Vučić na samitu UN o klimatskim promenama izneo dugoročnu strategiju Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvuje na online samitu o klimatskim promenama
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učesnik je onlajn samita o klimi, u organizaciji UN, Velike Britanije i Francuske koji se danas održava.
Tema su biti problemi u vezi sa klimatskim promenama, pogotovo u svetlu epidemije korona virusa.
Predsednik Srbije je u svom obraćanju istakao da smo posvećeni unapređenju energetske efikasnosti i da smo okrenuti korišćenju obnovljivih izvora energije.
Predsednik je istakao da Srbija ulaže orgomne napore da poboljša energetsku efikasnost i to na obnovljivim izvorima energije, dodajući da je to ambiciozan zadatak, kojem se mora težiti, uprkos pandemiji.
- Srbija će do 2050. godine biti niskougljenično društvo sa konkurentnom i resursno efikasnom ekonomijom, koja će građanima pružiti nova, zelena radna mesta i kvalitetan život u klimatski otpornom društvu - rekao je predsednik.
Vučić je naglasio da je Srbija razvila svoju dugoročnu Strategiju niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom, koji je usmeren na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. i 2050. godine.
- Spremni smo da povećamo našu ambiciju više od tri puta, do 2030. godine, u skladu sa našim revidiranim Nacionalno utvrđenim doprinosom smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte - poručio je Vučić.
Govoreći o brojkama, istakao je da to znači smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 13,2 odsto u odnosu na 2010. godinu i 33,3 odsto u poređenju sa 1990.
- Uslovno, uz dodatnu podršku, svoju ambiciju možemo povećati za više od pet puta - ukazao je predsednik Srbije.
On je istakao da Srbija, da bi taj cilj postigla, konstantno ulaže napore da poboljša energetsku efikasnost i koristi veći udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije, industriji, grejanju domaćinstava i transportu.
Dinamika ostvarenja ovih ciljeva, naglasio je Vučić, definisana je Nacrtom strategije niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom i budućim Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom koji bi trebalo uskoro da bude usvojen.
- Pred nama je ogroman zadatak i moramo visoko ciljati, uprkos izazovima pandemije. Sprovođenjem Zakona o klimatskim promenama obezbedićemo energetsku sigurnost i efikasnost resursa, povećati konkurentnost i ekonomski zeleni rast, istovremeno smanjujući ranjivost na klimatske promene i osiguravajući socijalni razvoj i zaštitu životne sredine - rekao je predsednik.
Sve te mere će, prema njegovim rečima, poboljšati kvalitet vazduha, što će imati još veći pozitivni uticaj na zdravlje ljudi.
Vučić je ukazao i da su dugoročni troškovi nepreduzimanja bilo kakvih mera na polju klimatskih promena veći za 53 milijarde evra od troškova implementacije Strategije.
Takođe, napomenuo je i da gubici i štete usled klimatskih promena premašuju pet milijardi evra u odnosu na 2000. godinu, dodajući da se predviđa “intenziviranje klimatskih ekstrema”.
- Zbog toga je adaptacija uključena u domaći NDC i Srbija radi na svom Nacionalnom planu adaptacije - dodao je Vučić.
Podsetimo, samit je počeo u 15 časova po srednjoevropskom vremenu, a na samitu su, osim predsednika Srbije govorili lideri iz celog sveta - nemačka kancelarka Angela Merkel, premijer Velike Britanije Boris Džonson, premijer Italije Ðuzepe Konte, predsednik Kine Si Ðinping i premijer Indije Narendra Modi i mnogi drugi.
Đinping je rekao da će Kina do 2030. godine pojačati kapacitete za proizvodnju energije vetra i solarne energije do preko 1.200 gigavata, kao i udeo nefosilnih goriva u primarnoj potrošnji energije do oko 25 odsto.
Samit o klimi održava se na petu godišnjicu Pariskog klimatskog sporazuma, u poslednjem pokušaju da zemlje pre isteka roka predstave ambicioznije planove za smanjenje emisija štetnih gasova.
(Telegraf.rs)