Palma: Novim zahtevima Priština želi da poništi Briselski sporazum i Rezoluciju 1244

Kako je istakao, siguran je da će rukovodstvo Srbije doneti odluku koja neće štetiti građanima Srbije

Foto: A. Nalbantjan

Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma izneo je svoj stav o video-samitu u Parizu na kome su danas učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predstavnici Prištine, a koji su vodili predsednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel rekavši da albanska strana svojim "spiskom lepih želja" želi da poništi Briselski sporazum i Rezoluciju 1244.

- Današnjim spiskom lepih želja u Briselu, Priština je zapravo poručila i Parizu i Berlinu i Briselu i Vašingtonu da za njih ne važi ni Briselski sporazum ni Rezolucija 1244. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpuno u pravu kada je rekao da je svaki razgovor potpuno besmislen ako su ti zahtevi smisao svega. Ono što je za nas važno je da li su to zahtevi samo Prištine ili su autori tih zahteva u Briselu, Berlinu, Vašingtonu ili Parizu. Da li se na ovaj način stornira potpisani sporazum u Briselu, sa tekstom koji je nametnula Evropska unija. Sada više niko ne spominje potpisani Briselski sporazum, ni Zajednicu srpskih opština, već organizuju sastanak, na kome su dali nov tekst kosovskim Albancima, da kosovski Albanci dodaju neke nove zahteve koji nigde ne stoje, ni u Briselskom sporazumu ni u Rezoluciji 1244 - izjavio je Palma.

Kako je istakao, siguran je da će rukovodstvo Srbije doneti odluku koja neće štetiti građanima Srbije.

- Mi takođe moramo da vidimo šta ćemo činiti u narednom vremenskom periodu. Trebalo bi da obnovimo tužbu protiv NATO pakta, odnosno zemalja članica NATO pakta koje su bombardovale Srbiju kasetnim bombama sa osiromašenim uranijumom. Od posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom veliki broj građana Srbije umro je od karcinoma - rekao je on i podsetio na slučaj parnice u Italiji.

- Podsetiću da je samo u Italiji u više od 300 parnica, sud presudio u korist italijanskih voinika koji su tužili NATO zbog korišćenja bombi sa osiromašenim uranijumom, od čega je 400 italijanskih vojnika preminulo, a više od 7.500 obolelo. Ako su Italijani tužili NATO zašto ne bi i mi Srbi, koji smo bili najveće žrtve te agresije protiv naše zemlje. Da vidimo koja će to institucija zastupati interese naše države i naših građana pred međunarodnim sudovima po tom pitanju. Možda bi tu bilo dobro iskustvo Italijanskog advokata, Anđela Fjore Tartalje, koji je rekao da bi Srbija trebalo pojedinačno da tuži sve države članice NATO-a koje su učestvovale u njenom bombardovanju. Ovaj advokat je u Italiji zastupao italijanske vojnike obolele zbog izloženosti osiromašenim uranijumom tokom boravka u misijama u BiH i na Kosmetu i pobedio u više od 300 parnica - zaključio je Marković.

(Telegraf.rs)