Srbija sarađuje sa svima, ali strateški cilj nam je EU: Joksimović o otvaranju novih poglavlja

Srbija ima spremne pregovaračke pozicije i očekujem da se do kraja finskog predsedavanja EU održi međuvladina konferencija i da budu otvoreno jedno, dva ili tri poglavlja - rekla je Joksimović

Odluka EU o Severnoj Makedoniji i Albaniji ni na koji način ne bi smela da zadire u evropski put Srbije, izjavila je danas ministarka za evropske intergacije Jadranka Joksimović i izrazila očekivanje da bi do kraja godine Srbija mogla da otvori jedno, dva ili tri poglavlja u pristupnom procesu EU.

Joksimović je kazala da to zavisi od neformalnog izveštaja EU o stanju u oblasti implementacije reformi i obaveza iz Poglavlja 23 i 24, koji će biti završen u novembru, a prema kojem će se, kako je objasnila, zemlje EU opredeliti koliko će poglavlja biti otvoreno sa Srbijom.

Preporučujemo

- Srbija ima spremne pregovaračke pozicije i očekujem da se do kraja finskog predsedavanja EU održi međuvladina konferencija i da budu otvoreno jedno, dva ili tri poglavlja - rekla je Joksimović gostujući u Novom jutru na TV Pink.

Upitana o mogućim posledicama odluke EU da ne započne pristupne pregovore sa Skopljem i Tiranom i evroskepticizmom koji je u javnosti izazvala takva odluka, minista je je podsetila na to kako je izgledao početak pregovora Srbije, koja je 2012.godine postala kandidat za članstvo u EU, godinu kasnije dobila datum započinjanja pregovora, da smo u januaru 2014. otpočeli pregovore, a prva poglavlja otvorili u decembru 2015.godine.

- Više od tri godine trajalo je otpočinjanje pregovora da uđemo u pristupni proces. Ne sećam se da je to tada percipirano kao udarac i pretnja za stabilnost regiona, a ovih dana smo se naslušali raznih interperetacija i uglavnom katastrofičnih i klaustofobičnih narativa - primetila je Joksimović.

Poručila je da nema razloga za evroskepticizam, da Srbija zaslužuje brži napredak u procesu EU integracija, ali da uvaža trenutak u kojem se nalazi EU i koja, dodala je Joksimović, ima svoje probleme, poput Bregzita i migrantske krize.

Istovremeno je ukazala da je sa samita lidera EU u Briselu poručeno da će se politika proširenja i odluka o Severnoj Makedoniji i Albaniji ponovo naći na stolu tokom samita EU - Zapadni Balkan, koji bio trebalo da bude održan u prvoj polovini 2020.godine u Zagrebu, tokom predsedavanja Hrvatske Savetom EU.

- Dakle, nije rečeno apsolutno ne, ali je usledilo razočaranje, posebno Severene Makedonije, zbog Prespanskog sporazuma i mnogih teških stvari koje su uspeli da razreše. Očekivali su da će samo Severna Makedonija dobiti datum, ali EU je ocigledno percipirala da je "paket" Skoplje-Tirana važan za stabilnost regiona i zato se odluka odnosila na obe zemlje - pojasnila je ministar.

Naglasila je da se Srbija ne raduje zbog takve odluke EU i da kao zemlja kandidat nije do kraja zadovoljna tempom integacija, iako je u pristupnom procesu, za razliku od Severne Makedonije i Albanije - koje očekuju datum otpočinjanja pregovora, a otpočinjajem pregovora počinje pristupni proces.

- Sada je trenutak da pokažemo da imamo višak kapaciteta dobre budućnost nego stalnog samouništiteljskog nagona da stalno objašnjavamo kako je ovaj region centar svih zala i nenapredovanja - rekla je Joksimović.

U tom kontekstu je istakla značaj inicijative predsednika Vučića ("mali šengen") kojom je, kako kaže, pokazao najbolji evropski manir unutarregionalne saradnje, a to je model slobode protokola ljudi, ideja, kapitala, roba, usluga

- Vučić je preventivno ovim mehanizmom pokazao da ovaj region ima svoju budućnost ako svi nastupimo proaktivno i sa dobrim namerama - istakla je Joksimović.

