Vučić, Rama i Zaev dogovorili Deklaraciju o 4 ključne slobode: Postavili jedan cilj za kraj 2021.

Sastanak je održan u Oficirskom paviljonu Petrovaradinske tvrđave

U Novom Sadu jutros je održan trilateralni sastanak Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, posle sastanka sa premijerima Severne Makedonije i Albanije, da se danas razgovaralo u korist građana sve tri zemlje, te da je cilj sve trojice da se do kraja 2021. "granice naših zemalja prelaze samo uz ličnu kartu".

Preporučujemo

- Dokument koji ćete videti zasnovan je na slobodi protoka kapitala, robe, usluga i ljudi, jer ljudi u našim zemljama zaslužuju bolji život i manju nezaposlenost - rekao je Vučić novinarima, na zajedničkoj pres konferenciji i istakao da je reč o ključnim slobodama, odnosno vrednostima, koje su međunarodno prihvaćene, a promoviše ih EU.

Istovremeno je istakao da će ovaj dogovor osim građanima boljitak doneti i ekonomijama, odnosno privredama ovih zemalja.

Na narednom sastanku, koji će se održati već 10. novembra u Ohridu, tri zemlje izaći će sa najkonkretnijim merama, najava je predsednik Srbije.

Vučić je, nakon sastanka sa premijerima Albanije i Severne Makedonije, Edijom Ramom i Zoranom Zaevom o ukanjanju barijera za privrednu saradnju, istakao da je dogovoreno da se posle napornog rada u ova dva dana učesnici obrate kratko, ne zato što nemaju šta da kažu, već da bi ostala zabeležena suština.

- Mnogi će naš sastanak u Novom Sadu, gradu poznatom po duhu tolerancije, nazvati revolucionarnim. Ovo je bio sastanak od izuzetnog značaja za tri zemlje, a za Srbiju nesumnjivo - kazao je on.

Ono što je dogovoreno je od velike koristi koje će da imaju naši građani u sve tri zemlje, jer su uvereni da građani zaslužuju bolju bolju budućnost, viši životni standard, neuporeduivu nižu stopu neazposlenosti.

Reformama su zemlje, kako je dodao, došle do izvesnog stadijumama, a sada na novi način, kroz uspešnije regulisanje odnosa zajednički će delovati ka podizanju privrede.

- Cilj je da do kraja 2021. napravimo uslove da uz ličnu kartu pređete sve naše granice - poručio je Vučić podsetivši da sa Albanijom nemamo još mogućnost putovanja uz ličnu kartu.

Izrazio je uverenje da će na sledećim sastancima biti dogovorena ta mogućnost.

- Verujemo da možemo da skratimo čekanje kamiona na našim granicama, jer po analizi Svetske banke 26 miliona sati naši kamionu gube na granici. To bi bila velika ušteda, i imali bi veći novac za veće plate - objasnio je on.

Rekao je da će se barijere sklanjati kroz fromiranje klastera kojim bi omogućii lakši prelaz, i olakšali promet roba i ljudi.

- Sa kapitalom neće ići tako jednostavno, ali siguran sam da u godinama koje dolaze možemo i to da promenimio. Od pedsudnog značaja je ovo što smo uradili i na konkretan način se borimo za interese naših zemalja - rekao je on.

Kazao je da se neće morati čekati godinu dana na sledeći sastanak, jer je on dogovoren da se održi već 10. novembra u Ohridu, kada je planirano da će tri zemlje izaći sa najonkretnijim merama.

Vučić je poručio da je želja da se spusti nivo nezaposlenosti za Zapadnom Balkanu, koja je sada 19,1 odsto.

- Otvoreni smo za partene iz zapadnobalkanske šestorke, ali ovo smo inicirali i hoćemo da postavimo pravila, a švi su dobrodošli - rekao je Vučić.

