Vučić: Imam deo svojih prisluškivanih razgovora. Dobričanin: Niko ne može da prisluškuje predsednika

- Treba odrediti stepen tajnosti podataka do kojih se došlo neovlašćenim prisluškivanjem - kaže advokat Zora Dobričanin Nikodinović za Telegraf.rs

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, komentarišući natpise da je prisluškivan, rekao je da on time neće da se bavi, i da je to posao za nadležne službe.

Preporučujemo

- Mislim da je naša zemlja jedna od nezavisnih, u kojoj ne dominiraju uticaji tuđih službi bezbednosti. Siguran sam da će nadležni uraditi svoj posao. Rekao sam :"Mislim da znam ko stoji iza toga", u svom posedu imam deo svojih prisluškivanih razgovora i ako je nekome potreban jači dokaz od toga... Ja verujem u svoju državu i da strani interesi nekima neće biti ispred interesa Srbije. Imamo toliko bezbednosnih izazova i ovo mi nije problem osim činjenice kome je to bilo potrebno i zašto - rekao je predsednik danas.

Poručio je da smatra da naša država postoji, "za razliku od drugih koje postoje samo na papiru i kojima rukovode strane službe" i dodao da to samo govori da određeni ljudi ne zaslužuju značku koju imaju.

Na pitanje da prokomentariše izjavu bivšeg načelnika Uprave kriminalističke policije Srbije generala Rodoljuba Milovića - da srpska policija ne postoji ako je tačno da je predsednik Srbije prisluškivan godinu i po dana - Vučić je kratko odgovorio da je Milović u pravu, da takve stvari ne smeju da se dešavaju.

Zora Dobričanin Nikodinović: Niko ne sme i ne može da prisluškuje predsednika Republike

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović kaže za Telegraf.rs da niko ne sme i ne može da prisluškuje predsednika.

Ona smatra da je radi precizne kvalifikacije krivičnog dela, a pre svega umišljaja,važno odrediti da li je predsednik Srbije prisluškivan posredno ili je neposredno on bio "meta", kao i koji je stepen tajnosti podataka do kojih se došlo neovlašćenim prisluškivanjem, kao i u koju svrhu su pribavljani - ističući da to niko nije ovlašćen da čini.

- Niko ne sme i ne može da prisluškuje predsednika Republike ni neposredno ni posredno -  kaže za naš portal advokat Zora Dobričanin Nikodinović.

Ona je upozorila da podaci o kojima predsednik na primer može voditi razgovore sa svojim saradnicima, često mogu da predstavljaju državnu tajnu ili da budu zaštićeni nekim drugim stepenom tajnosti, te da bi prilikom kvalifikacije krivičnog dela trebalo obratiti pažnju pored Krivičnog zakonika i na odredbe Ustava, kao i Zakona o tajnosti podataka i Zakon o predsedniku Republike.

- Treba odrediti stepen tajnosti podataka do kojih se došlo neovlašćenim prisluškivanjem posebno kod činjenice da tajnim podacima do kojih se dolazi tokom prisluškivanja kako ovlašćenog a posebno kod neovlašćenog ne može da pristupi tek bilo ko, jer je tu krug vrlo uza  - objasnila je Dobričanin i dodala:

- Da bi neko službeno lice uopšte moglo da ima pravo na pristup tajnim podacima ono mora da ima - sertifikat za pristup tajnim podacima.

Shodno Zakonu o tajnosti podataka, dobijanju sertifikata prethodi posebna bezbednosna provera tokom koje se proverava da li postoje određeni bezbednosni rizici i smetnje, odnosno da li je neko službeno  lice pouzdano da mu se izda sertifikat za pristup tajnim podacima.

-  Samo predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade imaju pravo pristupa tajnim podacima bez posebnog sertifikata - rekla je ona.

Istim Zakonom propisani su  uslovi i način korišćenja  i  čuvanja tajnih podataka, kao i kazne za kršenje tog propisa.

Zora Dobričanin ukazuje da ukoliko ljudi zaduženi za bezbednost predsednika ili bilo kog drugog visokog državnog funkcionera, smatraju da se on ili njegov član porodice našao  u okruženju koje je "bezbednosno interesantno", onda su dužni da postupe u skladu sa obavezom kontraobaveštajne zastite te funkcije.

- Ako kojim slučajem, predsednik države obavi telefonski razgovor sa "bezbednosno interesantnim licem", oni koji su došli do tih podataka dužni su da ga na zakonom propusan način o tome obaveste. Ako to znaju, a ne prijave ili još gore, ako direktno i mimo zakona prisluškuju i prikupljaju podatke, onda je reč o zloupotrebi ovlašćenja i ozbiljnom krivičnom delu - zaključila je Nikodinović.

Krivičnim zakonikom je za krivično delo neovlašćeno prisluškivanje ili snimanje tuđeg razgovora posebnim uređajima zaprećena novčana kazna ili zatvorom od tri meseca do tri godine, a ukoliko je krivično delo učinilo službeno lice u vršenju službe, njemu preti kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

Dobričanin Nikodinović, međutim, podseća i na kaznene odredbe propisane Zakonom o tajnosti podataka kojim su propisane znatno više kazne u zavisnosti od stepena tajnosti kompromitovanih podakata.

Ko neovlašćeno nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim podatke ili dokumenta koji su mu povereni ili do kojih je na drugi način došao ili pribavlja podatke ili dokumenta, a koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti "interno" ili "poverljivo", određene prema ovom zakonu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Ako je ovo delo iz učinjeno u odnosu na podatke označene stepenom tajnosti "strogo poverljivo" kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, a ako je reč o podacima sa stepenom tajnosti "državna tajna",učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

Ukoliko je ovo delo učinjeno iz koristoljublja ili radi objavljivanja ili korišćenja tajnih podataka u inostranstvu ili je izvršeno za vreme ratnog ili vanrednog stanja - učiniocu prete kazne od 5 godina do čak 15 godina zatvora.

(Telegraf.rs)