Na konstataciju da premijer Severne Makedonije Zoran Zaev ceo Balkan stavlja u vizuru odluke EU, Joksimović je konstatovala da je postojalo nesaglasje u EU uz ocenu da su pojedine zemlje uveravale Severenu Makedoniju da će dobiti datum za počinjanje pregovora, ali da se ceo Balkan ne može stavljati u tu vizuru jer su najveće države Balkana - Rumunija, Bugarska i Grčka, već članice EU. minsitar je rekla da ne bi trebalo da pravimo paralelne svetove tamo gde ih nema i da je zajednički cilja da ostatak Balkana uđe u EU.

Ponovila je da odluka EU nije dobra i da Srbija žali zbog toga i želi iskrenu saradnju, kao i da našoj zemlji odgovara da svi napreduju i da ispunjavanju sve kriterijume koje je i Srbija morala da ispuni.

Istakla je da je važno da u narednih pola godine sve zemlje u regionu zajedno porade na tim kriterijumima i reformama i izrazila spremnost Srbije da pomogne zemljama kandidataima svojim iskustvom iz evropskih integracija.

Komentarišući izjave odlazećih predstavnika EU, Federike Mogerini i Žan Kloda Junkera, da su mogući sukobi ukoliko Zapadni Balkan ne bude primljen u EU, Joksimović je navela da u tim ocenama nema zle namere, već da je njihov cilj bio da na viši nivo podignu razlog zbog kojeg je važno da ovaj region bude aktivan u procesu evropskih integracija.

- Ipak, upozoravanje na opasnosti pogoduje opasnostima. Ne treba da ignorišemo i stavljamo pod tepih probleme, ali ako ćemo stalno da ''zvonimo'' na uzbunu, onda opasnostima to ide na ruku. Mislim da ovde ima važnijih i boljih ideja kao što je "mali šengen" koji ima političku i ekonomsku dimenziju.

Joksimović se osvrnula i na izveštaj analitičkog centra Evropskog parlamenta u kome se navodi je Srbija frustrirana zbog odluke o Skoplju i Tirani i da se sve više okreće Rusiji i Kini, ocenjujući da je to legitimno viđenje analitičkog centra EP ali i da Srbija nije frustrirana.

- Postoje frustrirani pojedinici,a ne zemlje i vlade, a Srbija nema razloga da bude frustrirana, mi smo visoko motivisani da uradimo sve u cilju napretka naše ekonomije, polotičke stabilizacije i boljeg života naših građana - kazala je ministarka.

Komentarišući primedbe EU zbog saradnje Srbije sa Kinom i Rusikom, Joksimović je kazala da Srbija to radi zbog svojih građana i istovremeno ukazala da su pojedine zemlje EU, poput Nemačke i Holandije, prošle godine znatno povećala obim trgovinske razmene sa Rusijom i pored sankcija koje postoje.

Dodala je i da je za srpsku privredu značajan sporazum koji je Srbija potpisala sa Evroazijskom unijom.

- To je tržište od 183 miliona ljudi, ali ne treba ispustiti iz vida da EU ima tržište od 550 miliona potrošaća - to građani treba da znaju. To ne znači da ne treba da potpisujemo takve sporazume, to je naše pravo dok ne uđemo u EU i to niko ne može da ospori ali važno je znati činjenice - naglasila je Joksimović.

Ministar je precizirala i da Srbija više od 65% ukupne trgovinske razmene ostvaruje sa EU, a da sa Rusijom i Kinom ukupno imamo nešto više nega sa zemljama CEFTE. Ali ne zato što oni ili mi nećemo više, već zato što je to realnost naše ekonomije i prirodan okrenutost evropskom tržištu.

Upitana o izjavi specijalnog predstavnika SAD za Balkan, Metju Palmera, da je odluka EU loša i obeshrabrujuća i da će loše uticati na dijalog Beograda i Prištine i koji obećava evropsku perspektivu ako dođe do dogovora o KiM, Joksimović je ocenila da je reč o višeslojnoj politici SAD-a, EU, Rusije, pa i Kine.

- To su slojevi spoljnopolitičkih polazišta SAD-a, već i EU, Rusije pa i Kine, ekonomskih i geostrateških interesa. Naš evropski put je jasan, ali važno je da razumemo svet u kojem živimo, a mislim da vlada u sinergiji sa predsednikom Vučićem dobro promišljamo okolnosti i aktuleni trenutak, ali da nikad ne ispuštamo krajnji i stateški cilj, a to je Srbija u Evropi - rekla je Joksimović.

(Telegraf.rs/Tanjug)