"Srbija je spremna da ide brže ka Briselu": Dačić o EU, međustranačkom dijalogu, svađama u Skupštini

I kao ministar spoljnih poslova, a i sada kao predsednik Skupštine stalno upozoravam da je Srbija spremna da mnogo brže ide ka članstvu u EU, ali da tu brzinu određuje i Unija, pa to ide sporije nego što bismo mi hteli - rekao je Ivica Dačić

Da li je teže biti na čelu Narodne skupštine ili Ministarstva spoljnih poslova, kako je predsedavati parlamentom u kom nema opozcije, u kom formatu će biti nastavljen međustranački dijalog i gde je Srbija danas u odnosu na Evropsku uniju. O ovim, ali i drugim aktuelnim temama u intervjuu za Telegraf.rs govorio je predsednik Narodne skupštine i lider socijalista Ivica Dačić.

Preporučujemo

• Iz kabineta ministra spoljnih poslova prešli ste na čelo parlamenta. Gde je lakše, u Skupštini ili Vladi?

Odgovornost je ogromna na oba mesta, traži vaš pun angažman, ja tako gledam na dužnost koju sada obavljam i na kojima sam bio ranije. Što se mene tiče, nema lakšeg i težeg posla, ima samo različitih obaveza koje traže različite načine da budu izvršene, ali rezultat mora da bude tu.

Samo se rezultati računaju, niko neće da vas pita da li ste do njih došli lako ili teško. A ja mislim da imam rezultate iza sebe, to je potvrđeno i na izborima pre pola godine, jer samo na izborima dobijate pravu ocenu da li ste dobro radili ili niste.

• U javnosti se odmah pokrenula polemika da li je nova funkcija "utešna nagrada" ili korak unapred. Šta je od ta dva?

Evo, već dva meseca sam na funkciji predsednika Skupštine i da li bilo kome izgleda da je to neka utešna nagrada? Biti predsednik parlamenta u bilo kojoj zemlji je vrhunac karijere za svakog političara, nema veće odgovornosti i časti.

Dok je trajala ta žalost zbog moje karijere, primetio sam da o tome pričaju uglavnom oni koji ne mogu ni da sanjaju da postanu poslanici, a kamoli predsednici Skupštine, svi su do jedan-dva odsto glasova najviše.

Umesto da žale sebe i svoju propalu političku karijeru, oni se brinu o meni. Hvala, ne treba, ja sam na jednoj od dve ili tri najvažnije funkcije u državi.

• Kada ste stupili na dužnost predsednika Skupštine, najavili ste da će se raditi na tome da se vrati ugled parlamenta i loše stvari eliminisati. Da li su skupštinski restoran i parking deo te odluke, s obzirom da se o tome dosta pričalo u javnosti?

Ja imam ogromno poštovanje prema parlamentu, već 28 godina na svakim izborima sam biran u Skupštinu i to shvatam kao ogromnu čast. Uvek mi je smetalo, a i sada naročito, što se glavne teme u vezi sa Skupštinom traže u restoranu, na parkingu ili u troškovima putovanja poslanika u inostranstvo, na primer. Najčešće je to demagogija, a ne znam šta je njen cilj, da Skupština zaseda na livadi i da niko nigde ne otputuje?

Ja štitim dostojanstvo parlamenta i tek ću time ozbiljnije da se bavim, a već na samom početku stavio sam tu čuvenu temu skupštinskog restorana ad akta. Jer tim restoranom ne upravlja Skupština, već vladina služba za zajedničke poslove i to dobro radi. Pustite restoran i cene, u Skupštini se rade veoma ozbiljne stvari i donose važne odluke, to je ono o čemu građani treba da znaju.

• Pred kraj prošle godine usvojen je Kodeks ponašanja poslanika. Za uvrede, kletve i fizičke napade u sali Narodne skupštine poslanici će morati ili javno da se izvinjavaju ili plate kazne. Ko će se od poslanika najviše izvinjavati odnosno plaćati novčane kazne (imali smo već nekoliko oštrih rasprava)?

To ne znam, ali znam da ću kao predsednik Skupštine striktno da primenjujem Kodeks, kao i Poslovnik i svaku drugu odluku. Neće biti protekcije ni za koga. Ali kodeks nije čarobni štapić, ne treba očekivati da će sa njim Skupština preko noći da postane “na note”.

Žustra rasprava, jake reči, to je sve normalno u Skupštini, ja čak i volim kada temperatura poraste, jer to znači da poslanici unose strast u svoje argumente. Ali granice moraju da se znaju, ne sme biti vređanja po bilo kom osnovu, ne sme biti omalovažavanja, prostakluka, to očekujem da Kodeks smanji na najmanju meru. Ja ću biti njegov glavni zaštitnik.

• Kako je predsedavati parlamentom u kom gotovo nema opozicije?

Ne pogađa me to nimalo, jer to nije bila moja odluka, ni Vučićeva ni bilo koga od nas. To su odlučili oni koji žele da se bave politikom, a ne žele ili znaju da ne mogu da uđu u parlament. Sve to znali smo još uoči junskih izbora i zašto bi sada bilo iznenađenje.

