Doneli smo važne odluke, jedinstvenije tržište znači investicije: Lideri ZB posle Samita u Tirani

U Albaniji je održan sastanak Vučića, Rame, Zaeva i Đukanovića

U Tirani je je održan sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije i Severne Makedonije Edija Rame i Zorana Zaeva o "malom Šengenu", kojima se ovog puta pridružio i predsednik Crne Gore Milo Ðukanović.

Posle sastanka učesnici su se obratili javnosti.

Obraćanje Edija Rame

- Vetrovi prošlosti ovde ne mogu da duvaju - poručio je albanski premijer Edi Rama po završetku samita "malog Šengena" u Tirani.

Na zajedničkoj pres konferenciji sa predsednicima Srbije i Crne Gore i premijerom Severne Makedonije, Rama je rekao da je inicijativa "mali Šengen" izuzetno važna za zemlje regiona i da zbog toga ne razume uporno odbijanje Prištine da joj se priključi.

- Ovo je inicijativa koja nikoga ne isključuje i nije nametnuta ni od koga. Dozvolite mi da otvoreno kažem - za mene konstantno odbijanje kosovskih organa da prisustvuju ovom stolu nije nešto što mogu da razumem. Ovo je važno i za samo Kosovo. Mi smo ovde da bismo izgradili most ka budućnosti - istakao je albanski premijer.

- Moje duboko uverenje da je ceo proces u potpunosti koherentan sa idejom svake od zemalja da postane deo evropske porodice, s tim što ćemo ubrzati taj proces kako bismo na našem prostoru postavili standarde u skladu sa četiri slobode: slobodnim kretanjem ljudi, robe, usluga i kapitala - naglasio je.

- Imamo zajedničku sudbinu na određenom prostoru i u obavezi smo da previzeđemo prošlost i obezbedimo mir i prosperitet za svu našu decu - poručio je Rama, ističući da je u Tiranu pozvan svako, kao i na prethodne sastanke.

Rama je istakao da u regionu treba, pre svega, stvoriti bolje uslove za budućnost.

- Znamo da se neke bolesti iz prošlosti leče, nije nam potrebno da izmišljamo nove lekove, treba da vidimo kako to u sličnim stvarnostima funkcioniše - rekao je albanski premijer.

Uveren je da dogovori koje su postignuti mogu da se pretvore u svakodnevnu realnost građana i firmi.

- Samoisključenje, izolacija i odbijanje nikada nisu doneli nešto dobro i nisu zasadili drvo sa korisnim plodovima za nove generacije - zaključio je Rama.

"Priština se samoizoluje"

Premijer Albanije Edi Rama izjavio je danas da nema nikakvih dodatnih uslova za uključivanje takozvanog Kosova u inicijativu "mali Šengen" i istakao da smatra da "Kosovu nije potrebna samoizolacija".

- Ako je Kosovu potrebno poštovanje, integracija, ekonomski razvoj, ovo je taj put -  rekao je Rama na konferenciji za novinare u Tirani.

Govoreći o izjavama Hašima Tačija, koji je rekao da regionalen inicijative nemaju smisla, kaže da mu je žao zbog njih i dodaje da su one rezultat unutrašnje politike na putu koji on smatra slepom ulicom.

- Kosovu nije potrebna izolacija, da samo sebe isključuje - rekao je Rama.

Dodao je da postoje četiri zemlje koje drže vrata otvorena za preostalo dvoje sa Zapadnog Balkana, dodajući da je to pravi put ukoliko Kosovo želi integraciju i ekonomski razvoj.

Rama je rekao da je inicijativa "mali šengen" inicijativa za budućnost kojom se gradi most između prošlosti i budućnosti, prošlosti koja deli i budućnosti koja ujedinjuje.

"Dogovorena izrada Mape razvoja do narednog sastanka"

Premijer Albanije Edi Rama izjavio je da je na današnjem samitu lidera Zapadnog Balkana u Tirani zajedno sa Evropskom komisijom i Svetskom bankom dogovoreno da se izradi nacrt odnosno Mape razvoja koja treba da bude pedstavljena javnosti na sledećem sastanku.

- Imaćemo tabelu naših dostignuća na svakih šest meseci. Takođe, mogli bi da napravimo presek stanja toga što se uradilo. Svaka zemlja koja je ukljucena u proces imaće korist od toga. Svaka zemlja će imati dobit od toga - rekao je Rama odgovarajući posle samita na pitanje novinara kada će gradhani regiona imati opipljive dokaze svega što je dogovoreno.

Naglasio je da inicijativa o regionalnom povezivanju ima za cilj da poveća kredibilnost, ali i otvorene granice za sve koji dolaze iz trećih zemalja.

