Od govora na Gazimestanu do smrti u Ševeningenu: 14 godina od smrti Slobodana Miloševića

Umro je 11. marta 2006. godine u pritvoru Tribunala u Hagu, tokom suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini

Na današnji dan, pre 14 godina, u pritvornoj jedinici u Ševeningenu umro je nekadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević.

Preporučujemo

Umro 11. marta 2006. godine u pritvoru Tribunala u Hagu, tokom suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini.

Od lidera srpskih socijalista i nacionalistički vođa "svih Srba sveta", preko predsednika Srbije i SRJ do optuženika za ratne zločine koji je skončao život u pritvoru Haškog tribunala, sve je to stalo u 65 godina njegovog života.

Dok ga danas jedan deo javnosti pamti po hiperinflaciji, autokratskoj vladavini i ratovma devedesetih, postoje i oni koji sa setom pričaju o bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije.

Od govora na Gazimestanu do osuđenika za ratne zločine

Rođen je 20. avgusta 1941. u Požarevcu, gde je završio gimnaziju a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1964. godine.

Maja 1989. izabran je za predsednika Predsedništva tadašnje SR Srbije.

Više od jedne decenije dugu vladavinu Milošević je počeo govorom 28. juna 1989. godine na Gazimestanu na Kosovu, na proslavi 600 godina od Kosovske bitke, kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi. Kosovskim Srbima je tada poručio "Niko ne sme da vas bije".

Prethodno, na osnivačkom kongresu Socijalističke partije Srbije, 27. jula iste godine, postao je prvi predsednik te stranke nastale ujedinjenjem dotadašnjeg Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije. Na čelu SPS nalazio se do smrti.

Na prevremenim izborima, decembra 1992, ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su se nalazila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske tokom mirovnih pregovora u Dejtonu (SAD), novembra 1995. godine.

Potpisnik je Sporazum o miru u BiH, poznatog i kao Dejtonski sporazum, decembra 1995. u Parizu.

Period vladavine Slobodana Miloševića okončan je oktobra 2000. pobedom kandidata Demokatske opozicije Srbije na izborima za predsednika SRJ.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine, tokom NATO bombardovanja Srbije (odnosno SRJ), optužnicu protiv Miloševića.

Uhapšen je 01. aprila 2001. a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine, na Vidovdan.

Hapšenje i izručenje Haškom tribunalu

Dana 1. aprila 2001. godine Milošević je uhapšen, osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja. Hapšenje je započeto 30. marta, a okončano nakon dva dana, posle sedmočasovnih pregovora o predaji. Hapšenju su prethodile danonoćne straže pristalica i simpatizera SPS-a i JUL-a ispred kuće u kojoj je Milošević boravio. Dana 28. juna, na Vidovdan je izručen Tribunalu u Hagu na osnovu uredbe Vlade Srbije. Ovu uredbu Savezni ustavni sud je istog dana proglasio neustavnom.

Posle izručenja Miloševića Haškom trubunalu, prvobitnoj optužnici za ratne zločine na Kosovu i Metohiji pridodate su i optužnice za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini i ratne zločine u Hrvatskoj. Dana 30. januara 2002. godine, Milošević je optužio Haški tribunal da je izvršio „zli i neprijateljski napad“ protiv njega. U zapisnik je uneto da se ne oseća krivim.

Tokom suđenja je u više navrata tvrdio da je neko u Hagu preduzimao "aktivne i smišljene korake" da uništi njegovo zdravlje i da su, s ciljem da se to prikrije, sudije tog suda odbile da mu dozvole da ode na lečenje na kardiovaskularnu kliniku u Moskvi.

Tadašnji glavni tužilac Tribunala Džefri Najs je tokom suđenja u više navrata tvrdio da Milošević manipuliše svojim zdravljem odbijanjem da sledi propisani lekarski režim.

Najs je nekoliko godina kasnije izjavio, međutim, da je bilo političkih pritisaka na rad haškog suda, ali da je Milošević učinio sebi lošu uslugu kada je odlučio da se brani sam, jer je tako propustio priliku da pred javnost i sud iznese neke značajne dokaze.

Smrt u pritvornoj jedinici u Hagu

Milošević je umro od infarkta u pritvoru Tribunala u Hagu, tokom suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini.

Miloševićevi posmrtni ostaci dopremljeni su iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana je njegovo telo izloženo u holu zgrade Muzeja "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.

Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, 18. marta 2005, uz zvuke Posmrtnog marša i ruske narodne pesme, ispraćen brojnim poštovaocima. U istu grobnicu položena je urna sa posmrtnim ostacima njegove supruge Mirjane Marković, koja je preminula u Rusiji 14. aprila 2019. godine.

(Telegraf.rs)