Vidim da su se skoro svi opametili i priznali da su napravili grešku, ali to je bilo jasno od samog početka. Ne mogu ja da učim opoziciju kako se vodi politika, a to kakve su njihove odluke nema veze ni sa Skupštinom, ni sa većinom, nego samo sa njima.

• S tim u vezi, pominjan je i međustranački dijalog. Kada će i u kom formatu biti nastavljen, s obzirom da neke od stranaka koje su to prošle godine započele više nisu u Skupštini?

S tim u vezi moraju da znaju, a na to ih je opomenula i Evropska komisija, da je i opozicija odgovorna za stanje demokratije u zemlji. Nisu oni anđeli koji s visine posmatraju kako ide politički život pa pokazuju prstom na to šta ne valja i šta treba da se menja.

Bojkotovanje izbora niko u Evropi ne može da razume. To su im i rekli evropski predstavnici, Vladimir Bilčik, na primer, kada kaže da će za Evropski parlament glavni sagovornik biti one partije koje su u Skupštini. Šta su drugo očekivali da kaže? Nastavićemo dijalog, razgovarao sam načelno o tome sa Dejvidom Mekalisterom i oni sada treba da pripreme okvir za taj dijalog, od vremenskog trajanja, tema za razgovor pa do učesnika. Nastavićemo dogovore o tome već početkom godine.

• Prvi put u plenumu skupštine se raspravljalo o Izveštaju EK o napretku Srbije. Gde je Srbija na putu ka EU, ako se uzmu u obzir poslednji događaji (neotvaranje poglavlja, zamerke po pitanjima demokratije, nezavisnosti pravosudja, slobode izražavanja i medija...)

Tako je, do sada se o izveštaju Evropske komisije o napretku raspravljalo na Odboru za evropske integracije, a sada se o tome govorilo na plenarnoj sednici. I kao ministar spoljnih poslova, a i sada kao predsednik Skupštine stalno upozoravam da je Srbija spremna da mnogo brže ide ka članstvu u EU, ali da tu brzinu određuje i Unija, pa to ide sporije nego što bismo mi hteli.

Uvek smo spremni za otvaranje nekoliko poglavlja više nego što ih na kraju otvorimo, ali proces je takav, ne odlučujemo samo mi. Moj je utisak da je i ovaj najnoviji izveštaj pozitivan za Srbiju, da imamo napredak u svim oblastima, naročito u ekonomiji što je suštinski važno, a da uvek ima stvari koje treba poboljšati to je standardna primedba.

• Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Vladimir Bilčik, predstavio je Izveštaj o Srbiji, čija je suština da se očekuje više od Srbije, ali i od EU. Na šta se tačno to odnosilo?  Da li je u pitanju zamerka na račun Brisela jer ne vrši pritisak na Albance da ispune postignute sporazume između Beograda i Prištine?

Mislim da je zamerka na račun EU upravo u tome da nije dovoljno podstakla Srbiju da napreduje brže, odnosno što nije otvoreno više pregovaračkih poglavlja, ali i oko odnosa prema Prištini i njenom stalnom usporavanju dijaloga i neispunjavanja preuzetih obaveza. U pravu ste. I ja se potpuno slažem sa ovim primedbama, naročito u vezi sa stalnim ometanjem, pa i miniranjem dijaloga od strane Prištine na koje EU ne odgovara kako bi trebalo.

Evo i sad smo ponovo u toj situaciji, da se tamo ide na nove izbore, što će opet staviti dijalog na pauzu od nekoliko meseci. Srbija nijednom, nikakvim potezom nikada nije usporila dijalog, a kamoli da ga je opstruirala. Obaveze smo ispunili i to dobro znaju u Briselu, kao što znaju i da Albanci rade sve suprotno, ali na takvo ponašanje u EU često ne znaju kako da odgovore.

• Govorilo se dosta o odnosima socijalista i naprednjaka, protehlih meseci je bilo i nekih trzavica. Nedavno ste izjavili da bi na predstojećim izborima SPS i SNS imati zajedničkog kandidata. Zašto mislite da je to bolje rešenje nego da na izbore izađete samostalno, kao i 2020?

To je moje mišljenje, a biće vremena da o tome razgovaramo u SPS-u, imamo još dosta važnijih poslova do narednih izbora. Znate, SPS i SNS su već dugo u koaliciji, na svakoj od dosadašnje četiri izborne runde mi zajedno imamo stalni rast broja glasova i meni to izgleda kao jasna poruka birača da sve ubedljivije želi da ostanemo zajedno u državnom vođstvu. Zašto bismo ignorisali takve poruke, naročito ako tako možemo da ostvarimo još bolji rezultat, a da ne naštetimo osobenostima svake od naših partija? Posle toliko godina zajedničkog rada i borbe, ovo mi izgleda kao novi kvalitet, ali, opet kažem, ima vremena da se o tome razgovara.

(Telegraf.rs)