Rama kaže da može da čuje dosta teorija zavere i besmislica da ta inicijativa nema uticaj na sve zemlje već samo na Srbiju i da je baš suprotno, pošto će svaka zemlja koja je uključena u taj proces imati koristi.

Kako je rekao, Evropska komisija je spremna da nameni 1,2 milijarde evra sledeće godine zemljama u regionu za implementaciju postignutih sporazuma.

- To nisu zajmovi već grantovi - dodao je Rama.

Objasnio je da će otvaranje granica omogućiti, na primer, razvoj turizma, pošto će recimo turisti iz Kine kada budu dolazili u Srbiju moći bez mnogo dokumenata i gubljenja vremena u tu svrhu da posete i druge zemlje u regionu.

Rama ističe da će biti povećan broj kineskih turista u celom regionu i da to nije plod nečije mašte već ekonomska procena, za razliku od raznih tvrdnji "fejsbuk patriota" koji ga napadaju.

Premijer Albanije, takođe, kaže da će zahvaljujući otvaranju granica posebno biti povećan izvoz poljoprivrednih i građevinskih proizvoda.

- Ko može da tvrdi da uklanjanje svih tih prepreka i procedura neće doneti razvoj ekonomije u regionu. To mogu da tvrde samo oni koji ne žive u stvarnosti - poručio je Rama.

On očekuje da će zahvaljujući postignutim dogovorima već u 2020. rezultati u svim zemljama pokazati napredak za privrede u regionu.

- Nadam se i za ekonomije Kosova i BiH - rekao je Rama i dodao da se Priština i BiH nisu priključili iz političkih razloga.

Kaže da treba da učimo od zemalja koje su danas daleko ispred nas, koji su uspeli mnogo ranije od nas da shvate da od zatvorenih granica, protekcionizma i teorija zavere možemo jedino da gubimo.

Ali, od ekonomske integracije možemo samo da imamo koristi, poručio je Rama.

Obraćanje Mila Đukanovića

Crnogorski predsednik Milo Ðukanović izjavio je danas u Tirani da je Crna Gora posvećena regionalnim inicijativama i da će u narednom periodu učestvovati u razgovorima u okviru inicijative "Mini Šengen“ i doprinositi da region Zapadnog Balkana u što bližoj budućnosti ostvari svoju evropsku integraciju.

Ðukanović je, na konferenciji za štampu posle sastanka lidera Zapadnog Balkana u okviru inicijative za uklanjanje prepreka za slobodan protok roba, usluga, kapitala i ljudi, podsetio da je Crna Gora punopravna članica 27 regionalnih inicijativa, a da trenutno predsedava u šest.

- To znači da snažno verujemo da su regionalne inicijative odlična prilika da jačamo poverenje i na temelju toga ostvarujemo saradnju koja će doprineti razvoju regiona u celini - rekao je Ðukanović.

On je zahvalio domaćinu, premijeru Albanije Ediju Rami, što ga je pozvao na sastanak, na kojem je, kako je preneo, sastavni deo svih razmišljanja bila inkluzivnost i mogućnost da se inicijativi pridruže svi koji to žele i veruju da će ona doneti nešto dobro.

Podvukao je da su regionalne inicijative odlična prilika da zemlje snaže svoje kapacitete saradnje za pridruživanje većim celinama.

Ðukanović je kazao da je premijer Rama tokom radnog dela razgovora pomenuo mogućnost da Crna Gora bude neko ko bi bio domaćin nekog sledeće sastanka.

- Želim da potvrdim da smo spremni, jer verujemo da treba negovati dijalog na svaku važnu temu i pokušati kroz taj dijalog da svako pronađe svoj interes. Veoma je važno da ono što pokreće inciijativa ''mini Šnegen'' dovedemo u sklad s drugim regionalnim incijiativama - istakao je predsednik Crne Gore.

Ukazao je da ova inicijativa treba da znači unapređenje i implementaciju sloboda o kojima je i ranije govoreno, jer će to značiti nove razvojne šanse.

- Svaka od naših zemalja želi da bude deo EU, ali i svaka želi da evropeizuje svoje društvo i da ljudima u našem regionu obezbedimo da budu deo evropskih vrednosti. To je primarna ordgovornost svih naših vlada. Sve inicijative su neuporedivo smislenije kada znamo da vode ka ostvarenju standarda koji će prokrčiti put ka članstvu u EU - podvukao je Ðukanović.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je rekao da su regionalne inicijative odlična prilika za obnavljanje poverenja, i da su prilika da svaka zemlja snaži svoje kapacitete kada je reč i o evropskim integracijama.

