"Priština mora da promeni stav": Vučić učestvovao na Beogradskom bezbednosnom forumu

Pod geslom "Nema mira bez pomirenja" jubilarni Beogradski bezbednosni forum koji traje tokom celog oktobra održan je onlajn zbog pandemije korona virusa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je putem video-linka na specijalnom panelu "Beograd-Priština, nema rešenja bez poverenja", u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma.

Preporučujemo

U fokusu panela bo je dijalog Beograda i Prištine, a u diskusiji su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer privremenih prištinskih institucija Avdulah Hoti i specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak.

Vučić je rekao da za Srbiju situacija oko Kosova i Metohije nije laka, imajući u vidu da su 22 od 27 članica EU priznale nezavisnost Kosova, ali je ukazao da je, u skladu sa UN i Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, sve suprotno od onoga što kažu neke velike sile.

- Nismo u lakoj, ni jednostavnoj situaciji i voleli bismo da vidimo postizanje kompromisa dve strane - poručio je predsednik Srbije.

- To je nešto na čemu moramo da radimo, da se međusobno poštujemo. Ako oni negiraju Rezoluciju 1244 mi isto možemo da kažemo za njih i šta je onda zaključak. Nama nije potrebno da nas tzv. Kosovo prizna kao državu, Srbija je priznata država, nama je potrebno da se poštuju Srbi na Kosovu i kompromisno rešenje. Kada je potpisan Briselski sporazum samo jedna obaveza je bila na Prištini, a to je da formira Zajednicu srpskih opština. To je potpisano i EU je garantovala to - rekao je Vučić i upitao kada će, ono što je potpisano, biti ispunjeno.

- Ako želite da nam se približite, nemojte govoriti o dve države - rekao je Vučić premijeru privremenih institucija i dodao da postoji samo jedna država i da zato govori o izgradnji poverenja.

- Kada govorimo o Prištini nema nikakve inicijative. Pritisak se vrši samo na Srbiju. Kada govorimo o Srbiji moram reći da sam zadovoljan realisitičnim pristupom našeg naroda i Vlade kada je reč o problemu Kosova i Metohije. Srbima nije veoma lako da razgovaraju o realnim opcijama kada je Kosovo u pitanju, a isto je i sa Albancima u Prištini. Mi jedni druge vidimo kao protivnike koji bi trebalo da se bore i to je nešto što bi trebalo da promenimo, a pre svega narativ kada se govori o ovoj temi - kazao je Vučić.

Lajčak: Rešenje za tzv. Kosovo biće bolni kompromis

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je danas da će rešenje kosovskog pitanja biti bolni kompromis.

Lajčak ističe da svejedno "na pravoj strani istorije" i da će istorija to prepoznati.

Briselski zvaničnik takođe je rekao da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine važan element u rešavanju izazova u regionu i da je cilj da se postignu tri cilja - normalizovanje odnosa, postizanje rešenja na evropskim vrednostima i normama kako bi se region približio evropskoj budućnosti, kao i da ceo proces doprinese regionalnoj stabilnosti.

- To nije lak proces, rešenje će biti bolni kompromis, ali će biti vredno toga - rekao je Lajčak

Bez mira, kako je istakao, ne može biti rešenja za mnoge regionalne probleme, ni održivog mira bez partnerstva i poverenja, što se odnosi na sve sfere života, od ekonomije do napretka.

Pitanje je, kaže, kako može da se postigne mir i izgradi poverenje.

Jedan od načina je pomirenje, kaže Lajčak i navodi da ceo region mora da se suoči sa bolnom istorijom iz koje mora i da se nauči.

Treba, kako je rekao, svaka strana da otkrije istinu i da snosi posledice, bez ozbira na to koliko će biti bolne.

- Ali to moraju da urade eksperti, istoričari i pravosuđe...Ostavite istoriju istoričarima, a procese pravosuđu. To nije posao za političare, oni moraju da se fokusiraju na današnje probleme, a ne da kapitalizuju od prošlosti - rekao je Lajčak.

Druga stvar je evropska budućnost, rekao je Lajčak i naveo da zemlje Zapadnog Balkana imaju i zajedničku buducnost, a to je evropska budućnost.

Lajčak je rekao da svaki lider na Balkanu, kada se suočava sa nekim problemom, mora da razmisli da li mu korak koji će preduzeti vodi ka EU ili ne.

- Iskreno, ne mislim da se lideri pitaju to dovoljno često, jer da to čine, bili bi bliže EU - rekao je Lajčak.

Naveo je da je evropska perspektiva često "mutna" i da su i zemlje EU oprezne kad je reč o proširenju, ali da se mora doći do toga da zemlje EU shvate da je proširenje dobro, a da zemlje kandidati shvate da je evropska perspektiva bliska budućnost, a ne daleki san.

- Moj odgovor je težak rad - rekao je Lajčak.

Hoti: Za normalizaciju odnosa, ali kao dve države

Premijer privremenih institucija u Prištini Avdulah Hoti izjavio je danas, na specijalnom panelu "Beograd-Priština, nema rešenja bez poverenja" u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma, da je tzv. Kosovo za potpunu normalizaciju odnosa sa Srbijom, u smislu odnosa dve zemlje.

Hoti je rekao, na panelu na kome učestvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da dijalog Kosova i Srbije treba da se nastavi uz posredstvo EU kao ključnog mehanizma "ka punoj normalizaciji odnosa naše dve zemlje".

- Kosovo je spremno za takav sporazum i radimo na tome - kazao je Hoti i dodao da je sporazumom iz Vašingtona postignut ključan dogovor za dosadašnju normalizaciju odnosa i da bi trebalo nastaviti tu zajedničku saradnju.

U Hotijevom viđenju, Priština je pokazala "snažnu posvecenost ka potpunoj normalizaciji odnosa sa Srbijom". On je zahvalio EU i SAD što su finansijski pomogli zemljama u regionu.

Dodaje da je politika tzv. Kosova zasnovana na principima konstruktivne i dobre susedske politike, ali da je ona moguća samo ako svi rade zajedno i jedni druge poštuju.

- Mislim da je Zapadni Balkan region koji ima budućunost u okviru evroatlanske zone - dodao je on.

- Pokazali smo jasne znake da se normalizuju naši odnosi nakon katastrofalnih ratova iz devedesetih godina i osnažili smo odnose sa svim zemljama u regionu.

Pod geslom "Nema mira bez pomirenja" jubilarni Beogradski bezbednosni forum koji traje tokom celog oktobra održava se onlajn zbog pandemije korona virusa.

Pored razgovora o dijalogu Beograda i Prištine, budućnosti Evropske unije i evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i izborima u SAD, biće reči i odnosu tehnologije i privatnosti, anti-EU narativima u državama Zapadnog Balkana, depopulaciji, krizi demokratije i solidarnosti.

Za deset godina, u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma je organizovano više od 230 diskusija, koje su okupile preko 4.000 učesnika i više od 900 panelista, medju kojima su donosioci odluka i kreatori politika, predstavnici bezbednosnih institucija, civilnog društva, međunarodne i akademske zajednice iz Srbije i regiona, ali i ostalih delova Evrope i sveta.

(Telegraf.rs)