Đilas pisao Malom, on mu odgovorio: Vraćali smo vaše kredite i minuse

Đilas je poslao pismo ministru finansija u vezi sa javnim dugom na šta mu je Mali odgovorio da je sadašnja vlast uspela da smanji udeo javnog duga u BDP-u i pokrene privredni rast

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je danas dobio još jedno pismo od predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Ðilasa u vezi sa javnim dugom i poručio mu da je sadašnja vlast uspela da smanji udeo javnog duga u BDP-u i pokrene privredni rast, iako je morala da vraća skupe kredite i manjkove koje je ostavila prethodna vlast.

- Piše da nisam odgovorio na njegovo pismo od juče, mada jesam detaljno. Ponavlja kako je za njegovo vreme javni dug porastao sa 8,7 miliajardi na 17,7 milijardi evra na kraju 2012. godine, a onda je, eto, porastao taj dug u vreme vlasti sa 17,7 na sadašnjih 24,8 miljardi. Juče sam to lepo objasnio - rekao je Mali u skupštni tokom rasprave o predlogu budžeta za 2020. godinu.

Preporučujemo

Mali ističe da je od 2008. do 2012. javni dug naše zemlje porastao sa oko 8,8 milijardi na 17,7, dakle za devet milijardi evra.

- U to vreme vaše privatne firme zaradile su 619 miliona evra, od čega neto dobit 105 miliona evra. Zaduživali ste zemlju i približavali je bankrotu, ali vi ste lično profitirali. Na tu moju konstataciju nisam dobio odgovor od vas - rekao je Mali.

Ministar navodi da je u vreme od 2008. do 2012. kumulativni deficit u budžetu bio 748,9 milijardi dinara ili 7,6 milijardi evra, po prosečnom kursu u tom periodu.

- Mi smo 2013. i 2014. morali da povećamo javni dug da bismo taj vaš minus pokrili da ne bi država bankrotirala. Zato je skočio javni dug 2014. i 2015. i uz meru fisklane konsolidacije to smo zaustavili i onda je javni dug sa 70 odsto BDP opao na današnjih 51 odsto i ima tendenciju daljeg pada. Nikada se dug ni ne gleda u apsolutnom iznosu već u odnosu na BDP. Šta bi onda rekli SAD ili Japan koje imaju hiljade milijardi duga, ali ga nose pošto rastu - primetio je Mali i dodao da i privreda Srbije isto raste.

Mali je poručio da je tokom Ðilasove vlasti došlo do propadanja ekonomije i bacanja para u bunar za tekuću potrošnju, uzimanje skupih kredita, pravljenja minusa i lično bogaćenje.

Za razliku od toga sadašnja vlast je, kaže, morala da uzme novac da pokrijemo te gubitke i imala pozitivne stope raste, što ranije nije bio slučaj pošto su tokom Ðilasove vlasti bile negativne stope rasta privrede.

- Naši zajmovi su usmereni ka autoputevima, novim bolnicama i školama, a ne u tekuću potrošnju. Usmereni u budućnost i investicije - istakao je Mali.

Kako je rekao, u vreme prethodne vlasti, prosečna kamata je 2012. bila 5,29 odsto, dok je sada prosečna kamata na javni dug 3,27 odsto.

- Na javni dug od 24 milijarde, pa zamislite koliko je to godišnjih ušteda, jer bolje vodimo našu ekonomiju i ceo svet nas više ceni. Ðilas isto kaže da nije tačno da se uzimaju krediti da bi se vraćali stari dugovi. Jeste, tačno je, omali smo i dve emisije evrobonda ove godine, sa 1,25 odsto i 1,6 odsto stope prinosa da bi vraćali vaše skupe kredite, čija je stopa bila 7,25 odsto. I u budžetu za 2020. imamo mogućmost da refinansiramo vaše skupe obaveze - rekao je ministar.

Mali dodaje da nije dobio odgovor od Ðilasa i da li je u pravu venčani kum Marka Bastaća kada je rekao da su mu kesu stavljali na glavu i da li je to politika Ðilasove stranke.

- Uvek odgovaram brojkama. Pročitajte malo bolje brojke, dobro vam idu vaše privatne finansije očigledno, ali javne finansije izgleda da vam idu dosta loše - poručio je Mali.

(Telegraf.rs/Tanjug)