Nova kriza ili stari izgovori Prištine? Izbori na KiM usporavaju dijalog, a ovako su pregovori tekli

Sva je prilika da se obe strane neće uskoro vraćati za pregovarački sto, jer se ne zna koliko će trajati formiranje nove vlade, ko će zauzeti koju funkciju, ko će biti glavni politički pregovarač kao i da li će se razgovori nastaviti tamo gde su stale ili će neko pokušati da uvede svoja pravila i još jedan krug uslovljavanja

Višemesečnu političku krizu u Prištini krajem prošle godine podgrejala je odluka Ustavnog suda, da obori Vladu Avdulaha Hotija, budući da je sud utvrdio da je glas poslanika Etema Arifija u vreme izbora bio nevažeći. Nov kabinet i sastav vlade biraće se 14. februara, kad su raspisani parlamentarni izbori na KiM.

Preporučujemo

Unutrašnje političke neprilike na KiM samo su dodatno zakomplikovale dalji tok dijaloga Beograda i Prištine. Sva je prilika da se obe strane neće uskoro vraćati za pregovarački sto, jer se ne zna koliko će trajati formiranje nove vlade, ko će zauzeti koju funkciju, ko će biti glavni politički pregovarač kao i da li će se razgovori nastaviti tamo gde su stale ili će neko pokušati da uvede svoja pravila i još jedan krug uslovljavanja.

Od različitih pokušaja opstruiranja pregovora od strane Prištine i prekida dijaloga do povratka za pregovarački sto, od promene političkih aktera sa obe strane, do uvođenja takse na robu iz centralne Srbije, dosta toga stalo je u deceniju pregovora između dve strane.

Da će se dijalog nastaviti pošto bude formirana nova Vlada u Prištini, rekao je nedavno portparol EU Peter Stano. Da li će zaista tako biti, ostaje da se vidi, ali, poznavaoci prilika na ovim prostorima nisu optimistični da će to ići brzo.

- Na Kosovu se sve opet ponavlja - kad god u dijalogu treba da se nešto dogovara, dođu neki problemi u Prištini. Dok im traju izbori, nema pregovora, i to se stalno ponavlja - komentarisao je predsednik Narodne skupštine novo raspisivanje izbora na KiM i dodao da brzina evrointegracija Srbije zavisi od pregovora sa Prištinom, koja "uvek traži neki izgovor".

Početak pregovora Beograda i Prištine 

Tzv. Republika Kosovo proglasila je nezavisnost 17. februara 2008. godine, i taj potez samo je delimično priznat na međunarodnom nivou. Srbija je ovo pitanje uputila Međunarodnom sudu pravde na njihovo savetodavno mišljenje. Presudom je utvrđeno da nije bilo nezakonito da tzv. Kosovo proglasi nezavisnost.

Nakon presude, Srbija i Evropska unija su podnele rezolucije Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija koja je zatražila tehničke pregovore između vlada u Beogradu i Prištini. Rezolucija Srbije i EU usvojena je u Generalnoj skupštini UN. Razgovori su odloženi zbog pada tzv. kosovske vlade i prevremenih izbora na Kosovu.

Nakon proglašenja nezavisnosti nadzor od strane međunarodne zajednice imala je institucija tzv. "Međunarodne civilne kancelarije". Ta kancelarija je završila svoj mandat u septembru 2012. godine, iako postoje još neki oblici međunarodne podrške tranziciji Kosova, uključujući EULEX i UNMIK.

Razgovori su se održavali u Briselu, a posrednik je bila Evropska unija koju je zastupao Robert Kuper. Borko Stefanović je vodio pregovarački tim Beograda, a Edita Tahiri pregovarački tim Prištine.

Hašim Tači i Briselski sporazum

Prvi potres tek započetih pregovora događa se kada su se sukobili građani srpske nacionalnosti sa tzv. kosovskom policijom. U Beograd tada stiže nemačka kancelarka Angela Merkel, a posle njen posete ostaju zahtevi Nemačke kako bi Srbija do kraja godine dobila status kandidata za članstvo u EU.

U iščekivanju predstojećih parlamentarnih i predsedničkih izbora, Boris Tadić, januara 2012. godine izlazi sa novim planom, odnosno sa 4 tačke koje je nazvao "crvenim linijama politike prema KiM".

