, 15. januara 1999. godine, 45 Albanaca navodno je ubila srpska policija. Taj sukob iskorišćen je kao povod za NATO bombardovanje SR Jugoslavije, a na osnovu izjava tadašnjeg šefa misije OEBS-a na Kosovu Vilijema Vokera.

(Telegraf.rs)