U svom obraćanju on se osvrnuo i na posetu Draču prenevši da su četvorica državnika danas, nažalost, svedočili o posledicama koje je prirodna katastrofa donela Albaniji i njenim građanima.

- Ovo je prilika da ponovim punu i trajnu solidarnost, dobro susedstvo i prijateljstvo Crne Gore sa Albanijom, ali i svim drugim zemljama koje se nađu u takvoj situaciji. Crna Gora je prošla kroz takvi situaciju i uživala je solidarnost i pomoć. Ostajemo trajno privrženi i solidarni sa Albanijom i naporima koje vlada ulaže u sanaciju ozbiljnih posledica koje je zemljotres doneo - zaključio je Ðukanović.

Ðukanović je rekao da u okviru dijaloga o takozvanom "mini šengenu" ne prepoznaje u bilo čijem ucešću u tom dijalogu ideju da se EU zameni nekom drugom unijom.

- Kad bi se to pojavilo, naš odgovor bio bio, ''ne i hvala'' -  rekao je Ðukanović odgovarajući na pitanja novinara na pres konferenciji posle sastanka sa još trojicom lidera sa Zapadnog Balkana u Tirani.

Ponovio je da je cilj njegove zemlje da bude članica EU, da ne vidi nikakvu zamenu za to i da podržava sve regionalne inicijative koje vode ka tom cilju.

Ðukanović je podsetio da Crna Gora sedam godina pregovara sa EU, da je ništa ne koleba u tom procesu, da joj nije potrebna zamena za taj put, te ponovio da podržava sve regionalne inicijative koje je približavaju tom putu.

Obraćanje Zorana Zaeva

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev izjavio je danas da će Albanija i Severna Makedonija preuzeti softverski sistem iz Srbije koji će omogučiti građanima te dve zemlje da mogu elektronski da apliciraju za posao, a da će taj sistem otvoriti priliku svim građanima Srbije, Severne Makedonije i Albanije da rade u ove tri zemlje bez dodatni dokumenata, radnih dozvola ili viza.

Zaev je na konferenciji za medije u Tirani nakon sastanka s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednikom Crne Gore Milom Ðukanovićem i premijerom Albanije Edijom Ramom u okviru inicijative o "malom Šengenu", rekao da će nakon narednog sastanka u Beogradu, krajem januara ili početkom februara 2020, građani Srbije, Severne Makedonije i Albanije već moća da osete koristi od ove regionalne saradnje.

Kako je kazao, 24-časovna saradnja carinskih službi na granici između Srbije i Makedonije već daje rezultate.

On je takođe naglasio da su Severna Makedonij i Srbija uspele za četiri nedelje, nakon sastanka u Ohridu, da dogovore otvaranje novog graničnog prelaza Lojane-Miratovac, od koga u 95 odsto slučajeva pre svega imaju korist Albanci sa obe strane granice.

Zaev je rekao da će uskoro carinske službe Severne Makedonije i Albanije potpisani sporazum o “one stop shop” na graničnom prelazu Kjafasa, isti kao onaj što već postoji na srpsko-makedonskom graničnom prelazu, čiji je primarni cilj da se ostvari slobodan protok u regionu bez ikakhvih zadržavanja.

Makedonski premijer pozvao je lidere svih zemalja u regionu da očestvuju na sastanku koji će biti održan u Beogradu.

Podsetio je da su o toku razgovoru o bezpapirnim sistemima koji bi koristile carinske službe zemalja regiona i druge agencije.

- Pričali smo o kreiranju mogućnosti da bilo koji građanin sveta kada jednom uđe u ovom regionu da mu više mu ne trebaju dodatna dokumenta kada bude putovao u celom regionu Zapadnog Balkana. Ako Kinez sleti u Beogradu, može slobodno da putuje u svih šest zemalja regiona - naglasio je Zaev.

Zaev kaže da je ova inicijativa pozitivna poruka, da ona zapravo predstavlja CEFTA plus, RYCO plus, Berlinski proceš plus i izrazio nadu da će evropski partneri to podržati i prepoznati.

- Sledeću sastanak će biti u Beogradu a nakon toga očekujem da to bude u Podgorici, da budemo tamo i nadamo se da može to da se nastavi i u Prištini ili Sarajevu, pa taman nakon izbora da ponovo budemo domačini u Severnoj Makedoniji - kazao je Zaev.

Kada je reč o evropskim integracijama, on je naglasio da je ova incijativa samo njihovo dodatno ubrzanje i ništa dalje, te da služi otklanjanju netrpeljivosti u regiona na putu ka EU.