Nakon promene vlasti u Srbiji 2012. godine, krajem iste godine se nastavljaju pregovori o normalizaciji posredstvom Evropske unije sa tadašnjim premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, Ivicom Dačićem, i premijerom tzv. Kosova, Hašimom Tačijem.

Vlade su polako postigle sporazume i bavile se različitim oblastima, koje su bile predmet pregovora tokom 2011. godine poput slobode kretanja, univerzitetskih diploma, regionalnog zastupanja i trgovine i međunarodne carine.

U Briselu su se dve strane složile da će implementacija graničnog sporazuma početi 10. decembra 2012. godine. Istorijski sastanak održan je 6. februara 2013. godine, kada su predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, i predsednica tzv. Kosova, Atifete Jahjaga, prvi put od proglašenja nezavisnosti sedeli za istim stolom.

Dana 19. aprila 2013. godine, dve vlade su završile tekst sporazuma pod nazivom "Prvi sporazum o principima regulsanja normalizacije odnosa" ili kolokvijalno "Briselski sporazum".

U oktorbru 2014. ponovo dolazi do usporavanja procesa pregovora. Nakon duge pauze u pregovorima, i nakon izbora Aleksandra Vučića za predsednika Srbije, 3. jula i 31. avgusta sastaju se dvojica predsednika, a ne premijeri kao što je to ranije bio slučaj. Tači i Vučić su izjavili da će dijalog nastaviti dinamičnijim tempom.

Vučić i Tači susreli su se nekoliko puta u Briselu tokom 2017. i 2018. godine gde je posredovala Federika Mogerini, ali u dijalogu nije napravljeno većih pomaka.

Ramuš Haradinaj i takse na proizvode iz centralne Srbije

Ramuš Haradinaj na dužnost premijera Prištine stupio je, po drugi put, 2017. Godine, kada je tzv. Kosovo već proglasilo nezavisnost. Ipak i njegov drugi mandat blokiran je još jednom zbog njegovog učešća u ratu. Poziv iz Specijalnog suda za zločine na Kosovu pozvao je Haradinaja u Holandiju na ispitivanje. Iako nije bio optužen on je podneo ostavku, objašnjavajući da ne želi da dođe u Hag kao državni službenik i time "ponizi" tzv. Kosovo.

Njegov mandat od 2017. do 2019. bila je ispunjena kontroverznim odlukama, a jedna je posebno uticala na blokadu dijaloga sa Beogradom.

Kada je septembra 2017. godine upitan o stavu nove vlade o dijalogu sa Srbijom, Haradinaj je poručio da je “imao obaveze” na Kosovu i odbio je da učestvuje u dijalogu u Briselu.

- Mislim da za dijalog nemam vremena - rekao je na početku svog mandata.

Međutim, sa Tačijevim širenjem ideje o promeni granica sa Srbijom tokom leta 2018. godine, završila se i Haradinajeva ćutnja.

Kao i pregovori Beograda i Prištine u okviru Briselskog dijaloga. Srpski zvaničnici su zatim u novembru prekid pregovora opravdavali uvođenjem taksi od 100 odsto na sve proizvode koji dolaze na Kosovo iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine. Takse su ostale na snazi uz njegovo upozorenje da bi mogle da ostanu zauvek.

Haradinaj je nastavio da sprovodi odluku o taksama, uprkos zaoštravanju odnosa sa Srbijom i pritisku međunarodne zajednice da ih ukine. Tokom Berlinskog samitu u martu, kako su mediji javili, francuski predsednik Emanuel Makron besno je odreagovao na Haradinajevo odbijanje da ukine takse.

- Niste u poziciji da išta tražite - rekao je povišenim tonom Makron Haradinaju tokom sastanka.

Uvećanje taksi takođe je naišlo na neodobravanje najvećeg koalicionog partnera AAK-a – PDK, koja je zatražila od Haradinaja da ukine takse i uskladi svoje stavove sa međunarodnom zajednicom. Čvrsta odlučnost da se takse ne ukinu smatra se glavnim razlogom zahlađenja odnosa AAK sa njenim starijim bratom.

Aljbin Kurti i mere reciprociteta

Davno poznat javnosti, Aljbin Kurti uoči svog dolaska na mesto premijera privremenih institucija u Prištini izjavljivao je, da ukoliko formira Vladu, odmah pokreće dijalog da Srbima na KiM, ali i da će nastaviti pregovore sa Beogradom. Tada je najavio i da će biti analizirana 33 sporazuma koja su postignuta sa Beogradom tokom dijaloga u Briselu.

