Koliko smo prešli na putu ka EU i šta nas još čeka: Šest godina od početka pristupnih pregovora

Od otvaranja i zatvaranja određenih poglavlja, blokiranja procesa, promena vlasti i ozbiljnih političkih potresa, sve je stalo u deceniju za nama, u kojoj Srbija pokušava da postane članica ove zajednice

Iako je Srbija prve korake ka Evropskoj uniji napravila 22. decembra 2009. godine, kada je podnela zahtev za prijem u članstvo, zbog loše saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, početak procesa je stopiran. Ponovni pregovori počeli su 21. januara 2014. godine u Briselu, Prvom međuvladinom konferencijom o pristupanju Srbije EU. Tada su razmenjeni stavovi između predstavnika EU i Srbije, odnosno predstavljen je Pregovarački okvir EU i Uvodna izjava Republike Srbije.

Od otvaranja i zatvaranja određenih poglavlja, blokiranja procesa, promena vlasti i ozbiljnih političkih potresa, sve je stalo u deceniju za nama, u kojoj Srbija pokušava da postane članica ove zajednice.  

Preporučujemo

Od kada su formalno počeli pregovori o članstvu sa Evropskom unijom, proces pridruživanja bi mogao da se okarakteriše kao "požurimo polako", tvrde eksperti čije prognoze o tome kada bi Srbija mogla postati članica nisu optimistične. Saglasni su u oceni da se to neće dogoditi tokom petogodišnjeg mandata ove Evropske komisije.

Ranije izjave u kojima se 2025. najavljivala kao potencijalna godina pristupanja pala je u vodu, kada je francuski predsednik Emanuel Makron poručio da Evropska unija treba prvo da se reformiše, pa da se proširuje, a direktne posledice toga na svojoj koži osetile su Severna Makedonija i Albanija, koje nisu dobile datum početka pregovora.

Da li je 2025. godina realan rok posle Makronovog "ne" proširenju Evropske unije?

Predsednik Makron je jasnog stava, nema gledanja kroz prste, pregovori dugo traju i mora se brže doći do rezultata, smatra direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi, koji nam je objasnio da francuski predsednik zapravo tvrdi da od izlaska Britanije EU mora preispitati svoj način donošenja odluka.

- Najveća je krivica na nama, što proces traje toliko dugo, ali ima i opravdanih razloga koje su dovele do toga da skoro 20 godina od samita u Solunu mi govorimo o EU integracijama. Tu pre svega mislim na ekonomsku krizu iz 2008. godine, veliki broj vanrednih izbora i komplikovana situacija sa Prištinom - izjavio je on za Telegraf.rs.

U suštini, 2025. sve više liči na san, tvrdi on, osim ukoliko se u naredne tri godine značajno ne promeni stav vladajućih elita i ne krene u ozbiljne reforme. Za to je potrebno i razumevanje procesa koju treba i opozicija da pokaže.

Šta je region radio drugačije, pa je brže stigao u EU od Srbije?

Ukoliko poredimo proces integracija Srbije u odnosu na zemlje u regionu, glavna razlika je to što je u svim zemljama, osim Srbije, postojao društveni konsenzus za članstvo u EU.

- U takvoj atmosferi, Slovenija je završila pregovore za četiri godine, a na referendumu je skoro 90 odsto glasača glasalo za učlanjenje u EU. U Hrvatskoj je proces bio opterećen ratnim zločinima i blokadom Slovenije zbog izlaska na Jadran, ali je fokusiranost političke elite za članstvo u EU bila evidentna što je rezultiralo da se pregovori završe za manje od šest godina i da na referendumu za članstvo glasa 67 odsto birača. Crna Gora je otvorila 32 od 33 pregovaračkih poglavlja i trenutno je najnaprednija u pregovaračkom procesu uprkos činjenici da ima ozbiljne probleme u poglavljima koja se bave pravosuđem, ljudskim pravima, politici konkurencije i zaštiti životne sredine - objasnio je Beširi.

Ipak, on smatra da su problemi u reformisanju sudstva i nezavisnog rada policije, tužilaštva i sudova sprečavaju postojanje aktivne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala bili kočnica u procesu. Navodi da bi kao članica EU Srbija imala pristup značajno većim finansijama za razvojne projekte i njihova potrošnja mora biti lišena korupcije, za šta sada pokazuje da nije spremna.

- Sa druge strane, političke elite su opterećene pitanjem odnosa Beograda i Prištine i nemaju kapacitet da vode naše društvo ka evropskim vrednostima koje smo proklamovali usvajanjem ustava 2006. Drugim rečima, lopta je u našem terenu, od nas zavisi koliko brzo ćemo pokazati da smo kredibilan partner evropskim nacijama u zajedničkoj borbi za blagostanje građana - objasnio je on.

