Joksimović: Članstvo Srbije u EU dostižno 2026. godine

Naglašava da proces pristupanja EU danas nije isti kao pre 10 godina i da je neuporedivo teži čega su, kaže, svi svesni

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović veruje da Srbija može da postane punopravni član Evropske unije (EU) 2026.godine ocenivši da je to "izvodljivo i dostižno" uz napomenu da datum pristupanja Uniji ne zavisi od prihvatanja nove metodologije proširenja što nas, kako kaže, neće vratiti na početak niti preko noći odvesti do članstva.

Preporučujemo

Joksimović smatra da je u periodu od 2025. do 2027.godine moguće da Srbija postane članica EU i dodaje da se ponekad zaboravlja da je u kredibilnoj strategiji proširenja EU iz februara 2018.godine jasno nagovešteno da je, ukoliko EU bude spremna i Srbija sprovede svoje obaveze, 2025.godina mogući termin za članstvo.

- Tada smo govorili da to nije obećanje nego mogućnost, a da li će to biti 2025, 2026. ili 2027.godina nije toliko važno. Drago mi je da je predsednik (Aleksandar) Vučić u Briselu dobio naznake o 2026. godini, što je dobro i poklapa se sa onim što govorim već dugo, ne zato što sam evroentuzijasta ili preterano optimistična, već zato što poznajem procese u EU i znam koliko je Uniji važno da i Srbija bude njena članica -kaže Joksimović u razgovoru za Tanjug.

Podsetila da su pre 2012. godine srpske vlade kao članstvo obećavale 2003, 2007, 2009. i 2011.godinu, a da se sadašnja vlast nije bavila lažnim obećanjima, već ukazivala na mogućnosti koje se, s jedne strane, odnose sa samu EU i njen kapacitet da primi nove članice, a s druge strane na to šta su naši koraci u reformskom procesu.

Naglašava da proces pristupanja EU danas nije isti kao pre 10 godina i da je neuporedivo teži čega su, kaže, svi svesni.

- Ali, to nikada nisam videla kao opravdanje za žalopojke i večito optuživanje nekog drugog. Srbija ima svoj deo posla, kao i EU koja treba da se konsoliduje, oporavi i bude jedinstvenija i da govori više jednim glasom o samoj politici proširenja i drugim politikama - navodi Joksimović.

Smatra da datum pristupa EU ne treba povezivati sa novom metodologijom proširenja ističući da niko u Srbiji nije protiv tog modela i da su predsednik Vučić i premijerka Ana Brnabić odmah reagovali pozitivno, ali da je ona bila opreznija i da je postavila pitanje partnerima iz EU kako će se nova metodologija odnositi na pregovarački proces Srbije koja je do sada otvorila 18 od 35 poglavlja.

Na argument pojedinih predstavnika opozicije i analitičara da je Crna Gora prihvatila novu metodologiju i otvorila novo poglavlje, Joksimović odgovara da je ta zemlja prihvatila novi model u trenutku kada ima otvorenih 34 od 35 poglavlja, a da je poslednje poglavlje otvorila po staroj metodologiji, iako je već prihvatila novu.

- Crna Gora nije pregovarala po metodologiji identičnoj sa Srbijom, jedinom zemljom koja je morala da svako poglavlje otvori uz uslov da ima napretka u Poglavljima 23 i 24, odnosno, u vladavini prava. Crna Gora otvara poglavlja za koja je spremna nezavisno od napretka u tim poglavljima - objašnjava ministar uz napomenu da nova metodologija predviđa jači politički nadzor upravo nad procesom vladavine prava.

Ona smatra da "non pejper", odnosno neformalni izveštaj Evropske komisije koji je, kako primećuje, "ad hoc" pripremljen u junu, a na osnovu kojeg je doneta odluka da Srbija ne otvori nijedno poglavlje tokom predsedavanja Hrvatske EU, nije do kraja utemeljen na činjenicama.

- Taj izveštaj, koji prati šest meseci, pokazao je da smo usvojili Medijsku strategiju, koji je bio jedan od najvažnijih delova za sve države kada je reč o Poglavlju 23, da smo uspostavili brojne zakonodavne okvire u borbi protiv korupcije, dok je Poglavlje 24, koje se odnosi na bezbednost, migracije i borbu protiv organizovanog kriminala gotovo svugde pozitivno ocenjeno - navela je Joksimović.

Ocenila je da reč o političkoj odluci pojedinih članica EU i političkoj poruci koju je Srbija razumela, a za koju smatra da nije bila potrebna.

- Uskoro će izveštaj o napretku tokom nemačkog predsedavanja i biće sigurno mogućnosti da se otvore nova poglavlja - kaže Joksimović.

Podseća da nova metodologija proširenja predviđa klasterski pristup, odnosno šest klastera, a da Srbija u svakom ima nekoliko otvorenih poglavlja i postavlja pitanje da li prihvatanje tog modela znači da se odmah otvore svi klasteri ili se određeni delovi počinju iz početka.

- To je važno da se zna, iako to suštinski neće ništa promeniti, to nas neće vratiti na početak ili odvesti do vrata EU preko noći. Možda su to tehnikalije, ali u procesu pristupanja je sve važno i on se vodi na sveobuhvatan i ozbiljan način. To svi znaju u Evropi i veoma cene što Srbija na stručan, odgovoran i posvećen način sprovodi proces evropskih integracija - ističe Joksimović.

Izrazila je očekivanje da će nova Vlada Srbije dati novi zamajac evropskim integracijama i da će biti intenziviran proces reformi koji je, naglašava ministar, važan pre svega za građane.

Kako kaže, to ne znači da prethodna Vlada nije radila dovoljno na evropskim intergacijama i reformama, već da je važno da poruka koju Vlada šalje građanima i partnerima u regionu i EU bude nedvosmislena u pogledu opredeljenosti ka evropskom putu kao spoljnopolitičkom prioritetu, ali i kao prioritetu za naš razvojni plan.

- Očekujem da se dodatno osnaži proevropska orijentacija Srbije i to nije deklarativno. Mnogi su do 2012.godine govorili da su veliki evropejci, a ništa od reformi nisu sprovodili - navela je Joksimović.

Komentarišući kritike zbog neotvaranja novih poglavlja, Joksimović kaže da je svako je pozvan da kritikuje i ponovila da Evropska komisija nije donela tu odluku zato što Srbija nije ništa uradila, već je to bila politička odluka.

- Svi koji kritikuju trebalo bi da znaju zbog čega se to desilo, kakvi su trenutno odnosi u regionu i EU i kakva su očekivanja od Srbije. Kritika je uvek dobrodošla, ali ako je utemeljena na činjenicama - zaključila je Joksimović.

(Telegraf.rs/Tanjug)