Brnabić u Luksemburgu: Hvala vam u ime naroda Srbije što pamtite naše žrtve u I i II svetskom ratu

Ovo je odavanje počasti Srbiji, našim žrtvama i borbi protiv antifašizma - rekla je Brnabić

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas obeležavanju 75 godina od oslobođenja grada Luksemburga u Drugom svetskom ratu, u Kulturnom centru u Luksemburgu.

Na ceremoniji, koja je počela intoniranjem himne Luksemburga, a završena Odom radosti, predsednik Vlade Luksemburga Gzavije Betel pozdravio je premijerku Srbije, navodeći da dolazi iz zemlje u kojoj sloboda nije nešto što se “uzima zdravo za gotovo” i koja je dala mnoge žrtve tokom Drugog svetskog rata.

Preporučujemo

- Mi nismo učestvovali u događajima u prošlosti, ali odlučujemo o tome šta će se desiti u budućnosti. Naša je dužnost da štitimo vrednosti koje nas povezuju - rekao je Betel.

On je istakao da je dužnost današnjih političara da se "bore" protiv ljudi koji odbijaju da priznaju šta se desilo tokom Drugog svetskog rata.

Kako je rekao, svaka porodica u Luksemburgu bila je žrtva režima Trećeg rajha.

- Naša zemlja je prošla kroz pakao. Rat su nam doneli ljudi i političke snage, a i danas vidim ljude koji i dalje odbijaju da priznaju šta se desilo, koji i dalje šire nacističku propagandu. Ja kažem, ako ste jednom bili u Aušvicu, vratićete se kao drugačija osoba, jer ljudi koji su tamo izgubili život nisu učnili ništa loše - poručio je Betel.

Srpsku premijerku su ispred Kulturnog centra dočekali Betel, gradonačelnica Luksemburga Lidi Puafe i predsednik Donjeg doma parlamenta Fernan Etgen.

Premijerka je uoči svečane ceremonije poručila da je izuzetno počastvovana pozivom da joj prisustvuje, što je ocenila kao izuzetno važan signal i priznanje Srbiji i njenoj borbi protiv fašizma.

- Hvala vam u ime naroda Srbije što pamtite naše žrtve i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. To nam mnogo znači - poručila je srpska premijerka.

Ona je nakon ceremonije obišla izložbu fotografija iz 1944. godine koje na najbolji način pokazuju šta se dogodilo te godine.

Oslobođenje grada Luksemburga u Drugom svetskom ratu trajalo je od 5. do 13. septembra.

Svečana ceremonija, kojoj su prisustvovali i preživeli veterani iz rata i veliki vojvoda Anri, počela je intoniranjem himne.

Luksemburg se danas seća 10. septembra 1944, kada su prvi američki tenkovi iz Pete divizije ušli u grad.

Nemci su se ubrzo predali bez borbe.

Iako su se u drugim delovima države i dalje vodile teške bitke, građani Luksemburga su tada osetili duboki entuzijazam da sledi kraj režima Trećeg rajha.

- Prošli smo kroz grozno vreme, veliko nasilje, ali velika većina ljudi u Luksemburgu ostala je posvećena svojoj zemlji, povezana istom snagom ljubavi prema slobodi i nezavisnosti i mržnje prema osvajaču - rekla je na ceremoniji gradonačelnica Luksemburga.

Nemačka je počela okupaciju Luksemburga 10. maja 1940. godine, a država je u potpunosti oslobođena 1945. godine.

BRNABIĆ: NEMAM REČI KOJIMA BIH OPISALA SVOJU ZAHVALNOST

- Prisustvo zvaničnika Srbije na obeležavanju 75 godina od oslobođenja Luksemburga u Drugom svetskom ratu je odavanje počasti Srbiji, srpskim žrtvama i borbi protiv antifašizma - poručila je predsednica vlade Ana Brnabić nakon svečane ceremonije u Kulturnom centru u tom gradu.

Ona je zahvalila predsedniku vlade Luksemburga Gzavijeu Betelu na pozivu da predstavnici Srbije, kao jedine zemlje, prisustvuju obeležavanju tog važnog događaja.

- Nemam reči kojima bih opisala svoju zahvalnost što su nas predsednik vlade Betel, gradonačelnica Luksemburga, veliki vojvoda Anri i predsednik parlamenta danas pozvali da kao jedina zemlja prisustvujemo obeležavanju oslobođenja Luksemburga - rekla je Brnabić.

Betel je, istakla je premijerka, i tokom govora na ceremoniji pokazao razumevanje za srpske žrtve tokom Drugog svetskog rata, i tokom razgovora uvek pomene ogromne žrtve tokom Prvog svetskog rata.

- Ovo je odavanje počasti Srbiji, našim žrtvama i borbi protiv antifašizma - rekla je Brnabić.

Upitana kako u tom kontekstu komentariše odnos prema srpskim zvaničnicima tokom obeležavanja istorijskih događaja u Parizu i Varšavi, Brnabić kaže da je, i iz izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona, bilo jasno da je mesto na kojem je sedeo predsednik Aleksandar Vučić na obeležavanju 100 godina od kraja Prvog svetskog rata bio protokolarna greška, a da je ceremonija u Poljskoj, na koju nije pozvana Srbija, dnevna politika.

- Ne bih se vraćala na Francusku, to je objašnjeno i od strane ambasadora Francuske i predsednika Markona, nakon toga je on pokazao poštovanje prema srpskom narodu. Što se tiče Poljske, tu se umešala dnevna politika, to je izuzetno opasno, jer, kao što smo čuli u govorima danas, kada pustite da se prošlost zaboravi i namerno prekrajate istoriju i menjate prošlost zbog dnevnopolitičkih potreba, to je opasnost da se prošlost ponovi - rekla je Brnabić.

Obeležavanju 80 godina od početka Drugog svetskog rata u Poljskoj bilo je, smatra premijerka, “dnevna politika” a ne odavanje počasti žrtvama borbe protiv fašizma, jer tamo nisu biloi narodi koji su dali ogromne žrtve što je, ističe, nedopustivo i može da dovede do toga da se istorija ponovi.

Ona je istakla da svi moraju da budu posvećeni borbi protiv antifašizma, jer, kako kaže, zastrašujuće je da postoje ljudi i narodi koji ne osuđuju slogane koji su se koristili tokom nacističkog režima.

- To je pošast protiv koje moramo da se borimo. I mi tu poruku šaljemo svaki dan, ponosimo se svojom antifašističkom borbom i verujem da smo danas ovde zbog toga - rekla je premijerka.

(Telegraf.rs/Tanjug)