Istakao je da su tri zemlje na EU putu i u ime Srbije izrazio očekivanje i nadu da će Unija ovoriti pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

- To je naša nada, očekivanje i želja, ali i naša molba i zahtev EU, jer su građani dve zemlje to zaslužili - rekao je Vučić i dodao da ako ovog puta i ne bude otvaranja pregovora, to nije krivica građana Severne Makedonije i Albanije, već EU ima svoje unutrašnje razloge zbog kojih odluka može da bude i drugačija.

Za nas u regionu, podvukao je, najvažnije je da se bavimo suštinskim pitanjima.

- Ovo što radimo i što ćemo da radimo je od apsolutno esencijalnog značajan za naš ekonomski i svaki drugi napredak - podvukao je predsednik Srbije.

On se zahvalio Rami i Zaevu što su proveli dan i po u Srbiji i izrazio uverenje da će međusobna saradnja biti sve bliža i bolja, na dobrobit građanima.

- Možete li da zamislite da imamo jedno tržište rada? Povećava se konkurentnost, lakše se dolazi do rešenja i nema problema. Ko ima radnu dozvolu u Skoplju, ima je u Beogradu, ko je ima u Beogradu ima je u Tirani... To su fantastične stvari, ako to uspemo da rešimo... A, plan je da rešimo do 2021. godine - rekao je Vučić.

Rama: Regionu potrebno da ide napred, sastanak dragocen

Premijer Albanije Edi Rama poručio je danas, posle trilateralnog sastanka sa zvaničnicima Srbije i Severne Makedonije u Novom Sadu, da je regionu očajnički potrebno da ide napred i da je inicijativa, nazvana, inače, "mali Šengen", otvorena za sve na Zapadnom Balkanu.

- Ovo nije sastanak koji se iznenada desio i ja bih želeo da vama pojasnim da on nema za cilj nikakve ekskluzivnosti, naprotiv, to je korak koji je preduzet da bi se obezbedio opšte inkluzivni proces i u deklaraciji možete da pročitate da mi govorimo o šestorki sa Zapadnog Balkana tokom celog teksta - istakao je Rama.

Rama je rekao da otvorena pitanja koja postoje u samom srcu regiona ne bi trebalo da spreče strane da se "slože da se ne slažu oko nekih pitanja", kao i da se dogovore oko onoga što se tiče svih građana.

Rama je na konferenciji nakon sastanaka zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijeru Zoranu Zaevu na sastanku, za koji je rekao da je dragocen i da će imati značajan ishod.

On je rekao da su se predsednici dogovorili da podrže principe zajedničke deklaracije, čiji naslov, kako je rekao, govori sve, a to je sprovođenje četiri fundamentalne slobode EU na region Zapadnog Balkana.

Rama je rekao da sve zemlje moraju da urade više radi svojih građana i na dobrobit slobodnog kretanja ljudi, roba i usluga, kao i kapitala na ovoj teritoriji.

- Dovoljno je samo da vam kažem jedan primer da shvatite koliko nam je očajnički potrebno da idemo ka napred, a to je 26 milona sati čekanja koje se potroše na graničnim prelazima - istakao je Rama.

Rama je podsetio da su se 2017. godine na sastanaku Berlinskog procesa u Trstu dogovoren akcioni plan za regionalnu ekonomsku oblast, ali da se dve godine nakon toga nije desilo dovoljno stvari koje bi bile pretočene u ekonomski rast, više interakcije i veću integraciju.

- Od suštinskog značaja je cilj koji nas je okupio u ovom formatu i da idemo napred na žustriji način, sa boljom koordincijom, da bi ti procesi koji su stavljeni na papir bili odobreni više nego jednom. Hajde da ovo drugi ne rade za nas - rekao je Rama.

On je na kraju izlaganja podsetio i na jednu albansku poslovicu:

- Samo onaj ko poseduje neke stvari on ih i sprovodi u delo.

Zaev: Balkan više nije bure baruta, već region mira, razvoja

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev poručio je danas da se zajedno sa Srbijom i Albanijom pokreće inicijativa o jačem regionalnom povezivanju i šalje poruka da politički odnosi u regionu postaju jednostavniji, da Balkan više nije bure baruta, već region mira, stabilnosti i ekonomskog razvoja, 21. veka, posvećen boljem životu.

