Kako će Srbija odgovoriti na novi migrantski talas, ako izbeglice krenu iz Grčke

Iako postoji dosta nepoznanica, ne treba širiti paniku - rekao je profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić

Novi migrantski talas krenuo je ka Evropi pošto je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan doneo odluku da otvori granice i dopusti izbeglicama da uđu u Grčku i Bugarsku. Kada se migranti dokopaju Grčke, Bugarske i Severne Makedonije, dalje kroz Srbiju, Hrvatsku i BiH pokušavaju da stignu do zapadne Evrope, a naša zemlja im je na tom putu "tampon zona".

Preporučujemo

I dok iz Ministarstva odbrane poručuju da imamo načina da štitimo i svoju granicu i svoj način života, bezbednjaci da se Evropska unija ponaša pomalo tromo i kasni sa odlukama, javnost se pita kako bi, ukoliko migranti probiju grčku granicu, to moglo da se odrazi na našu zemlju.

Najnovije vesti sa tursko-grčke granice nisu ulile poverenje, pošto su grčke vlasti saopštile da Evropska unija šalje Fronteks timove da pomognu grčkoj policiji i vojsci oko novog migrantskog talasa.

Ta odluka je doneta pošto su lideri EU svojim očima videli stanje na granici.

Kako je navela šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pomoć će uključivali i čamce, letelice, ali i graničare. Takođe, ona se obavezala da obezbedi oko 700 miliona evra pomoći Grčkoj.

Da li je Srbija spremna?

Da se očekuje značajan priliv, ali da je Srbija spremna za to potvrdio je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović, koji je objasnio da na našim severnim granicama imamo ograde, fizičku barijeru, ali i prirodne prepreke, Dunav i Drinu.

- Ukoliko ljudi budu masovnije dolazili kod nas nekako ima mogućnosti da se duže zadržavaju kod nas, mi nismo članice Evropske Unije, za nas diplomatija treba da igra ključnu ulogu u ovome. Jedina vrata su raspodela trereta izbeglištva, ako dođu kod nas moramo da tražimo od naših suseda da razumeju naš položaj i da preuzimaju određeni broj ljudi, time bi se rasteretila situacija - naglašava direktor Centra.

Državni vrh naše zemlje saglasan je u izjavama - Srbija je spremna, pokazuje solidarnost, ali neće biti parking za migrante.

- Ako neko stvarno misli da treba da u Srbiju u jednom trenutku da ubaci 100, 150 ili 200 hiljada migranata,  to se neće dogoditi - poručio je Vučić na pitanje novinara šta će se dogoditi ako Turska odluči da otvori granicu za najmanje dva miliona migranata.

Srbija će, kako je rekao, zaštititi svoje nacionalne i državne interese i neće dozvoliti da se od naše zemlje napravi paking za svoje ratne i mirnodopske ekonomske igre.

- Ne moramo da podižemo zid, imaćemo dovoljno snage da uz naše snage bezbednosto, vojsku i policiju da obezbedimo granice Srbije - rekao je Vučić za RTS, upitan kako vidi neslaganje između Turske i Rusije u Siriji i mogućnost nove migrantske krize.

Da je Srbija naučila lekcije iz 2015. godine, saglasni su stručnjaci, međutim, kako navode Evropska unija izgleda da nije. Sa tim je saglasan i naš sagovornik direktor Međunarodnog instituta za bezbednost Dr Orhan Dragaš, koji je objasnio da upravo zbog "tromog ponašanja Evropske unije" on strahuje od eskalacije nove migrantske krize.

- Evropska unija kasni sa odlukama. Napravila je grešku jer nije shvatila ozbiljno upozorenja predsednika Turske Erdogana i što je najvažnije nije ispunila obaveze koje je preuzela prema Turskoj u vezi sa finansijskom podrškom. Moramo imati u vidu da Turska brine o ogromnom broju od skoro četiri miliona izbeglica i migranata, hrani ih, pruža im medicinsku negu i utočište, čineći time ogromnu uslugu Evropskoj uniji, koja zauzvrat ignoriše ove turske napore - kaže Dragaš.

On napominje i da je problem EU i njena birokratija koja ni pet godina posle prve migrantske krize nema strategiju kako se nositi sa njom.

- Zato se ponovo suočava sa ogromnim problemima na svojim granicama. Biće veliki problem, ukoliko snage Bugarske i Grčke, kao prvih EU-zemalja u koje migranti dolaze, budu oružano reagovale, kako bi sprečile ilegalni ulazak velikog broja migranata, takav neželjeni razvoj doveo bi do humanitarne katastrofe - kaže on.

Izazov za Evropsku uniju

Premijerka Srbije, Ana Brnabić danas je najavila sastanak sa svojim timom za migracije na kome će se, kako je rekla, razmatrati kako Srbija da zaštiti svoje granice. Brnabić je istakla i da se čini da je nova migrantska kriza ponovo iznenadila Evropu.

- Imaću sastanak sa mojim timom u petak ujutru da razmotrimo kako da zaštitimo naše granice. Ipak, potrebna nam je jedna opšta politika EU - rekla je ona.

Profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić kaže da je ovo, pre svega, veliki izazov za Evropsku uniju.

- Iskreno se nadam da će se lideri Evropske unije dogovoriti sa Erdoganom i da neće doći do toga velikog migrantskog talasa kao 2015. godine. Ovo je pre svega veliki izazov za EU jer prve zemlje koje su na udaru su Bugarska i Grčka, a one su članice EU. Bez jedinstvenog evropskog odgovora na migrantsku krizu, mislim da situacija ukoliko bude eskalirala može biti još gora nego prethodni put - kaže Dragišić za naš portal.

"Srbija ima kapaciteta za novi migrantski talas"

Ukoliko krenu ka Srbiji, naša zemlja ima kapaciteta za novi potencijalni migrantski talas, tvrde sagovornici.

- Srbija je 2015. godine reagovala najbolje od svih država na migrantskoj ruti, pogotovo sada kada smo naučili neke lekcije iz tog vremena - ističe Dragišić u razgovoru za Telegraf.rs.

Ipak, kaže, za sada je mnogo nepoznanica i ne treba širiti paniku.

- Ne znamo kako će reagovati Grci, kako će reagovati Bugari, naši susedi. I Hrvati i Mađari najavljuju čak i upotrebu vojske za zaštitu svojih granica, tako da su to sve stvari koje će naša vlada uzeti u obzir prilikom donošenja odluka šta raditi, ali treba imati u vidu da je Srbija koja ima kapaciteta da izađe sa tim na kraj. Imamo iskustva, tako da ne treba širiti paniku, naši državni organi će naći rešenje - zaključio je Dragišić.

Direktor Međunarodnog instituta za bezbednost podsetio je da državni organi, a pre svega, kaže,  predsednik Aleksandar Vučić, godinama unazad traže od EU odgovor oko zajedničkog pristupa i saradnje oko ovog problema.

- Celovitog dogovora nema, svaka članica EU ima drugačiju politiku prema dolasku migranata. Verujem u naše kapacitete da možemo da na human i odgovoran način odgovorimo na eventualni novi migrantski talas, baš kao što smo to mogli pre pet godina, kada je kroz Srbiju, bez ikakvog problema i incidenta prošlo oko million ljudi. Takođe, podsećam i na uveravanja predsednika Vučića da Srbija, zbog neodgovorne birokratije EU, nikako neće postati parking za migrante koji iz Turske žele da se domognu zapadnoevropskih zemalja - zaključio je on za naš portal.

Kako je sve počelo 

Pošto je najmanje 33 turskih vojnika ubijeno u vazdušnom napadu u provinciji Idlib u Siriji prošle nedelje, a Turska rekla da ne može da se nosi sa brojem ljudi koji pod naletom rata beže iz Sirije, predsednik Redžep Tajip Erdogan doneo je odluku da dopusti migrantima da uđu u Grčku i Bugarsku. Prema podacima Ujedinjenih nacija na grčko-turskoj granici trenutno se nalazi 13.000 migaranata koji pokušavaju da pređu iz Turske u Evropsku uniju.

Evropska unija oslanjala se na Tursku da zaustavi talas migracija pošto je u prethodnom 2015. godine u Evropu stiglo više od milion ljudi sa Bliskog istoka, a to izazvalo političku krizu u Evropi. Predsednik Turske, osim što je dozvolio migrantima da izlaze iz Turske, optužio je Evropu da je prekršila obećanja data 2016. godine, kada je Ankara pristala da podupre jugo-zapadnu granicu EU.

Situacija na ostalim granicama

Grci svoje kopnene i morske granice od ulaska migranata štite vojnim i bezbednosnim snagama u najvećem broju. A, privremeno su suspendovali i prijem zahteva za vize na mesec dana. Pojačane tenzije zbog pokušaja nelegalnog ulaska u ovu zemlju dovele su i do nekoliko smrtnih slučajeva.

Sa druge strane posle Erdoganove odluke, mađarski premijer Viktor Orban sazvao sastanak svog kabineta za bezbednost, koji je odlučio da Mađarska mora da pojača zaštitu svojih granica i obrati posebnu pažnju na balkansku rutu migracija.

Prema najavama i Hrvatska sprema sličan scenario. Tamošnje vlasti su saopštile da je vojska spremna da pomogne policiji u zaštiti hrvatskih granica, a ministar odbrane Damir Krstičević rekao je da je načelniku Generalštaba naložio da pripremi sve potrebne planove i dodao da vojska ima operativne planove za pomoć policiji u zaštiti granica.

U Bugarskoj situacije, za sada, daleko mirnija, ali su bugarske vlasti još prošle nedelje pojačale kontrolu granica. Tamo se takođe, nalaze jedinice vojske i žandarmerije. Kako je ministar odbrane ove države rekao, u ovom trenutku situacija je mirna. Tamošnje vlasti tvrde da su do sada zabeleženi samo "izolovani pokušaji ilegalnog prelaska granice" bez uspeha.

(A. Tomović/a.tomovic@telegraf.rs)