Ugljanin u Sarajevu predstavio predlog za specijalni status Sandžaka
On je predstavio predlog Specijalnog statusa Sandžaka u okviru reforme političkog sistema Republike Srbije, a koji je sačinila SDA Sandžaka
Na današnjoj sesiji Kruga 99, Asocijacije nezavisnih intelektualaca uvodničar je bio lider SDA Sandžaka Sulejman Ugljanin. On je poručio da je specijalni status Sandžaka, kao teritorijalno-političke zajednice ravnopravnih građana i naroda ključ rešenja sporova na Balkanu.
On je predstavio predlog Specijalnog statusa Sandžaka u okviru reforme političkog sistema Republike Srbije, a koji je sačinila SDA Sandžaka.
Preporučujemo
Vučić pitao Kocijančić za rezultate istrage o navodnom trovanju albanskih članova CIK-a u Prištini
Vučić sutra sa Trampovim specijalcem za Zapadni Balkan
Ugljanin je podsetio na koncept Badentereove komisije za trajno rešenje jugoslovenske krize, po kojem se avnojevske granice priznaju kao međunarodne granice novonastalih država na prostoru bivše Jugoslavije - uspostavljanjem specijalnog statusa za delove naroda koji ostaju izvan matične države.
Taj predlog SDA Sandžaka je dostavila predsedniku, Skupštini i Vladi Republike Srbije, kao i predsedniku Skupštine Crne Gore i drugim relevantnim faktorima, međunarodnim predstavnicima, Evropskoj uniji, Ujedinjenim nacijama.
- Osećanja građana Sandžaka, posebno Bošnjaka, koji Bosnu doživljavaju kao svoju nacionalnu državu ima utemeljenje u istorijskim, pravnim i političkim činjenicama. Definisanje Sandžaka, kao zasebnog teritorijalnog i političkog entiteta sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, predstavlja minimum za biološki opstanak i političku egzistenciju bošnjačkog naroda u Sandžaku - naglasio je Ugljanin na konferenciji za medije.
U skladu s tim, dodao je, sledeći tu politiku mira, razumevanja, za trajno rešenje jugoslovenske krize koji je predložila Badentereova komisija građani Sandžaka su životno zainteresovani za suverenu Bosnu i Hercegovinu, koja bi putem bilateralnih odnosa definisala status Bošnjaka i svih drugih naroda koji žive u Sandžaku.
- U tom smislu, Sandžak, kao zajednica ravnopravnih građana i naroda, bio bi model za rešavanje svih teritorijalnih i političkih sporova između država i naroda na Balkanu - zaključio je Ugljanin.
Naglasio je da sve o čemu je govorio ima utemeljenje i u rezultatima referenduma građana Sandžaka koji je održan 25., 26. i 27. oktobra 1991. godine, nekoliko dana pre nego što je Badenterova komisija 4. novembra objasnila i objavila stav o trajnom rešenju jugoslovenske krize.
(Telegraf.rs/klix.ba)