Uveren je da će uz pomoć ove inicijative region biti više poštovan, konkurentniji u svetu i privlačniji i garđanima Balkana da ostanu i žive u regionu, i stranim investitorima da prave planove na osnovu širokog opsega naših resursa.

- Imamo dosta potencijala koje možemo da iskoristimo, a tako ćemo steći i više poštovanja i od EU - rekao je on.

On je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Albanije Edijem Ramom u Novom Sadu, pozvao i druge sa Balkana da se priključe inicijativi jer je, kako kaže, Balkan inspiracija za unapređenje saradnje.

- Moramo da uložimo mnogo više u intenzivan rad a ne da se zadovoljimo onim što je postignuto do danas. Naš region definitivno treba da unapredi saradnju u pogledu primene četiri fundamentalne slobode - slobodnog kretanja robe, usluga, radnika i slobodno kretanje saobraćaja - istakao je on.

- Definisali smo sledeći sastanak na Ohridu gde ćemo nastaviti s konkretnim koracima i nadamo se da ćemo objaviti konkretne rezultate i potpisati sporazume - dodao je Zaev.

Dodao je da je Severna Makedonija kao zemlja kandidat za članstvo u EU ujedno i kopredsedavajuća Berlinskim procesom zajedno sa Bugarskom što će dati novi podstrek povećanju regionalne saradnje što je stremljenje svih u regionu.

"Rešili da ne čekamo da nam kažu šta možemo u svom interesu"

- Albanija, Srbija i Severna Makedonija su zemlje koje su na evropskom putu, ali su današnjim dogovorom rešile da svoju sudbinu uzmu u svoje ruke i da više ne čekaju na nečije odluke o tome šta i koliko možemo da uradimo u sopstvenom interesu - istakao je Vučić.

- Mi sve vreme čekamo da nam neko donese neku presudu, šta će neko da nam kaže, koliko smemo da uradimo. Svi smo na evropskom putu, ali smo rešili da sami odlučujemo o svojoj sudbini, da ne čekamo nikoga. To što čekamo pitanje je kada ćemo da dočekamo, a nama je svaki dan u pitanju. Što ne bismo radili bolje i više između sebe, ko nas u tome sprečava - upitao je Vučić.

Izrazio je uverenje da će biti velike opozicije ovom projektu bez ikakve argumentacije, da će ih biti više u inostarnstvu nego u domaćoj javnosti, jer su tri zemlje rešile da uzmu sudbinu u svoje ruke.

On je, na konferenciji za štampu, odgovarajući na pitanje novinara da li postoje projekcije ekonomskih aspekata kakvi će biti benefiti dogovora koje će građani moći osetiti, naglasio da je sve što se radi u cilju popravljanja kvaliteta života građana.

- Okupili smo se ovde, pokazujući poštovanje jedni prema drugima, ali zbog naših građana. Nismo se okupili što nam je lepše da budemo u Novom Sadu, Beogradu ili na nekom drugom mestu: Čini mi se da smo doneli fantastične stvari za naše zemlje - rekao je Vučić najavivši da će eksperti spremiti celovitu studiju do 10. novembra.

Izrazio je uverenje da će ono što je dogovoreno, kada bude urađeno narednih godina, za 20 odsto povećati privlačnost našeg regiona za strane investitore.

- Mislim da ćemo time što će raditi uvećati privlačenje stranih investicija povećati za 20 odsto. Ukupno popravljanje ekonomskom ambijenta, otvaranje granica i uspostavljanjem istih uslova privići ćemo strane ulagače - rekao je on.

Zbog čekanja kamiona na granicama povećani su operativni troškovi za 7 do 9 odsto, novac koji može da se nameni, kada se uklone barijere, građanima, za veće plate.

Istakao je i da će biti snažniji glas regiona, kada se pojave sva trojica, a ne samo jedan predstavnik jedne zemlje i kaže ovo je naša molba ili zahtev.

