Nastavak dijaloga Beograda i Prištine posle 20 meseci pauze: Ovako su pregovori tekli od početka

Posle skoro dve godine zastoja Beograd i Priština se vraćaju za pregovarački sto

Posle 20 meseci prekida, dijalog Beograda i Prištine otkočen je trilateralnim video-sastankom predstavnika Beograda, Prištine i Evropske unije i biće nastavljen danas na sastanku koji će biti održan u Briselu.

Od 2011. godine kada su pregovori formalno počeli, preko 2013. godine i potpisivanja Briselskog sporazuma, 2018. i odluke Beograda da ne učestvuje u dijalogu zbog takse od 100 odsto na srpske proizvode, koje je Priština uvela, pa do današnjeg sastanka mnogo toga se desilo, a do postizanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma nije došlo.

Vučić prvi put oči u oči sa Hotijem

Današnjem sastanku u Briselu prisustvovaće predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer tzv. Kosova Avdulah Hoti, a domaćini će biti Visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednost EU Žozep Borel i specijalni predstavnik za dijalog Beograda i Prištine i druga pitanja na Zapadnom Balkanu, Miroslav Lajčak.

To će ujedno biti i prvi susret predsednika Srbije s Hotijem koji je 3. juna postao premijer privremenih prištinskih institucija.

Predviđeno je da se dijalog odvija u uobičajenom formatu, gde će se delegacije Prištine i Beograda prvo bilateralno sastati sa EU posrednicima, nakon čega će uslediti i trilateralni sastanak.

Vučić, Hoti, Borel i Lajčak u nedelju su održali video sastanak posle kojeg su saopštili da su postigli dogovor o ključnim elementima procesa dijaloga i o dnevnom redu današnjeg sastanka, što je bio prvi potez u pokretanju dijaloga koji je praktično bio mrtav 20 meseci.

Dijalog prekinut 2018. godine zbog takse na robu iz Srbije

Dijalog Beograda i Prištine formalno je prekinut na jesen 2018. godine kada je Vlada tzv. Kosova uvela takse na robu iz Srbije, što je srpska strana navela kao razlog za prestanak razgovora.

Od tada se dosta toga promenilo, pa su se u "igru" oko nastavka pregovora uključili  novi, brojni igrači - specijalni izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel, evropski izaslanik Miroslav Lajčak.

Formirana je nova vlada u Prištini na čije čelo je došao najpre Aljbin Kurti, da bi posle njenog pada to, ali i mesto predvodnika prištinske strane u dijalogu zauzeo Avdulah Hoti.

Do ukidanja taksi, što je Srbija postavila kao uslov za nastavak dijaloga, došlo je u martu ove godine. Odluku je donela vlada Aljbina Kurtija, formirana u februaru, ali ih je zamenila recipročnim trgovinskim merama prema Srbiji.

Hotijeva vlada je 6. juna, tri dana pošto je formirana, ukinula recipročne mere prema Srbiji i time uklonila ključnu prepreku za obnovu dijaloga.

Prvi sporazum potpisan 2013. Priština do danas nije ispunila svoje obaveze

Prvi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, poznatiji kao Briselski sporazum, potpisan je 2013. godine, kada su obe strane  stavile paraf na nešto što je Srbima na KiM trebalo u bliskoj budućnosti da donese zajednicu najmanje deset opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra, a s ovlašćenjima u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planiranju.

Od kada je dijalog počeo, na preko 200 sastanaka potpisano je više od 40 tehničkih sporazuma, uključujući i nekoliko revizija pojedinih sporazuma, a primena je tokom godina, uz visoku netransparentnost, različita tumačenja Beograda i Prištine, na samom terenu tekla u otežanim uslovima. Sporazum je bio i uslov za početak pregovora Srbije o članstvu sa Evropskom unijom.

Najveći problem primeni Briselskog sporazuma su kosovski Albanci koji namerno nisu sproveli nijednu odluku. Iako su tokom 2015. i 2016. zvanično govorili da je u toku pisanje statuta Sporazuma, na kraju se ispostavilo da nisu govorili istinu i da nisu napisali nijedno slovo.

Do danas, Priština nije pristupila ispunjenju ove obaveze, a politički predstavnici na isti gledaju kao "mrtvo slovo na papiru".

Pet koraka do ZSO

Da bi ZSO bila formirana, prema Briselskom sporazumu, predviđeno je pet koraka, a prvi od njih je da vlast u južnoj srpskoj pokrajini usvoji dekret što je pre nekoliko godina uradila vlada na čijem čelu je bio šef DSK Isa Mustafa. Posle toga, takozvani ustavni sud Kosova ovaj dekret mora da potvrdi, čime se stvaraju uslovi da se ZSO uvede u pravni sistem. Ovo predstavlja drugi korak, a treći je da upravljački tim, koji čine četvorica Srba, izradi nacrt statuta Zajednice srpskih opština i dostavi ga Briselu.

Potom, u četvrtoj fazi, delegacije Beograda i Prištine u sedištu EU usaglašavaju detalje pomenutog dokumenta. Kada i to bude okončano, predviđena je osnivačka Skupština ZSO, čime se završava ceo proces. Poslednji potez je možda gotovo sigurno nemoguća misija jer konačni dokument mora da prođe skupštinsku raspravu, koja sigurno neće biti nimalo laka, jer se sve albanske partije na Kosovu otvoreno protive formiranju ZSO.

(Telegraf.rs)