Albanci u Hagu, dijalog u komi: Da li će optužnica uticati na pregovore sa Beogradom?

Hašim Tači "tehnički" nije deo dijaloga Beograda i Prištine još od juna kada je tužilaštvo podnelo na ispitivanje optužnicu kojom se on tereti za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, uključuju ubistva, otmice, progon i mučenja

Optužnica protiv lidera tzv. OVK Hašima Tačija, Kadrija Vesljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija pred Specijalnim sudom u Hagu, u kojoj se terete da su izvršili zločine protiv čovečnosti sa ciljem sticanja i vršenja kontrole nad celim Kosovom, različitim sredstvima, kao i njihov odlazak u isti, izazvala je veliku pažnju medija. Danima unazad navođeni su njihovi zločini za koje bi mogli da snose odgovornost, ali u fokus je dospela i tema kako će optužnica suda u Hagu uticati na relativno skoro pokrenuti dijalog između Beograda i Prištine.

Preporučujemo

Zabrinutost je izazvalo i pitanje da li će se promeniti i položaj Srba na Kosovu i Metohiji, odnosno da li postoji mogućnost novih napada kosovskih Albanaca na srpski narod.

Predsednik Srbije rekao je da postoji zabrinutost, ali da Srbija čini sve što može i sama, kao i preko međunarodnog faktora, da sačuva naš narod.

- Oluje protiv srpskog naroda više neće biti, ma gde da živi. Plašim se većih problema, a svi oni koji su počinili zločine moraju za njih da odgovaraju - kazao je Vučić i dodao da će biti problema i poteškoća.

Hašim Tači je 5. novembra podneo ostavku na mesto predsednika privremenih institucija u Prištini i sam otišao u Hag, njegovu funkciju kao vršilac dužnosti preuzela je Vjosa Osmani, a pitanje koje se samo nametnulo da li će i kako ovakva situacija uticati na nastavak pregovora Beograda i Prištine.

Istog dana Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja zatražila je prekid dijaloga sa Beogradom, ali predsednik Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa rekao je da "Vlada Kosova nema razloga da prekida dijalog sa Srbijom koji je u interesu Kosova".

Istog je stava i premijer privremenih institucija Avdulah Hoti, koji je odbio predlog tamošnjeg ministra pravde da dijalog bude prekinut.

- Pretpostavke nevinosti moraju da se poštuju za sve dok ne bude pravosnažne odluke nadležnog suda. Sada je neophodno da parlamentarne stranke sednu zajedno i vide kako možemo prevazići ovu situaciju - rekao je Hoti.

Hašim Tači "tehnički" nije deo dijaloga Beograda i Prištine još od juna kada je tužilaštvo podnelo na ispitivanje optužnicu kojom se on tereti za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, uključuju ubistva, otmice, progon i mučenja.

Ipak, oprečna su mišljenja o tome kako bi njegov odlazak u Hag, ali i ostavka na mesto predsednika privremenih institucija u Prištini mogla da utiče na dijalog. S jedne strane, to bi moglo da znači zamrzavanje procesa, dok bi s druge strane ovo moglo da predstavlja kraj jedne epohe i ubrzavanje samog dijaloga, što bi, smatraju poznavaoci prilika, značilo i benefit za stabilnost regiona.

" To može da vodi samo daljem odugovlačenju"

Zvaničnici EU, koji su posle predaje Hašima Tačija Hagu izrazili punu podršku saradnji sa Specijalnim sudom za Kosovo, posvećenost ukidanju nekažnjivosti za zločine počinjene u regionu i prevazilaženje nasleđa prošlosti, izbegali su da komentarišu hoće li i kakav će uticaj otužnica protiv Tačija imati na nastavak dijalog Beograda i Prištine koji se vodi u Briselu.

Izvori bliski procesu dijaloga u Briselu, kažu se da je Tači ipak imao "ulogu iz senke" u dijalogu "delujući na unutrašnjoj političkoj sceni Kosova", a kao primer za to navode i njegovu nedavnu posetu Briselu i razgovori sa specijalnim predstavnikom za dijalog, Miroslavom Lajčakom.

- Indikativno je pitanje što se EU predstavnik uopšte sastajao sa nekim ko je u tom trenutku već imao podignuti optužnicu za ratne zločine - naveli su izvori Tanjuga.

Ukazuje se na činjenicu da je Hašim Tači tokom prvog dela dijaloga sa Beogradom važio za "glavnog pregovarača Prištine" sa kojim je "bilo moguće da se konstruktivno sarađuje".

Iako je Brisel odmah nakon ostavke Hašima Tačija pozvao predstavnike tzv. Kosova da "obezbede kontinuitet institucija", u diplomatskim krugovima izražena je bojazan da bi odlazak Tačija sa prištinske političke scene mogao da napravi vakum koji je nemoguće popuniti bez novih izbora.

- Odlaskom Tačija u Hag izgubio se "kakav takav" legitimitet predstavnika Prišine u dijalogu sa Beogradom. To može da vodi samo daljem odugovlačenju ili čak zamrazavanju procesa - naveli su izvori Tanjuga u Briselu.

Zvanični stav EU, kao glavni posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, jeste da će za predstavnike u razgovorima koji se vodi u Briselu prihvatiti pregovarače i lidere koji su odabrali "strane u procesu".

Nezvanično, oni koji prate dijalog Beograda i Prištine ocenjuju da je u ovom trenutku svaki svrsishodan dijalog dve strane isključen zbog nemogućnosti albanske strane da se dogovori ni o predstavnicima ni o platformi, a samim tim ni o preuzimanju odgovornosti za dogovoreno u razgovorima.

"Kraj Tačijeve epohe u briselskom dijalogu"

- Sa odlaskom Tačija i Veseljija u Hag, sa Kosova će otići i jedna politička garnitura koja je iz rata izašla sa kalašnjikovima i nakon toga ostvarila potpunu kontrolu i vlasti i podzemlja na Kosovu. Najverovatnije će se to za početak završiti prevremenim izborima, i tu je Samoopredjeljenje favorit - ocenio je novinar Milivoje Mihajlović za DW.

On smatra da će odlazak dvojice prištinskih čelnika svakako uticati i na dijalog Beograda i Prištine i da se time "završava Tačijeva epoha u briselskom dijalogu".

- To je bilo vreme kada je u Briselu nešto dogovarano i potpisivano, a ništa nije implementirano. Zato verujem da dolazi neko drugo vreme ozbiljnijih razgovora, i mislim da i tu možemo očekivati neki benefit kada je u pitanju stabilnost čitavog regiona - kazao je Mihajlović.

Mihajlović svakako smatra da će najnovije optužnice doprineti procesu pomirenja i mira u regionu.

- Mislim da će i kosovsko društvo, tu mislim pre svega na albansku zajednicu, osetiti neku vrstu olakšanja ukoliko ti procesi budu završeni pošteno i čisto - zaključio je on u izjavi za DW.

(Telegraf.rs)