Vučić: Srbija razočarana, ali ostaje na putu pridruživanja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u intervjuu za briselski portal Juronjuz da Srbija ostaje na putu pridruživanja, iako je razočarana projektom.

On je odbacio tvrdnju da je spor proces u normalizaciji odnosa sa Prištinom bio isključivi razlog zbog kojeg je Srbija iza "krivulje pristupanja", i dodao da su za to krivi i nedostatak podsticaja EU i zapadnih saveznika.

- To je uglavnom zbog odnosa Beograda i Prištine. Međutim u isto vreme, čak i danas ja o tome ne razgovaram samo sa evropskim zvaničnicima, već i sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom. I pitao sam ga ako postignemo sporazum sa Prištinom, ako pronađemo kompromisno rešenje, da li će to biti dovoljno da se pridružimo EU. I niko iz EU, ili čak iz SAD, jer blisko sarađuju, nije mogao da potvrdi da ćemo postati deo EU - rekao je Vučić i objasnio da to znači da Srbija mora da čeka na odluku i zaključak EU, da li žele da vide Srbiju kao deo Unije ili ne.

Hronologija otvaranja poglavlja

Hapšenjem Radovana Karadžića u julu 2008. i Ratka Mladića u maju 2011. stekli su se uslovi da se sa Srbijom ubrzaju evropske integracije.

Odmah se kreće u ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i 2013. sve članice EU ratifikuju prvi, pravnoobavezujući ugovor između Srbije i EU na osnovu kojeg se i danas privreda razvija, ukinute su carine za mnoge proizvode i naši izvoznici imaju priliku da plasiraju robu na tržištu većem od 500 miliona stanovnika. Svi podaci pokazuju da od 2014. značajno raste izvoz robe iz Srbije na EU tržište i danas od ukupnog izvoza Srbije više od 67% odlazi u zemlje EU što čini 11 milijardi evra.

- decembar 2015. godine - poglavlje 32 - finansijski nadzor i poglavlje 35 - ostalo - u slučaju Srbije o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine;

- jul 2016. godine - poglavlje 23 - pravosuđe i osnovna prava i poglavlje 24 - pravda, sloboda i bezbednost;

- decembar 2016. godine - poglavlje 5 - javne nabavke i poglavlje 25 - nauka i istraživanje;

- februar 2017. godine - poglavlje 20 - preduzetništvo i industrijska politika i poglavlje 26 - obrazovanje i kultura;

- jun 2017. godine - poglavlje 7 - pravo intelektualne svojine i poglavlje 29 - carinska unija;

- decembar 2017. godine - poglavlje 6 - pravo privrednih društava i poglavlje 30 - ekonomski odnosi sa inostranstvom;

- jun 2018. godine - poglavlje 13 - ribarstvo i poglavlje 33 - finansijska i budžetska pitanja;

- decembar 2018. godine - poglavlje 17 - monetarna i ekonomska politika i poglavlje 18 - statistika;

- jun 2019. godine - poglavlje 9 - finansijske usluge;

- decembar 2019. godine - poglavlje 4 - sloboda kretanja kapitala;

Poglavlja 25 i 26, koja se tiču nauke i istraživanja i obrazovanja i kulture, zatvorena su istog dana kada su i otvorena, što znači da Evropska komisija smatra da nema potrebe za bilo kakvim izmenama u domaćem zakonodavstvu.

Kako teče proces pregovora o pristupanju?

Posle pozitivnog mišljenja i preporuka Evropske komisije, te zaključaka i preporuka Saveta EU, Evropski savet potvrđuje i donosi političku odluku da se sa državom kandidatom otvore pregovori o pristupanju. Istovremeno, on poziva Evropsku komisiju da izradi nacrt pregovaračkog okvira za pregovore sa državom kandidatom sa namerom da se održi prva međuvladina konferencija.

Prvi korak u pregovorima države kandidata i Evropske unije je održavanje međuvladine konferencije koja označava početak pregovora. Potom sledi analitički pregled zakonodavstva, koji se sastoji iz dva dela - eksplanatornog i bilateralnog skrininga.

Prvim Evropska komisija državi kandidatu predstavlja pravne tekovine po poglavljima, dok drugim zemlja kandidat Evropskoj komisiji predstavlja nacionalno zakonodavstvo.

Na osnovu toga Evropska komisija pravi izveštaj o skriningu - kojim utvrđuje koliko je domaće zakonodavstvo usklađeno sa evropskim. U slučaju da EK zaključi da je zakonodavstvo dovoljno usklađeno, daje preporuku o otvaranju poglavlja. U suprotnom, ako zaključi da država nije dovoljno usklađena - daje merila za otvaranje pregovora u određenom poglavlju.

Izveštaj o skriningu EK dostavlja Evropskom savetu. Na osnovu skrininga, država kandidat Evropskom savetu dostavlja pregovaračku poziciju u kojoj predstavlja plan za ispunjenje kriterijuma, odnosno merila.

(J. Nikolić)