Pre 102 godine srpska zastava vijorila se nad Belom kućom: Oglasila se i Ambasada SAD u Beogradu

Visoki američki zvaničnici, na čelu sa tadašnjim predsednikom Vudroom Vilsonom i državnim sekretarom Robertom Lensingom, izrazili su poštovanje prema žrtvi i borbi srpskog naroda

Foto: rs.usembassy.gov

Na današnji dan pre 102 godine, na četvrtu godišnjicu od početka Prvog svetskog rata, u Sjedinjenim Američkim Državama obeležen je "Srpski dan". Tada se prvi put u istoriji američke velesile zastava druge države zavijorila nad Belom kućom, čime je Srbiji odata počast za doprinos i žrtve tom ratu. Do dana današnjeg Srbija je ostala prva, a pored Francuske i jedina strana država koja je imala tu čast.

Visoki američki zvaničnici, na čelu sa tadašnjim predsednikom Vudroom Vilsonom i državnim sekretarom Robertom Lensingom, izrazili su poštovanje prema žrtvi i borbi srpskog naroda i srpska trobojka podignuta je iznad Bele kuće ali i na svim zgradama javnih institucija u Vašingtonu.

Na današnji dan, 1918. godine predsednik Vilson izdao je saopštenje o tome američkom narodu koje je pročitano u crkvama širom zemlje i objavljano u skoro svim uticajnim dnevnim novinama, a on je zamolio svoj narod da se moli za pokoj duša palih žrtva u Prvom svetskom ratu.

Američka ambasada i ove, kao i prethodnih godina, podsetila je na svom zvaničnom Tviter nalogu na ovaj događaj.

- Zahvaljujući jednom od vas na današnji dan pre sto dve godine, zastava Srbije vijorila se iznad Bele kuće - stoji u njihovoj objavi.

Zvaničnici ambasade SAD u Beogradu u izjavi za Tanjug podsećaju na taj veliki dan i poručuju da Amerikanci i Srbi ne bi trebalo da zaborave zajedničku istoriju.

- Prijateljstvo dva naroda, koje danas postoji, kovano je pre više od veka, tokom Velikog rata - naveli su i podsetili da je zastava bila samo jedan u nizu akata solidarnosti Amerikanaca sa srpskim narodom, koji su tokom Prvog svetskog rata podneli ogromne žrtve.

- Mi, Amerikanci, danas smo posvećeni da sarađujemo zajedno sa srpskim partnerima i radimo na jačanju demokratije, povećanju prosperiteta i uvođenju mira i sigurnosti u Srbiju i region - poručuju iz Ambasade.

Odakle ideja za obeležavanje "Srpskog dana"

Ideja za obeležavanje "Srpskog dana" potekla je od tadašnjeg srpskog poslanika u SAD Ljubomira Mihailovića, o čemu svedoči njegova prepiska sa drugim pomoćnikom državnog sekretara Vilijamom Filipsom.

Mihailović je, naime, 1. juna 1918. godine uputio taj predlog u pismu Filipsu u kojem je objasnio da je "28. jul datum kada su Centralne sile proglasile rat civilizovanom svetu", a Filips mu je odgovorio već posle pet dana rekavši da je predsednik impresioniran predlogom vezanim za 28. jul.

Ljubomir Mihailović - Foto: Wikipedia/arhivyu.gov.rs

Mihailović je potom o svojoj inicijativi obavestio srpsku vladu na Krfu.

Veruje se da je na pozitivan stav američkog predsednika prema Srbima uticalo i poznanstvo sa velikim naučnikom Mihajlom Pupinom koji mu je bio lični prijatelj, a u to vreme je bio naučnik svetskog glasa koji je živeo i radio u SAD.

Čast da se neka druga zastava ikad do sada nađe na Beloj kući pripala je još samo Francuskoj, 1920. godine.

(Telegraf.rs)