Šta Srbija čini da ubrza reforme i evrointegracije

Na svaki evro koji dobijemo od EU, neka članica dobije šest, a bez investicija nema napretka u evrointegracijama

Osim pregovora o članstvu, politika Evropske unije prema Srbiji trebalo bi da obuhvati i evropski investicioni paket koji bi mogao da ubrza put regiona ka evropskoj porodici. Francuski predsednik delimično je izmenio rigidan stav o perspektivi Zapadnog Balkana. To su neke od tema koje pokreću polemiku u Srbiji šta mi činimo da ubrzamo reforme i evrointegracije?

Kako da napredujemo u evrointegracijama, kad na svaki evro koji dobijemo od EU, neka članica dobije šest. Bez investicija nema napretka u evrointegracijama, svestan je i francuski predsednik Makron, ali one nisu alternativa za članstvo, piše RTS.

Preporučujemo

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže da bez članstva u EU nemate tu vrstu poverenja zapadnih investitora koje imaju članice EU.

- Znači, postoji mnogo veće poverenje prema njima i zato mi koliko god da imamo visoke stope rasta u odnosu na susede, ne možemo da stignemo Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku, jer su u povoljnijem položaju nego mi - kaže Zečević.

Analzirajući sedam oblasti, i reforme za najvažnija poglavlja, upadljivo je da još čekamo političku odluku za ulaz u Svetsku trgovinsku organizaciju. S nultom tolerancijom na uvoz genetski modifikovanih proizvoda, bolno nam je poglavlje 30.

- Ono što je pristup koji bi mi trebalo da primenimo odgovarajući na brige građana - da ukinemo apsolutnu zabranu, ali uvedemo sistem kontrole koji bi bio veoma efikasan, i koji bi suštinski odgovorio na brige građana. Međutim, ono što smo mi dobili jeste velika politizacija ovog pitanja - kaže Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.

Šta nas koči kod poglavlja 5 i 32, koja se tiču javnih nabavki i finansijske kontrole?

- Ako imamo dužnost preuzetu da do 2017. uskladimo propise sa novim direktivama u oblasti javnih nabavki i javno privatnih partnerstava, a onda do 2019. to uradimo samo za javne nabavke, a ne i za javno privatna partnerstva - onda vrlo je teško govoriti o tome da postoji neka stvarna politička volja da se reforme izvedu onako kako je bilo predviđeno u ovim oblastima - smatra Nemanja Nenadić iz "Transparentnost Srbija".

Do izbora zakazanih 26. aprila punimo četiri godine stabilnosti važnih za reforme, ali ključ pristupanja, kažu eksperti, u rukama je zemalja kandidata.

- Predložena nova metodologija pristupanje Uniji treba da učini relevantnijim, efektivnijim i kredibilnijim, ali na kraju ni od čega ne zavisi toliko, koliko od političke volje - kaže Maks Brendle direktor Fondacije Fridrih Ebert.

Za razliku od primera Albanije koja kaska za Srbijom, imamo manjak evroentuzijazma, utisak je eksperata koji su analizirali učinak u evrointegracijama za mandata aktuelne Vlade.

(Telegraf.rs)