- Ne možete da ne slušate šta kažu ljudi koji predstavljaju 12 miliona građana. To je nešto više nego što imaju Austrija, Bugarska i mnoge druge zemlje. Ovim jačamo svoju političku poziciju - poručio je Vučić.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev da je vaznzo da građani budu u mogucnosti da šhvate cilj i duh danas potpisane deklaracije - a u jednoj rečenici to je viši životni standard za građane, veća ekonomska moć, najstabilnija ekonomija, nova radna mesta.

To, takođe, znači, rekao je Zaev, i pravo za mlade da jednostavnije uče, studiraju i zapošljavaju se širom regiona, kao i privrednicima da, kad je reč o fabrikama i kvalitetnoj radnoj snazi, mogu da posmatraju region u celini.

Ponovio je da poziv upućen i drugima na Balkanu a da će sve biti usmereno ka većem rastu BDP, sigurnosti kada je reč o radnim mestima, slobodnom protoku robe, usluga, kapitala i usluga.

- Mislim da smo kroz sve to pokazali da nas je naše nestrpljenje dovoelo do toga da radimo na unapređenju života - zaključio je Zaev.

Premijer Albanije Edi Rama je rekao da će smanjenje troškova biti značajno za sve građane, ali da se ne radi samo o tome, već da je ideja da se omogući veća zaposlenost, prihodi, veće plate i penzije širom regiona.

On je rekao da je angažovana i radna grupa, koja će uključiti i domaće i međunarodne eksperte i dodao da će na sastanku u Ohridu u novembru biti konkretnijih podataka o benefitima tog procesa.

- Na današnjem sastanku nema ničega što je nepoznato i ničega što nije neodobreno od strane svih zemalja Zapadnog Balkana kroz Berlinski proces. Ima samo jedna novina, a to je volja da damo podsticaj svemu što je dogovoreno i što je i dalje na papiru i da ne čekamo bilo koga da nešto za nas uradi - rekao je Rama.

On je istakao da su i međunarodni partneri dobrodošli za saradnju i da region ne može da čeka.

- Tri zemlje koje nisu prisutne ovde apsolutno nisu isključene ili smestene u neku drugu traku ili red, one su dobrodošle da nam se pridruže na drugom sastanku - rekao je Rama.

Premijer Albanije je dodao i da je čuo kritike na inicijativu "mali Šengen", ali da nije čuo nikakve alternative, već samo tapkanje u mestu i održavanje statusa kvo.

Navodeći da je Srbija trenutno lider u privlačenju stranih investicija, Rama je rekao da je i za Srbiju došlo vreme da uvidi da je nemoguće da radi još bolje jer je mala zemlja i da je zato važno da te investicije imaju slobodno tržište na Balkanu, a ne samo da dođu i proizvode ovde, a da moraju da potroše hiljade evra na carine.

- Godina 2021. je naš krajnji cilj da osiguramo da ovaj region bude otvoren - istakao je Rama i dodao da otvorena pitanja moraju da se reše, ali da samo razvoj može da čini komunikciju lakšom.

Inicijativa otvorena za celu zapadnobalkansku šestorku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Zoran Zaev zajednički su poručili da je inicijativa o uklanjanju barijera između tri zemlje apsolutno otvorena da joj se pridruže svi partneri iz zapadnobalkanske šestorke, jer je to važno za budućnost celog regiona i dobrobit građana.

Na pitanje novinara upućenoj svim liderima zašto na sastanku nema predstavnika Crne Gore, BiH i tzv. Kosova, Vučić je rekao da ne postoji nikakav problem, odnosno da postoji volja da se, ako tri zemlje uspostave pravila i sistem, tome pridruže i ostali iz zapadnobalkanske šestorke, uz sve razlike koje postoje, pre svega po pitanju statusa Kosova i Metohije.

Kako je rekao, za Srbiju je, naravno, ovo važno i zbog odnosa Beograda i Prištine, i zbog odnosa sa BiH, te podvukao da Beograd još od uvođenja Cefte nije imao problem kada je reč o ekonomskoj saradnji, već naprotiv, želi što bliže odnose, bez administrativnih prepreka.

