Dajte Srbiji više novca, da ne bi sarađivala sa Kinom: Predlog za promenu pristupnih pregovora

Pjer Mirel je naveo da novi pregovarački okvir zemljama ZB treba da ponudi pristup strukturnim fondovima, finansijsku podršku u skladu sa tempom reformi po principu "više za više" i pregovarački proces u dve faze

Nekadašnji direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje Pjer Mirel založio se za reviziju okvira za pristupne pregovore sa zemljama Zapadnog Balkana i zatražio novo političko angažovanje EU u tom regionu imenovanjem specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan koji bi aktivno radio na problematičnim pitanjima i rešavanju sporova.

U dokumentu "EU-Zapadni Balkan: Za revidirani okvir za pregovore o članstvu" koji je objavila Fondacija "Robert Šuman", Mirel je naveo da novi pregovarački okvir zemljama Zapadnog Balkana treba da ponudi pristup strukturnim fondovima, finansijsku podršku u skladu sa tempom reformi po principu "više za više" i pregovarački proces u dve faze.

Preporučujemo

Podsetivši da je samit EU u Solunu 2003. otvorio evropsku perspektivu Zapadnom Balkanu i da tada ponuđena agenda teško da je završena do danas, Mirel ukazuje da su zemlje regiona doživele zabrinjavajuću demokratsku regresiju u ozbiljnoj demografskoj i ekonomskoj situaciji i u rukama sila koje se ponovo pojavljuju, kao i da su podele u regionu još duboke, a pomirenje slabi.

S obzirom na krhku stabilnost u tim zemljama, o kojoj sada brinu treće strane, vreme je za novi pristup, naveo je Mirel u dokumentu i dodao da je "za sigurnost Evrope od ključnog značaja novo ekonomsko i političko agažovanje, uključujući otvaranje pregovora o članstvu u EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom, ali na osnovu novog okvira".

Mirel je ocenio da je pregovarački proces sa zemljama Zapdnog Balkana u zastoju zbog nedostatka reformi. Naveo je da je Crna Gora od 2012. otvorila 32 pregovaračka poglavlja, ali je zatvorila samo tri, dok je Srbija od 2014. otvorila 17, a zatvorila dva.

Ipak, EU ne treba da odustane od obećanja da će integrisati Zapadni Balkan, niti može da bude zadovoljna opasnim stanjem status kvo, smatra Mirel i predlaže osnove novog pristupa EU tom regionu.

Pošto su tim zemljama potrebne velike investicije koje im "slučajno" nudi Kina, on predlaže da Zapadni Balkan dobije pristup strukturnim fondovima 2021. u visini od, na primer, 20 odsto odsto sume koju bi mu omogućilo članstvo u EU.

Kao primer navodi Bugarsku koja će, sa brojem stanovnika kao Srbija, izmedju 2014. i 2020. primiti od EU 11,7 milijardi evra, dok će Srbija dobiti samo 1,5 milijardi fondova IPA. Mirel, koji je na čelu Direktorata za proširenje bio od 2001. do 2013, zalaže se i za linerano povećanje finansijske podrške koje će bi smanjilo probleme sa apsorbovanjem milijardi evra jednom kada zemlje regiona budu članice EU.

On ukazuje i na značaj uslovljavanja - plaćanje i, posebno, povećanje alokacija moraju biti povezani s reformama po principu "više za više". Taj princip treba da važi za reforme radi podrške vladavini prava, transparentnosti javnih nabavki i funkcionisanja regionalne ekonomske zone. "Više za više" treba da se odnosi i na rešavanje bilateralnih sporova.

Da bi se sprečili slučajevi korupcije i zloupotrebe, Mirel predlaže da se fondovima upravlja po propisima za nadzor sličnim IPA, a ne po propisima za strukturne fondove, kao i da višegodišnji budžet EU za 2021-2027. bude izmenjen tako da povećanje sredstava dodje iz dela za Tursku koji je preveliki za zemlju čiji su pregovori sa EU de fakto zamrznuti.

Konačno, treba predložiti izmenu pravila za učešće na konkursima za strukturne fondove tako da na kraju ne ispadne da evropski poreski obveznici finansiraju neki projekat iza kojeg stoje kineske kompanije koje su po prirodi finansijski najpovoljniji ponuđači. Po Mirelovom mišljenju, od ključnog značaja treba da bude novo političko angažovanje u regionu koje, pored ostalog, znači i imenovanje specijalnog izaslanika za Balkan u okviru službe Visokog predstavnika/potpredsednika Evropske komisije.

To bi trebalo da bude osoba koja poznaje region i njegove lidere, i koja bi bila direktno odgovorna za dijalog Kosovo-Srbija, kao aktivno angažovani posrednik.

Njegov prioritet bila bi i Bosna i Hercegovina. Takođe bi intervenisao u teškim situacijama, bilo bilateralnim (granični sporovi, prava manjina), bilo nacionalnim (bojkot parlamenta).

Mirel, danas predavač na prestižnom pariskom Fakultetu političkih nauka, piše i da je veoma teško naći ravnotežu političke prilike i realnosti na polju izmedju "štapa i šargarepe", za šta je dokaz "prevremeno pridruživanje" Bugarske i Rumunije EU. Po njegovim rečima, deo novog pristupa regionu treba da bude pregovarački proces u dve faze. Prva faza bila bi zatvorena usvajanjem obaveza u oblasti unutrašnjeg tržišta, čime bi se zemlja-kandidat našla u položaju koji imaju članice Evropskog ekonomskog prostora, a druga usvajanjem ostalih politika uz period posmatranja koji bi trajao "koliko bude potrebno".

Mirel je naveo da bi takav pristup verovatno izazvao kritike u delu zemalja-kandidata koje bi strahovale od toga da budu članice "druge klase". Medjutim, pristup strukturnim fondovima bio bi dokaz posvećenosti EU i, uz reforme, dao bi procesu kredbilitet, logiku i transparentnost.

Obnovljeni okvir pregovora doprineo bi usvajanju neophodnih reformi, istovremeno omogućavajući Uniji da se pripremi za nove članice, a gradjanima EU bi dao priliku da ih postepeno prihvate, zaključio je Mirel.

(Telegraf.rs/Beta)