21 godina od susreta u Rambujeu: Kako je 17 dana pregovora dovelo do bombardovanja Jugoslavije

Početku konferencije prethodili su meseci “šatl diplomatije” američkog diplomate, nakon koje je usledilo objavljivanje predloga mirovnog sporazuma, na čiji su sadržaj ozbiljne primedbe imali i Beograd i kosovski Albanci

Pre tačno 21 godinu, u dvorcu Rambuje u Francuskoj počela je mirovna konferencija o rešavanju krize na Kosovu i Metohiji, na kojoj su učestvovali predstavnici Vlade Srbije i kosovski Albanci, uz posredovanje izaslanika SAD, Rusije i EU, Kristofera Hila, Borisa Majorskog i Volfganga Petriča.

Krah konferencije, posle bezuspešnih 17 dana pregovora, označio je kraj nastojanja da se kosovska kriza reši mirnim putem što je malo više od mesec dana kasnije dovelo do bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije.

Preporučujemo

Iako je ovakav pokušaj "mirenja" dve strane doživeo neuspeh, u diplomatskim krugovima se u poslednje vreme može čuti da bi postizanje sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine moglo da se desi upravo na novoj međunarodnoj konferenciji uz učešće svetskih igrača. Glasniji od tih koji su optimistični po tom pitanju su oni koji tvrde da se sećaju kako su završili pregovori u Rambujeu 1999. godine, zbog čega smatraju da to ni sada ne bi bila dobra ideja.

3 pokušaja "mirenja" dve strane

Svečanom otvaranju međunarodne konferencije u dvorcu Rambuje, koju je otvorio tadašnji predsednik Žak Širak, prisustvovale su srpska i albanska delegacija, izaslanici SAD, Rusije i EU, Kristofer Hil, Boris Majorski i Volfgang Petrič, kao i kopredsednici konferencije Iber Vedrin i Robin Kuk.

Srpsku delegaciju predvodio je potpredsednik Vlade Srbije Ratko Marković, a u njoj su, pored ostalih, bili Vladan Kutlešić, Nikola Šainović, Vladimir Štambuk, Vojislav Živković, Guljbehar Šabović, dok su albansku delegaciju činili su Hašim Tači, Edita Tahiri, Fehmi Agani, Ibrahim Rugova uz posredovanje izaslanika SAD, Rusije i EU, Kristofera Hila, Borisa Majorskog i Volfganga Petriča.

Posle 17 dana i samo jednog zajedničkog susreta dve delegacije, kosovski Albanci su, uprkos snažnom otporu predstavnika "Oslobodilačke vojske Kosova", načelno prihvatili sporazum.

Delegacija Vlade Srbije je isto tako načelno prihvatila predlog, ali uz uslov da se ne dozvoli prolazak kroz zemlju trupama NATO-a i da međunarodne snage na Kosovu budu pod okriljem UN-a.

Na osnovu zahteva Kontakt grupe pregovori su nastavljeni 15. marta 1999. u Parizu. I ta runda pregovora okončana je neuspehom.

Nije uspeo ni treći pokušaj, 22. marta 1999. godine, a dva dana kasnije, 24. marta, NATO je započeo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije.

2 delegacije potpisale 2 različita sporazuma

Pregovori u Parizu završeni su tako što su dve delegacije 18. marta potpisale različite sporazume.

Delegacija kosovskih Albanaca potpisala je sporazum koji su ponudili međunarodni pregovarači. Državna delegacija Srbije prihvatila je takođe u načelu taj predlog, ali je ostala pri stavu da se trupama NATO ne dozvoli prolazak kroz Srbiju, da međunarodne snage na Kosovu budu pod okriljem UN i potpisala predlog političkog sporazuma pod nazivom Sporazum o samoupravi na Kosovu i Metohiji.

EULEKS preuzima nadležnosti 2008. godine

U februaru 2008, Evropska unija odobrila je slanje na Kosovo misije Euleks, sa zadatkom da postepeno preuzme sve nadležnosti od UNMIK-a. Misija EU na Kosovu s početnim operativnim kapacitetom počela je da deluje 9. decembra 2008. godine.

U međuvremenu Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost, 17. februara 2008, koju je u proteklih sedam godina priznalo preko sto država, među kojima su SAD, Velika Britanija, Francuska, Australija, zemlje regiona, osim BiH, i 22 članice Evropske unije.

Tri godine kasnije u Briselu su počeli razgovori Beograda i Prištine o životnim i drugim pitanjima, uz posredovanje predstavnika EU.

Pregovori na višem nivou počeli su 19. oktobra 2012. kada su se u Briselu, uz posredovanje visoke predstavnice za spoljnu politiku Ketrin Ešton, po prvi put sreli premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači.

Sastanak predsednika Srbije Tomislava Nikolića i predsednice Kosova Etifete Jahjage održan je 6. februara 2013. u Briselu, upravo na godišnjicu početka neuspelih pregovora u Rambujeu.

U aprilu 2013. godine premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači potpisali su Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Može li "Rambuje 2" rešiti kosovsko pitanje?

Da bi rešavanje kosovskog problema moglo da se desi organizovanjem međunarodne konferencije na kojoj bi Beograd i Priština pregovarali uz učešće "najvećih svetskih igrača" često se pominje u poslednje vreme. Iako jedan deo javnosti tvrdi da je ideja "zanimljiva", drugi deo smatra da je "danas teško ostvariva".

Ipak, stručnjaci su saglasni u jednom, ideja je lepo osmišljena, ali se teško može realizovati, jer su prilike sada drugačije od onih iz 1999. godine.

Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović u ranijoj izjavi za Telegraf.rs objasnio je da je važno vratiti se u okvir normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

- To je krucijalno pitanje i treba postići taj sporazum, a o nekim drugim većim stvarima, u ovom trenutku nema svrhe govoriti. Imajući u vidu zaoštrene odnose između SAD i Rusije, bilo kakav kompromis koji bi se postigao na takvoj konferenciji ne bi bio moguć - izjavio je on i objasnio da, imajući u vidu neke globalne odnose, ideja nove međunarodne konverencije je daleko od realizacije.

(Telegraf.rs)