- Podršku koju dobija iz EU i SAD govori o tome. Na putu ka EU da se transformišemo jer mi možemo da se evropeizujemo kroz takve vrste saradnje, a dužnost nam je svakako da to i radimo u interesu naših građana, privrede - kazao je Zaev.

On je naglasio da političari kao "sluge naroda" treba da rade ono što je u interesu građana i da omoguče evropsku perspektivu što je pre moguće.

Kada je reč o nedavnom zemljotresu u Draču, Zaev je rekao da još oseča emocije nakon današnje posete tom gradu i izrazio nadu da je pomoć koja je stigla iz susednih zemalja, kao i iz međunarodne zajednice makar malo pomogla albanskom narodu.

- Pozivam sve privrednike i državne institucije da zajedno pomognemo i da budemo soludarni jer to je takođe deo regionalne saradnje - kazao je Zaev.

On je zaključio da će na sastanku u Beogradu službe za zaštitu i spasavanje Srbije, Severne Makedonije i Albanije potpisati protokole o brzoj reakciji za spasavanje u takvim katastrofalnim situacijama, poput nedavnog zemljotresa u Albaniji.

Obraćanje Aleksandra Vučića

"Srbija će velikom sumom novca pomoći Albaniju"

Vlada Srbije će u ponedeljak doneti odluku da značajnom, velikom sumom novca pomogne Albaniju, nakon razornog zemljotresa koji je nedavno pogodio tu zemlju, izjavio je danas u Tirani predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

- Verujem da ćemo biti jedan od tri ili četiri najveća bilateralna donatora za postadale u Draču, Tumanu i drugim mestima u Albaniji - rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Tirani, nakon sastanka sa premijerima Albanije i Severne Makedonije i predsednikom Crne Gore.

Vučić je ponovo izrazio saučesće svim porodicama nastradalih u zemljotresu koji je pogodio Albaniju, navodeći da je Srbija pomogla onoliko malo koliko je mogla, slanjem jedinica Sektora za vanredne situacije.

- Iskreno smo saosećali sa albanskim narodom i mislim da je većina ljudi u vašoj zemlji to mogla da oseti - rekao je Vučić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, po završetku samita o "malom Šengenu" u Tirani, da su na sastanku donesene važne odluke za unapređenje trgovinske razmene tri zemlje, koje će biti potpisane u Podgorici ili Beogradu, u zavisnosti od dogovora.

- To je od ogromnog značaja za ceo region - podvukao je Vučić na zajedničkoj pres konferenciji.

On je napomenuo da će, pored toga što veterinarske i fitosanitarne inspekcije na granici Srbije i Severne Makeodnije rade 24 sata, i carinski timovi imati sastanak u narednom periodu, kako da se olakša carinjenje i da se dalje smanjuje čekanje na granici.

U tom smislu, dodao je da će povećati broj traka i vaga na graničnim prelazima, kako bi kamioni neuporedivo brže prolazili - šest ili sedam umesto 23 sata.

Vučić je naveo da bi trebalo da se implementira dogovor o tzv. povlašćenim operatorima, što će Srbija i Albanija potpisani bilateralno na sledećem sastanku, a to podrazumeva da određene kompanije, koje su već prepoznatljive mogu lakše da prelaze granicu.

- Prelaz Presevo - Tabanovce pređe 320.000 kamiona godišnje. Onda vidite kolika je to korist za sve - rekao je predsednik Srbije.

On je ponovio da je od velikog značaja i, zato žele da pokušaju, da formiraju što jedinstvenije tržište rada, što će značiti ubedljivo veće privlačenje investicija.

To, kaže, znači da će radnici iz Srbije, koji žele da rade u Albaniji ili Severnoj Makedoniji, imati mogućnost da se evidentiraju i da imaju trajnu radnu dozvolu u obe zemlje, što će važiti i obrnuto.

- To je od ogromnog znaačaja za sve naše zemlje koje imaju problem sa tržištem rada i tek ćese suočiti sa problemima - rekao je Vučić i dodao da bi takvo jedinstveno tržište rada bilo mnogo privlačnije nego što je svako pojedinačno.

On je najavio da će Vlada Srbije u ponedeljak doneti odluku da značajnom, velikom sumom novca pomogne Albaniju, nakon razornog zemljotresa koji je nedavno pogodio tu zemlju.

Vučić je ponovo izrazio saučesće svim porodicama nastradalih u zemljotresu koji je pogodio Albaniju, navodeći da je Srbija pomogla onoliko malo koliko je mogla, slanjem jedinica Sektora za vanredne situacije.

