Svi nerazumni potezi Prištine koji su do sada blokirali dijalog sa Beogradom

Od zveckanja oružjem, preko takse na srpske proizvode, formiranja vojske nepostojeće države do napada i pljačkanja srpskih kuća na KiM, Albanci su se proteklih godina na sve načine trudili da pokažu kako oni zamišljaju sporazum, dijalog i život Srba na Kosovu

- Reč Albanaca ne znači ništa, ni potpis za ZSO, ni reč koju su dali Grenelu - rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarišući poslednji potez Prištine, odnosno najavu tamošnjeg premijera Avdulaha Hotija da nema suspenzije lobiranja za priznanje tzv. Kosova.

Preporučujemo

Vučić je, takođe, najavio da će Srbija, ukoliko se to desi, odmah krenuti u kampanju za povlačenje priznanja i da će u tome biti petostruko uspešnija od Prištine.

Ovo je samo poslednji u nizu potez koji, ako se obistini, preti da dijalog koji je posle 20 meseci zastoja tek pokrenut, ponovo obustavi.

Nerazumni potezi se smenjuju kako se smenjuju i premijeri tzv. Kosova, čini se, pa je jedan uveo stoprocentne takse na robu iz Centralne Srbije, drugi ih ukinuo, pa uveo mere reciprociteta, treći ukinuo mere reciprociteta pa najavio nastavak lobiranja za priznavanje samoproglašene države kod zemalja koje to nisu učinile i dalje pokušaje Prištine da se učlani u međunarodne organizacije.

Ali, krenimo redom.

Pokušaji za članstvo u Interpolu

Priština od 2009. godine najavljuje članstvo u Interpolu, a prvi zvanični zahtev podnela je polovinom avgusta 2015. Do sada je pet puta podnosila zahtev za članstvo - 2010, 2015, 2017, 2018. i 2019. godine. Dva puta je molba da se prijem tzv. Kosova stavi na dnevni red Generalne skupštine Interpola odbijena, jednom je Priština sama povukla zahtev, dok se 2018. godine glasalo o prijemu, ali ni posle dva kruga glasanja u Generalnoj skupštini Interpola, tzv. Kosovo nije primljeno u tu međunarodnu policijsku organizaciju.

Uoči poslednjeg glasanja, srpski zvaničnici su upozoravali međunarodnu javnost da bi članstvom tzv. Kosova u Interpolu bilo prekršeno međunarodno pravo i Rezolucija 1244, ali i unutrašnja pravila te organizacije, po kojima, kako su rekli, u nju može da uđe samo zemlja članica UN ili država koja u toj organizaciji ima status posmatrača. Tzv. Kosovo ne ispunjava ni prvi ni drugi uslov.

Takse na robu iz centralne Srbije i BiH

U novembru 2018. godine Vlada tzv. Kosova predvođena tadašnjim premijerom privremenih institucija Ramušem Haradinajem, uvela je taksu od 100 odsto na robu uvezenu iz Srbije i BiH zbog, kako je tada rekao, "agresivnih napora Srbije da delegitimizuje Kosovo". Stvarni razlog za ovaj potez bio je debakl koji je Priština doživela dva dana ranije prilikom pokušaja da postane članica Interpola.

Kao reakciju na taksu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je poručio da nema daljih razgovora u okviru Briselskog dijaloga dok se taksa ne ukine, što je potrajalo dao jula meseca 2020. godine, a iziskivalo je i izmenu prištinskog premijera još dva puta.

Mere reciprociteta

U međuvremenu, na KiM su se dogodili izbori, posle čega je Priština dobila novu vladu na čijem čelu se našao Aljbin Kurti. Nedugo potom, on je objavio da je njegova Vlada, posle godinu i po dana od uvođenja, donela odluku o ukidanju takse na proizvode iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine i uvođenju mera reciprociteta u odnosu na centralnu Srbiju.

Kako je tada obrazložio tada, "takse se ukidaju postepenom primenom mera reciprociteta prema Srbiji, koje se zasnivaju se na praksi i politici koju Srbija primenjuje u trgovinskim odnosima sa Kosovom."

Mere reciprociteta na robu iz centralne Srbije ukinute su kada je vlast preuzeo novi premijer Avdulah Hoti,  pošto je Kurtijeva  vlada pala, i to je bio i njegov prvi politički potez od stupanja na dužnost. Kako je tada rekao to je bila važna odluka koja uklanja sve prepreke dijalogu, u skladu sa obećanjima koje je Priština dala međunardnim partnerima u tom pogledu.

- Postoji obećanje naših partnera da će oni izvršiti pritisak i na Beograd da ukloni prepreke za nastavak dijaloga, i čim se one budu uklonile, mi ćemo sesti za pregovarački sto. Od danas mi smo uklonili sve prepreke i za jedno razumno vreme smo dali šansu dijalogu - rekao je tada Hoti.