- To što se razlikujemo po pitanju odnosa prema Kosovu i Metohiji, što su ove dve zemlje priznale nezavisnost KiM, to je druga stvar i to nema veze sa slobodnim protokom roba, ljudi usluga i kapitala. To je od nas na Zapadnom Balkanu od ključnog značaja, zato i insistitamo na ukidanju taksi - istakao je Vučić.

Podvukao je da je povezivanje od suštinskog značaja za razvoj celog regiona.

- Ako mi ovo uspostavimo do 2021. godine, mislim da ljudi treba da probaju da emocije ostave po strani. To će biti izuzetne stvari za građane, značiće mnogo više direktnih stranih investicija, ljudi će da dolaze u region, koji neće gledati kao mesto gde može da izbije rat, već kao mesto dramatičnog ekonomskog razvoja - podvukao je Vučić.

To je, podvukao je, odgovoran odnos prema budućnosti, a svako će, kaže, morati da vodi računa šta i kako govori i moraće da poštuje onog drugog, jer je to najbolji put.

Kao primer saradnje naveo je zemlje Beneluksa ili skandinavske zemlje.

- I to je naš pricnip, ako se zajedno budemo pojavljivali i podržavali i na našem EU putu i u drugim zahtevima, ako nastupamo kao blok, onda je teže odbiti te zahteve - rekao je Vučić.

- U Deklaraciji piše da su svi pozvani, nemamo problem s tim - dodao je predsednik Vučić.

Albanski premijer Edi Rama pročitao je deklaraciju u kojoj, kako je rekao, piše da je inkluzivan obim inicijative, te primetio da je jedina promena u tome da nije bilo mentora iz Brisela ili prijateljskih i partnerskih zemalja "da nas okupe".

- Okupila nas je potreba da razvijamo ekonomsku saradnju, smanjimo nezaposlenost, borba protiv transnacionalnog klriminala i ilegalnih migracija, te potreba da podstaknemo i poboljšavmo uslove života svih grajana, da ubrzamo ritam i dinamiku razvoja i ispoštujemo četiri principa slobode, koji su u srcu Evrope - rekao je Rama.

Kako je naveo, važno je da se garantuje ono što su preuzeli na sebe - da do 2021. godine teritorija koja uključuje sve sa Zapadnog Balkana bude oblast gde su četiri slobode ne samo stremljenje, već realnost i gde je sloboda kretanja poput Šengena.

- Garancija će biti saradnja sa sivma unutar regiona i dogovor je da postoji puna volja da se ovo uradi sa svim zemljama - rekao je Rama.

On je naveo da nema takmičenja i nadmetanja sa predsednikom Srbije, već je ovo istorijski uspeh.

- Došao je dan da se ovo pretvori u stvarnost da ljudi u ovom regionu nisu sprečeni sa 26 miliona sati čekanja na granicama. Nema razloga za to - rekao je Rama i dodao da nam je "dovoljno što nam je istorija ostavila".

Rama je rekao da je i u Deklaraciji navedeno da se neće čekati ili stajati u mestu, a da se ništa ne čini, već da svi želimo da idemo napred.

- Cilj nam je da budemo deo evropske porodice, ali dok EU porodica ima svoje probleme, mi ne mozemo da budemo taoci prošlosti ili taoci nekih neslaganja koja će ići na štetu dece koja rastu u regionu, a zaslužuju da žive na mestu gde su zagarantovane ove četiri slobode - rekao je Rama.

Kako je istakao, ovo nije drugorazredni region i nema drugorazrednih građana, i ovo, kaže, nije mesto za obavljanje nekih eksperimenata, gde se čeka evropska porodica da bude spremna da nas prigrli.

- Dogovor je da na Ohrid i svi drugi biti pozvani, Nema nikave sumnje i uopšte se ne postavlja pitanje. Dobropoznata je situacija, problemi koji se tu i tamo ponavljaju, ali moramo da idemo napred - rekao je Rama.

