Nisu bili pozvani: Predsednik parlamenta Čilea o Prištini na Generalnoj skupštini Interpola

- Čile ostaje pri stavu o podršci teritorijalnom integritetu i Srbije vidimo kao jedinstvenu zemlju - rekao je Garsija

Predsednik parlamenta Čilea Ivan Flores Garsija kaže da njegova država nije poslala posebnu pozivnicu vlastima u Prištini za učešće na godišnjoj skupštini Interpola koja se ove godine održava u Santjagu te da je to jutros potvrdio i sa čileanskim ministrom unutrašnjih poslova.

U izjavi koju je dao Tanjugu pre vesti da je Priština nakon što je utvrdila potencijalni broj zemalja koje bi glasale za njen prijem u Interpol koji je bio na dnevnom redu Generalne skupštine, povukla svoj zahtev za prijem u ovu organiuaciju Garsija navodi da je "Čile je uputio pozivnicu Srbiji", a ne Prištini.

Preporučujemo

- Čile ostaje pri stavu o podršci teritorijalnom integritetu i Srbije vidimo kao jedinstvenu zemlju - rekao je Garsija za Tanjug i dodao da se Čile pridržava međunarodnog prava i Rezolucije 1244 SBUN.

- Kosovu nije upućen poziv iz Čilea, jer je Čile uvek vodio koherentnu politiku. Ne znam prosto na koji način delegacija Kosova prisustvuje Generalnoj skupštini - objašnjava Garsija,i navodi da su mu i iz vlade i drugih nadležnih organa u Čileu potvrdili da direktan poziv Prištini nije upućen sa ovih adresa.

Komentarišući dijalog Beograda i Prištine i njegovo ponovo pokretanje, Garsija je rekao da je pozicija njegove zemlje uvek bila, bez obzira da li se radi o vlastima u različitim zemljama koje su naklonjene levici ili desnici, da treba insistirati na dijalogu i na mirnom rešavanju kriza i konflikata.

- To je zato što dijalogom mogu da se spreče veće nesreće koje mogu da dovedu do oružanih sukoba, što je nešto najgore što može da se desi - naglasio je predsednik parlamenta Čilea.

Govoreći o aktuelnom stanju međunarodnog prava, njegovom poštovanju kada je reč o velikim silama i malih zemalja, Garsija smatra da mora da se insistira na njegovom poštovanju posebno u današnjem globalnom svetu, koji je suočen sa velikim izazovima, ratnih konflikata, velikim brojem izbeglica, porastom delinkvencije u svetu …

- Sve su to stvari koje su veliki izazovi pred međunarodnom zajednicom, a u tom smislu, sa jedne strane Ujedinjene nacije, a sa druge Interparlamentarna unija, imaju veliku ulogu. UN koje okupljaju vlade svih država, a IPU koja uspostavlja saradnju između parlamenata - objašnjava Garsija.

Komentarišući ulogu međunarodnog prava i njegovo tumačenje u rešavanju kosovskog problema, Garsija kaže da mora da se insistira na osnovnim postulatima međunarodnog prava, odnosno prava na autonomiju, teritorijalni integritet i nezavisnost država.

- To znači da druge zemlje ne bi trebalo da se mešaju u unutrašnje stvari zemalja, osim ukoliko ne dođe do kršenja osnovnih ljudskih prava. Dakle, danas u svetu imamo dva tasa koja su pođednako važna, s jedne strane međunarodno pravo, a sa druge, jako važnu stvar, a to je poštovanje osnovnih ljudskih prava - zaključio je Garsija.

(Telegraf.rs/Tanjug)