- Iskreno smo saosećali sa albanskim narodom i mislim da je većina ljudi u vašoj zemlji to mogla da oseti - rekao je Vučić.

On je najavio i da će ubuduće jedinice za vanredne situacije Srbije, Severne Makedonije i Albanije blisko sarađivati kada se dogodi tragedija u nekoj od te tri zemlje, pa će istog trenutka sve raspoložive snage biti na raspolaganju zemlji koju je pogodina nepogoda i organima svakoj zemlji.

"Neću nikom da se pravdam, jer radimo najbolju stvar za građane"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas u Tirani da zemlje u regionu, koje su pojedinačno male, neće moći da opstanu ako ne budu sarađivale, pre svega ekonomski, i da je to na koristi svih građana, te da ne vidi razlog da se zbog takve inicijative brane od onih koji bi sve da nas sve vrate u prošlost.

- Bez ovoga mi ne možemo da opstanemo. To ne vide samo oni ljudi koji to ne žele da vide - rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara u Tirani nakon sastanka sa liderima zemalja regiona, Ramom, Zaevim i Ðukanovićem.

Vučić je ukazao da smo pojedinačno toliko mali i nevažni da nećemo moći da opstanemo, ako ne budemo radili zajedno i ako se ne budemo ukrupnjavali, pre svega ekonomski i u tržištu rada.

Upitao je koliko je mladih ljudi otišlo iz Bugarske,Hrvatske, Srbije, Severne Makedonije, Albanije..., te konstatovao da - njih ne možemo da vratimo, niti one što su ostali da zadržimo tako što ćemo da stvaramo atmosferu sukoba i svađa, jer to donosi neki politički poen.

- Ja sam se malopre ljutio na našeg prijatelja Edija Ramu, jer sve vreme kao da se brani. Od čega se branimo? Što radimo najbolju stvar za naše zemlje i narode? Od onih koji bi da nas vrate u 18. ili 19 vek, od onih koji bi da se bijemo ponovo... A, mi samo hoćemo da živimo i radimo jedni pored drugih i imamo normalnu budućnost, da razmišljamo kako ćemo jedni drugima da pomognemo - istakao je Vučić.

Osvrnuo se i na sinoćni donatorski koncert u Tirani i naveo da mu je bilo i tužno i divno, jer je upoznao albansku kulturu više nego što ju je poznavao ranije.

- Nađite jednu meru od ovoga što radimo, da je loša za bilo koga - dodao je Vučić.

Predsednik Srbije je rekao i da je srećan što su na sastancima prisutni i predstavnici međunarodnih organizacija, Evropljani, Amerikanci, ali da ne može i ne želi da im se "ulizuje", jer mu je važnije šta će reći građani.

- A, šta smo loše uradili? On onoga što će Srbija da uradi najmanje 100 porodica u Albaniji će moći da dobije pomoć. Od stvaranja novih radnih mesta prehranjivaćemo desetine hiljada porodica. Što se stidimo toga? - rekao je Vučić.

Dodao je da je regionalna saradnja najbolji poziv investitorina, a kao primer olakšanog poslovanja do kojeg ona dovodi naveo je nemačaku fabriku koja posluje u Kruševcu i Bitolju, kojima će biti lakše da razmenjuju stručnjake iz dve fabrike, a biće, kaže, zainteresovani da grade treću.

- Da privučemo investitore tako što ćemo da se bijemo, da uvodimo takse, carine... - konstatovao je Vučić.

On je naveo da boljitak ne može da se oseti za tri meseca, ali da će za tri godine biti vidljiv rast ove tri zemlje, ili, kako je rekao, četiri ili pet zemalja, u odnosu na druge, jer kreiranje ambijenta ne traje mesec dana, već godinama, ali daje rezultate.

Kada je reč o EU, Vučić je ponovio da je Srbija na evropskom putu, da je šest godina prošlo od otvaranja pregovora sa Unijom i zahvalio na svakoj podršci EU i na svemu što čini za nas.

- Ali, da mi zavisimo od toga da moram bogu da se pomolim, pa da molim ljude iz Evrope da nam otvore jedno, dva poglavlja... Neću ni sebe, ni zemlju, ni narod koji vodim da ponižavam - rekao je Vučić.

Ponovio je da mi radimo svoj posao, koji EU može da oceni, te da to ne zavisi samo od nas, već i od njih njihovih untrašnjih prilika.

To, ponavlja, kaže i danas, "u lice" i ne krije ni od koga, jer možemo da se dodvoravamo koliko hoćemo, ništa to neće vredeti.

- Kad ne zavisi od nas, hajde onda da radimo ono što zavisi - konstatovao je Vučić.

(Telegraf.rs/Tanjug)