Hotijev "prst u oko administraciji SAD" i vraćanje dijaloga na mrtvu tačku

Povratkom za pregovarački sto u Briselu, gde su se Hoti i predsednik Srbije sreli prvi put, posle zastoja u dijalogu, činilo se da stvari kreću u dobrom smeru. Međutim, Priština je ponovo pogazila datu reč.

Iako je garancije tada dao i EU, ali i specijalnom izaslaniku SAD za dijalog, Ričardu Grenelu, Hoti je pre nekoliko dana "gurnuo prst u oko američkoj administraciji" poručivši da "nema suspenzije aktivnosti Prištine i da je postignut dogovor sa partnerima da se radi na članstvu tzv. Kosova u međunarodne organizacije".

Nakon toga, predsednik Srbije reagovao je porukom da će, ukoliko Priština konkuriše za prijem u makar jednu međunarodnu organizaciju, zvanični Beograd odgovoriti ponovnim pokretanjem kampanje za povlačenje priznanja tzv. Kosova i da će u tome biti petostruko uspešniji.

Zajednica srpskih opština

Briselskim sporazumom iz 2013. godine, ZSO ili Zajednica srpskih opština bio je predlog, odnosno rezultat Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. U skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i tzv. kosovskim propisima, opštine koje učestvuju u procesu stvaranja ZSO imala bi pravo da sarađuju u ostvarivanju svojih ovlašćenja.

Planirano je da ovu zajednicu čine opštine Severna Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Štrpce, Klokot, Gračanica, Novo Brdo, Ranilug i Parteš. Takođe se razgovaralo i o uključenju Opštine Gora u Zajednicu srpskih opština.

Privremene institucije u Prištini pokrenule su proces za izradu statuta Zajednice srpskih opština aprila 2018. godine. Evropska Unija poručila je tzv. kosovskim vlastima da završe formiranje zajednice do avgusta iste godine. Ali se to do dana današnjeg nije dogodilo. Iako odbijanje Prištine da ispuni jedan zahtev iz Briselskog sporazuma nije blpkiralo dijalog, takva odluka Prištine je ozbiljno udaljila obe strane od postizanja sporazuma.

Zveckanje oružjem, demonstriranje sile i napadi na srpske kuće

Ovde, međutim, nije kraj spisku poteza kojima su prištinske vlasti slale jasnu poruku da ne žele pregovore, ukoliko se ne razgovara o međusobnom priznanju. Od zveckanja oružjem i pokušaja demonstriranja sile, preko poziva na ujedinjenje određenih gradova, formiranja vojske nepostojeće države do napada i pljačkanja srpskih kuća na KiM, Albanci su se proteklih godina na sve načine trudili da pokažu kako oni zamišljaju sporazum, dijalog i život Srba na Kosovu.

Najčešće ponavljanja "pretnja" koju Albanci kao džokera izvlače s vremena na vreme jeste "ujedinjenje Kosovske Mitrovice", a pokretač inicijative bio je gradonačelnik južnog dela Mitrovice, Agim Bahtri. Pisao je u više navrata skupštini, pokušavao na sve načine da ovom delu Mitrovice pripoji severnu, koju većinski naseljavaju Srbi.

Neformalno, i u izjavama prištinskih zvaničnika, ova ideja figurira kao prihvatljiva opcija, dok je predsednik privremenih prištinskih institucija u jednom trenutku izjavio da je reč o "nezaustavljivom procesu".

Zastrašivanje Srba na Kosovu, onih koji su ostali na svojim ognjištima, ali i povratnicima, od strane Albanaca, česta je pojava, a osim tek poneke izjave i osude, koja uglavnom dolazi iz Beograda, prištinske vlasti i međunarodna zajednica mahom ćute.

Jedan od poslednjih u nizu bi je napad na srpske kuće u selima Ljubožda i Dubrava u opštini Istok, kada je na kući Jovana Ristića, povratnika iz sela Ljubožda, ispisani su grafiti OVK, a u Dubravi je opljačkano domaćinstvo Radomira Pumpalovića. Napad je inače usledio odmah po objavljivanju optužnice protiv Hašima Tačija, pa može da se protumači kao reakcija na tu vest.

Posle uvođenja takse na srpsku robu, najveći potres svakako je izazvalo formiranje vojske tzv. Kosova, decembra 2018. godine, pošto su na sednici, bez prisustva poslanika Srpske liste, usvojena sva tri zakona kojima se započinje proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojsku Kosova.

Time je prekršen niz sporzuma, uključujući i Briselski sporzum, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a na ceremoniji koja je nešto kasnije upriličena u kasarni koja nosi ime najvećeg teroriste tzv. OVK, Adema Jašarija, pored mnogobrojnih zvanica, bio je prisutan i Hašim Tači, koji je došao u uniformi.

(A.T./J.N.)