Po preuzimanju vlasti priča je dobila drugi tok pa je Kurti tada isticao da za Prištinu dijalog sa Beogradom "nije prioritet".

Neposredno po stupanju na dužnost Kurti je ukinio takse koje je uveo njegov prethodnik Ramuš Haradnij, ali je uveo mere reciprociteta, koje su označavale neku vrstu ucene za Beogrrad.

Sam Kurti je tada rekao da će taj proces teći postepeno i da su mere reciprociteta "srazmerne ponašanju srpskih vlasti".

Poslanici skupštine Kosova su izglasali nepoverenje vladi lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija posle samo 52 dana od njenog formiranja.

- Razlog za smenu moje vlade je stvaranje prostora da se potpiše već postignut dogovor o razmeni teritorija između Kosova i Srbije - rekao je Kurti tada, a pre glasanja.

Probleme je izazvalo pitanje ukidanja taksi na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine. Dok su tadašnji predsednik tzv. Kosova Hašim Tači i Mustafa tražili da se takse ukinu odmah i bezuslovno, Kurti je najavio da će prvo biti ukinute takse na sirovine, a potom i ostale takse uz uvođenje nedefinisanih mera reciprociteta.

Pad Kurtijeve vlade, koja je u doba pandemije zabeležila najveću podršku gađana od 2015, otkada se meri „Puls javnosti“ na Kosovu, naširoko se pripisuje i odbijanju saradnje sa specijalnim izaslanikom predsednika SAD za pregovore između Beograda i Prištine Ričardom Grenelom. Iako je sam Grenel to više puta odlučno negirao, na KiM je ustaljeno mišljenje da je vlada Aljbina Kurtija oborena zbog odbijanja da otkloni prepreke za nastavak dijaloga, odnosno bezuslovno ukine takse na uvoz robe iz Srbije.

Avdulah Hoti

Posle pada Kurtijeve vlade na prištinsku političku scenu stupio je novi premijer privremenih institucija - Avdulah Hoti. Jedan od prvih političkih poteza Hotija bilo je ukidanje svih prepreka dijalogu Beograda i Prištine, a u skladu sa obećanjima koje je tzv. Vlada dala međunarodnim parnterima u tom pogledu.

To je otvorilo put za nastavak dijaloga posle 20 meseci zastoja.

Posle 20 meseci prekida, dijalog Beograda i Prištine otkočen je trilateralnim video-sastankom predstavnika Beograda, Prištine i Evropske unije i nastavljen je na sastanku koji je održan u Briselu.

Sastanku u Briselu prisustvovaće predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer tzv. Kosova Avdulah Hoti, a domaćini su bili Visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednost EU Đozep Borelj i specijalni predstavnik za dijalog Beograda i Prištine i druga pitanja na Zapadnom Balkanu, Miroslav Lajčak.

Vučić i Hoti u Briselu su otvorili teme oko Zajednice opština sa srpskom većinom, finansijskih potraživanja i imovine. Tada su izjavili kako su usaglasili stavove oko nestalih, raseljenih lica i ekonomske saradnje.

Vučić je izjavio da je srpska strana otvorila pitanje Zajednice opština sa srpskom većinom i da će se o ovoj temi raspravljati ponovo na narednom sastanku.

Posle ovog susreta održano je još šest sastanaka sa pregovaračima sa obe strane. Na poslednjem sastanku pregovarača dve strane u Briselu razgovaralo o finansijskim i imovinskim potraživanjima i da će se razgovori nastaviti iduće godine.

Miroslav Lajčak je, uz poruku da je u Briselu održan sedmi sastanak na ekspertskom nivou, na svom Tviter nalogu objavio sliku sa direktorom Kancelarije Vlade Srbije za KiM Petrom Petkovićem i glavnim prištinskim pregovaračem Skenderom Hisenijem.

Delegacije Beograda i Prištine potvrdile su nakon sastanka da je dogovoreno da se razgovori na nivou eksperata nastave nakon paznika.

Ipak, odluka suda tzv. Kosova da Vlada Avdulaha Hotija nije važeća ponovo, izvesno je blokira dijalog bar na neko vreme.

(Telegraf.rs)