Sa njima je saglasan i predsednik makedonske vlade Zoran Zaev, koji je rekao da postoje stremljenja da se ubrza i podstakne proces saradnje, da se ulože napori da se uvećaju privrede regiona, kako bi on bio atraktivan za same građane, ali i strane investcije.

Ukazao je na stopu nezaposlenosti u regionu, koja je veća nego u EU, što je, kaže, "crvena lampica" za sve.

- Integracija u regionu bi bila na korist građana, da ga učinimo daleko poštovanijim mestom i privlačnom destinacijom u fokusu svih partnera i nadam se da će svi partneti sa Zapadnog Balkana da se pridruže - rekao je Zaev.

"EU dobrodošla, ali treba sami da uzmemo sudbinu u svoje ruke"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas u Novom Sadu, na pitanje novinara da li je lakše ili teže da se postigne dogovor bez predstavnika EU, da su predstavnici EU uvek dobrodošli, ali da balkanski narodi moraju da uzmu sudbinu u svoje ruke, sa čime su se složili i premijeri Albanije i Severne Makedonije.

- Svi se nalazimo na putu ka EU u određenoj fazi, to su naši prijatelji. Predstavljamo suverene zemlje, odgovorne i ozbiljne narode i nismo nedozreli da nam je potreban tutor i u stanju smo da se sami o sebi staramo. Što se mene tiče, uvek su dobrodošli naši prijatelji iz EU, ali kao što ste videli danas, tako ćemo i 10. novembra moći sami konstruktivno i veoma dobro da razgovaramo - rekao je Vučić.

Natavićemo evropski put, ali ćemo brinuti o svojim narodima, građanima, zemljama i to pravo niko ne može i ne sme da nam oduzme, dodao je on.

Podsetio je da je o tome govorio i u Ujedinjenim nacijama.

- Balkanski narodi moraju da uzmu sudbinu u svoje ruke i da obezbede bolji život za svoje građane, ako sedimo, sklonimo se i čekamo ništa nećemo uspeti a ovako imamo aktivnu ulogu, a sve što radimo nadam se da nikome u EU neće smetati. A i u štedeli smo nešto novca, neće morati da šalju svoje službenike - rekao je on.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev kaže da "nikad nije bilo teško sarađivati i pričati o bilo čemu s partnerima u EU, ali da je krajnje vreme da nešto sami uradimo, sami ugovorimo i dogovorimo se".

- Oni su uvek dobrodošli ali ova inicijativa je usmerena ka tome obezbedimo prave benefite za građane u regionu - kazao je on i dodao da su određeni napori uloženi i kroz proces integracija i Berlinski proces, ali da je činjenica da svi u regionu imaju npr. velike gubitke zbog stajanja na granicama.

Moramo da učinimo više da se stvari pokrenu napred, poručio je on.

- Lako je sarađivati i nadam se da će i sa drugima iz zapadnobalkanske šestorke biti isto tako lako sarađivati - zaključio je on.

Albanski premijer Edi Rama s tim u vezi kaže:

- Nije ni lakše ni teže, drugačije je.

On kaže da nema promene agende kada je reč o obavezama prema EU, ali format je drugačiji.

- To je između nas izgrađeno i to bez čekanja na EU - dodao je on.

On ističe da govori onako kako jeste i da Balkan nije prioritet EU.

- Mi moramo da napravimo prioritete da izguramo neke stvari važne za svih šest na Zapadnom Balkanu. Nije slučajnost da ćemo se za mesec dana sastati na Ohridu a potom u Albaniji kada će svi biti pozvani. Intenzitet sastanaka pokazuje da postoji potreba za uspostavljanje funkcionalne mreže ekspretara i institucija za sprovođenje onoga što još nije sprovedeno. Nije teže bez naših prijatelja, nije lakše jer nema razloga da bude lakše, ovo je tipičan izazov i ne dovodi se u pitanje da ćemo pozvati sve one koji bi mogli da nam pomognu svojim doprinosima, ali nećemo nikoga da čekamo - zaključio je Rama.

(Telegraf.rs/Tanjug)