Poslanici završili načelnu raspravu o izmenama zakona o visokom obrazovanju
Ministar prosvete Mladen Šarčević poručio je studentima na koje se zakon odnosi da se uozbilje i požure kako bi u naredne dve godine završili svoje studije i time doprineli kvalitetu obrazovanih ljudi u Srbiji
Poslanici Skupštine Srbije završili su danas načelnu raspravu o Predlogu o izmenama zakona o visokom obrazovanju, a 18. vanredno zasedanje nastaviće se sutra od 10.00 razmatranjem Predloga autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopiunama finansijskih ugovora između Srbije i EIB-a.
Tokom načelne rasprave, poslanici vladajuće većine naveli su da će podržati predlog da se "starim studentima“ produži rok za završetak studija još dve godine po programu po kojem su upisali fakultete, dok su se poslanici Srpske radikalne stranke zalagali za to da se ne propisuje rok za završetak studija navodeći da niko nikome ne može da ospori pravo da završi studije po programu po kojem je upisan kada to hoće.
Ministar prosvete Mladen Šarčević poručio je studentima na koje se zakon odnosi da se uozbilje i požure kako bi u naredne dve godine završili svoje studije i time doprineli kvalitetu obrazovanih ljudi u Srbiji.
- Nemam ništa protiv da im se pomogne, ali sve ima kraj. Da su ovi studenti u svakom roku davali po jedan ispit, do sada bi završili studije - kazao je Šarčević.
U obrazloženju koje je Vlada Srbije dostavila Skupštini navodi se da je zakon o visokom obrazovanju iz 2017. godine potrebno izmeniti u delu koji se odnosi na propisane prelazne rokove za završetak studija po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija za studente koji su upisani na studije do 10. septembra 2005. godine.
Kako se navodi, "stari studenti" koji još nisu završili studije, propisivanjem novih rokova i pravila studija, imaće priliku da svoje školovanje nastave i završe po starom nastavnom planu i programu u periodu u trajanju od dve školske godine.
Utvrđenim novim rokovima završetak tih studija predviđen je do kraja školske 2020/2021. godine, a za studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka do kraja 2021/2022. godine.
U obrazloženju za drugu tačku dnevnog reda, o kojoj će poslanici sutra raspravljati, navodi se da odredbu člana 2 treba razumeti tako da se zakon primenjuje i na sve finansijske ugovore koje je Evropska investiciona banka (EIB), kao zajmodavac, zaključila s pravnim subjektima sa sedištem u Srbiji, kao zajmoprimcima, koji imaju svojstvo naručioca u smislu Zakona o javnim nabavkama.
USVOJENO VIŠE ZAKONA
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas set zakona koji su bili na dnevnom redu 16. vanrednog zasedanja, među kojima je i Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju.
Poslanici su usvojili i Zakon o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, izmene Zakona o patentima, izmene Zakona o autorskim pravima i srodnim pravima, kao i izmene Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda.
Obrazlažući Predlog Zakona o dualnom modelu u visokom obrazovanju, ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da će studenti koji se odluče za taj model moći da računaju na dobar ugovor sa kompanijama, garancije i bezbednost na radu, socijalno osiguranje i "sve drugo što ide uz to".
- Kompanije u Srbiji su već gladne ljudi kojima bi dale šansu već na početku studija. Koliko je dualno obrazovanje dobro za mlade ljude, dobro je i za one koji u ovom trenutku nisu uzeli najtraženije struke, nego su u domenu struka koje mi smatramo perspektivnim - kazao je Šarčević.
Prema njegovim rečima, dualne studije već sada su prisutne u Evropi u mnogim zemljama, a kao najbolji primer, Šarčević je izdvojio susednu Mađarska, gde je dolaskom velikih kompanija potreba za inženjerima i drugim strukama postala, kaže, velika.
- Razvoj industrije u Srbiji kroz kreativne industrije pokazuje veliki zamah, godišnje preko milijardu evra, a da bismo zadržali te mlade ljude u zemlji - elektroinženjere, mašinske inženjere, građevinske inženjere, avioiznženjere, ekonomiste, bankare i sve druge, moramo da uđemo u drugi vid obrazovanja - naveo je ministar.
Šarčević je kazao da je taj zakon za dobrobit mladih ljudi i da je "vektorski pravac onih grana razvoja privrede koji zadržavaju mlade ljude u zemlji".
Istakao je i da je dobar signal kompanijama koje imaju razvojne pravce i istraživačke laboratorije u Srbiji, a kojih je sve više.
Protiv zakona o dualnom obrazovanju bila je Srpska radikalna stranka, a neke od primedbi su da je predlog zakona primer poslušnosti srpske vlasti za sve što kao sugestiju dobiju od EU, kao i da prema njemu, niko ništa ne mora, odnosno studenti ne moraju da studiraju po dualnom modelu, poslodavci ne moraju da zaključuju ugovore.
- Niko nikakvu obavezu nema - istakla je poslanica SRS Vjerica Radeta i dodala da je ovim zakonom potpuno zapostavljeno akademsko studiranje.
Šarčević je kazao i da su svih pet zakona koji su pred poslanicima srodni i da imaju za cilj da se oblasti koje su već uređene zakonima usaglase sa poglavljima u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, 7 i 3 u slučaju zakona o kvalifikacijama, koji je već usvojen, a čijim se izmenama dolazi do usklađivanja zakonodavstva Srbije i EU i koji će se primenjivati tek kada Srbija postane član EU.
Izmenama i dopunama zakona o patentima, o autorskim pravima i srodnim pravima i o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda uvodi se više reda među onima koji su korisnici tih zakona, kazao je Šarčević i dodao da će te izmene doprineti većoj vidljivosti onih koji se bave muzikom, glumom i drugim umetnostima.
- Biće većeg doprinosa i za one koji se bave glumom, jer novi zakon predviđa da budu vlasnici svojih dela, odnosno svako njihovo emitovanje ili reemitovanje će im obezbediti bolji materijalni položaj - kazao je Šarčević i dodao da se izmenama i dopunama uređuju i mnogi drugi domeni zaštite u oblasti softvera.
- Zbog specifičnosti oblasti informacionih tehnologija, tu se uređuju odnosi prema evropskoj tradiciji - kazao je ministar.
Zakon o autorskim i srodnim pravima, Srpska radikalna stranka kritikovala je navodeći da predstavlja nastavak internacionalizacije srpskog zakonodavstva.
(Telegraf.rs/Tanjug)