Da li odluka Ustavnog suda utiče na postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine?

Hotijeva vlada neće biti samo pod pritiscima Samopredeljenja, kao trenutno najjače političke opcije na KiM, nego i koalicionih partnera, ali i različitih frakcija unutar DSK - rekao je Stefan Surlić iz Centra za interdisciplinarne studije Balkana

Sve dok postoji ozbiljna politička nestabilnost u Prištini, teško je očekivati postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, uveren je Stefan Surlić iz Centra za interdisciplinarne studije Balkana.

Preporučujemo

Surlić ocenjuje da će odluka Ustavnog suda Kosova da odobri imenovanje Avdulaha Hotija za mandatara nove vlade u Prištini dodatno produbiti političku krizu na Kosovu i Metohiji.

Izjavu odlazećeg premijera tzv. Kosova Aljbina Kurtija da je odluka Ustavnog suda "neprihvatljiva" Surlić vidi kao nagoveštaj da će Kurtijev Pokret Samopredeljenje započeti sa, kako kaže, dobro poznatim radikalnim metodama te stranke u političkoj borbi.

Surlić očekuje proteste i demonstracije, koji će, kako kaže, još više jačati poziciju Kurtija i podršku koju ima u narodu, a istovremeno izazivati još veću političku nestabilnost u Prištini.

- Evidentno je da ovo što se dešava odgovara samo Kurtiju - kaže Surlić.

Napominje da Hotijeva vlada neće biti samo pod pritiscima Samopredeljenja, kao trenutno najjače političke opcije na KiM, nego i koalicionih partnera, ali i različitih frakcija unutar Demokratskog saveza Kosova.

- Nisu svi u Demokratskom savezu Kosova bili za formiranje ove vlade, tako da će Hoti i unutar svoje partije imati različite stavove o određenim odlukama - navodi Surlić.

Na pitanje da li je moguće da Hotijeva vlada realizuje očekivanja o brzom nastavku dijaloga, Surlić kaže da će to biti "veoma teško" i da su pred novom vladom veliki izazovi, a svaki ustupak Beogradu u cilju postizanja kompromisnog rešenja tumačio bi se, kaže, kao akt izdaje.

- Možda će biti moguća neka vrsta dogovora o principima za finalno rešenje ili pismo o namerama, kao što je bio slučaj sa ekonomskim merama, ali ne verujem u brzu finalizaciju odnosa dok god imamo ozbiljnu političku krizu na KiM - napominje Surlić.

Ipak, očekuje da će nastavak dijaloga biti jedan od prvih uslova za Hotijevu vladu, koja će, kaže, morati da pokaže spremnost za nastavak pregovora sa Beogradom, pa makar to bio "formalni čin".

- Ipak, to bi bilo dovoljno da se pomerimo sa "mrtve tačke" i da se proces pregovora nastavi pod patronatom Brisela, ali uz veću medijaciju Vašingtona - kaže Surlić.

Uveren je da će međunarodna zajednica instistirati na poštovanju odluke Ustavnog suda i dodaje da je to u interesu pre svega američke administracije, koja želi postizanje dogovora Beograda i Prištine, a ukidanje taksi bez mera reciprociteta biće, kaže Surlić, prvi uslov SAD i Trampovog izaslanika Ričarda Grenela.

Dodaje da u Briselu nema jedinstvenog mišljenja o nastavku dijaloga i postizanju kompromisnog rešenja, što se, kaže, vidi po različitim porukama koje šalje šef evropske diplomatije Žozep Borelj, za kojeg je, kaže, ideja o razgraničenju najpre bila prihvatljiva, dok je njegov najnoviji stav - da promene granica nisu opcija.

- Bez obzira na angažovanje Borelja i Miroslava Lajčaka, kao i tezu da se pregovori vode samo u okviru Brisela, ne vidimo jednoznačnu politiku EU. To što postoji više izaslanika za Srbiju i Kosovo samo je samo potvrda da nema jedinstvenog stava međunarodnih aktera o tom pitanju - zaključuje Surlić.

(Telegraf.rs/Tanjug)