Desant "specijalaca" na kosovski čvor: Šta se krije iza imenovanja izaslanika za dijalog?

Očigledno je bitno da se dijalog Beograda i Prištine ubrza i privede kraju - ukazali su analitičari za naš portal

Prvo su Sjedinjene Američke Države imenovale specijalnog izaslanika za Balkan, da bi se danas pojavile spekulacije da će tim putem kreniti i Nemačka i Francuska, pre svega na inicijativu Berlina. Iz vida ne treba izgubiti, ni ambasadora Rusije u Srbiji, koji je svojevrsni "specijalac" za Balkan, ali i očekivanje ko će ispred Evropske unije biti zadužen za modeliranje dijaloga između Beograda i Prištine. Šta se krije iza svojevrsnog "desanta specijalaca" na "kosovski čvor"?

Najpre je u junu i zvanično imenovan Aleksandar Bocan-Harčenko za ambasadora Rusije u Srbiji. On je bio dugogodišnji predstavnik Rusije u Kontakt grupi i, uz diplomate SAD i EU, predstavnik u posredničkoj trojci za rešavanje pitanja statusa Kosova i Metohije.

Preporučujemo

Po dolasku u Beograd, izjavio je da će pokušati da se izbori "rame uz rame" sa Srbijom, da se međunarodno pravo vrati u region, jednom i zauvek i to, pre svega, po pitanju Kosova.

Potom je krajem avgusta Stejt department imenovao Metjua Palmera, odličnog poznavaoca prilika na Balkanu, za svog specijalnog izaslanika za ovaj deo sveta.

On ističe da je prihvatio tu funkciju zato što misli da može da se postigne sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji bi, kako on kaže, transformisao ceo Balkan, otvorio evropski put Srbije i takozvanog Kosova, i bio "pozitivna stvar za region, Evropu i SAD".

- Rešenje kosovskog pitanja je na mojoj agendi veoma visoko. Imamo mogućnost i želimo da je iskoristimo - kazao je Palmer i precizirao da je njegov cilj da što pre vrati strane za pregovarački sto i osigura dogovor.

Danas se pojavila informacija da su Nemačka i Francuska započele razgovore o obnavljanju novog poglavlja dijaloga Beograda i Prištine i očekuje se da slede primer SAD imenovanjem posebnog predstavnika za dijalog između Beograda i Prištine, preneli su elektronski mediji u Prištini.

Iako još uvek nije predložen nijedan konkretan kandidat, izvori TV Klan Kosova kažu da Berlin želi da nemački zvaničnik zauzme tu funkciju i da bi zvanično imenovanje moglo da bude objavljeno nakon izbora na Kosovu.

Podseća se da je nemački poslanik Peter Bajer, inače izaslanik kancelarke Angele Merkel, podržao ideju EU da imenuje specijalnog izaslanika za razgovore između Beograda i Prištine.

- Ova ličnost sa posebnim timom olakšala bi konstruktivan i iskren aspekt za nastavak procesa razgovora - rekao je Bajer.

Upravo, uoči puta u Berlin, srpska premijerka Ana Brnabić izjavila je da će u sredu u razgovoru sa Merkel jedna od najvažnijih tema biti dijalog Beograda i Prištine i poručila da Srbija podržava da se uključi svako ko može da posreduje i pomogne po pitanju ukidanja kosovskih taksi i nastavka dijaloga sa Prištinom.

- Mi smo zaintesovani da ko god može da posreduje i da pomogne. Nemačka i Francuska su značajni partneri, imamo odličnu komunikaciju, u nekim stvarima se slažemo, u nekim ne. Nemačka i Francuska pozvale su na ukidanje odluke o taksama, ali se Priština oglušila o to, kao i o mnoge druge pozive. Nemačka je, nikad jasnije, pozvala Prištinu na to na sastanku u Berlinu - rekla je ona.

- Ako mogu da pomognu neka pomognu, nadam se da će dijalog da se nastavi u što kraćem roku - poručila je Brnabić.

Očigledno je bitno da se dijalog Beograda i Prištine ubrza i privede kraju, smatra Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljna politiku i profesor na Fakultetu političkih nauka (FPN).

- To je za mnoge međunarodne aktere, u ovom trenutku, jedna od najbitnijih regionalnih tema. Zato i ne treba da čudi ono što se dešava, odnosno što će Nemačka pokušati da u okviru Evropske unije imenuje posebnog izaslanika, koji će po svemu sudeći, biti bliži Berlinu nego Briselu - rekao je za Telegraf.rs Đukanović.

On ne očekuje promenu forme dijaloga.

- Mislim da će se i dalje dijalog voditi pod okriljem Evropske unije, a da će pre svega Sjedinjene Američke Države imati tu neku vrstu presudne političke uloge - kazao nam je Đukanović.

Da je dijalog Beograda i Prištine dobio globalni značaj, ukazao je pre nekoliko dana i Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, podsetio je karijerni diplomata Zoran Milivojević.

- Posle imenovanja američkog specijalnog izaslanika i angažovanje Amerike na direktniji način i odgovora Rusije, sa porukom da se bez nje to ne može rešavati, mimo saveta bezbednosti UN, sasvim je jasno da dobija takav karakter. Uključivanje Nemačke, kao lidera EU, i vodeće zemlja u evropskom kontekstu, na ovaj način ona daje do znanja da ne može da bude isključena - izjavio je za naš portal Milivojević.

Smatra da je to i pariranje na neki način predsedniku Francuske Emanuelu Makronu.

- Druga stvar koja je interesantna, jeste to da će taj izaslanik, ko god bio, štititi nemačke interese, imajući u vidu da se Nemačka zalaže za nezavisno Kosovo u sadašnjim granicama. To onda sigurno znači da ona izražava spremnost da učestvuje u tom raspletu i da će štiti svoje interese i stavove koje je ranije proklamovala, odnosno da bi to moglo da bude otvaranje "Pandorine kutije", iako je odavno otvorena - rekao je Milivojević.

Napominje da Berlin smatra da bi svaka promena granica mogla da ugrozi i mir i stabilnost u regionu počev od BiH do Severne Makedonije, te da se zato zalaže za očuvanje "status quo ante" po uslovima priznanja nezavisnosti tzv. Kosova iz 2008. godine.

VIDEO: Bivši operativac CIA za Balkan: Dajte Kosovo i tražite Republiku Srpsku

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)