Sutra je dan odluke: Šta ako HDZ-ovka bude zadužena za pridruživanje Srbije EU?

Prema navodima iz Brisela, Dubravka Šuica, kandidatkinja Hrvatske, članica vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) mogla bi biti nova komesarka za proširenje Evropske unije

Nacionalne vlade u celoj Evropskoj uniji, imenovale su svoje kandidate za komesara u novoj Evropskoj komisiji. Novoizabrana predsednica Ursula fon der Lajen u utorak će predstaviti novi sastav Evropske komisije, a već se uveliko šuška kome bi mogao da pripadne resor komesara za proširenje EU.

Prema navodima iz Brisela, Dubravka Šuica, kandidatkinja Hrvatske, članica vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) mogla bi biti nova komesarka za proširenje Evropske unije.

Dosadašnji pretendenti na to mesto, Laslo Tročanji iz Mađarske i Janez Lenarčić iz Slovenije, očigledno, više nisu favoriti.

Kako je Ursula fon der Lajen ranije izjavila, ona namerava da u cilju premošćavanja jaza između istoka i zapada, veliku ulogu u raspodeli najprominentnijih portfelja Komisije da državama istoka i novim članicama EU.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da je Šuica, kao potpredsednica poslaničkog kluba EPP-a, imala ključnu ulogu u lobiranju za izbor nemačke ministarke odbrane, i time osigurala njeno poverenje i zahvalnost, a samim tim i povećala šanse da zatraži bolji portfelj.

Zvanični Beograd još uvek nema komentara na mogućnost da Šuica postane komesarka za proširenje EU. Premijerka Srbije Ana Brnabić o razvoju situacije u tom slučaju rekla je da je, u ovom trenutku, nezahvalno da komentariše takvu pretpostavku.

- Sačekaću da vidimo stvarno kakav je sastav Evropske komisije pa ćemo komentarisati, ali u ovom trenutku mislim da nije politički pametno da komentarišem neke od kandidata za te pozicije - bilo je sve što je Brnabić rekla na ovu temu.

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi ocenio je da je u interesu Hrvatske ali i same Evropske unije da zemlje regiona postanu članice EU i da je susedna Hrvatska bila više nego aktivno fokusirana da pomogne i ubrza evropske integracije.

- Hrvatska ima veliki izvoz u regionu i to bi značilo i manje birokratije za njih. Istovremeno njihov stav je da bi i Hrvatska, ali i EU, bile bezbednije ukoliko bi zemlje regiona postale članice Evropske unije - kaže Beširi u razgovoru za Telegraf.rs.

On napominje da postoji i drugi deo Hrvatske, koji bi, moguće je, iskoristio priliku intenzivnih pregovora Srbije i EU da insistira i na nekim bilateralnim pitanjima, iako se deklarativno to nikada neće dovesti u vezu sa evropskim putem Srbije.

- Postoje neke naznake da bi Hrvatska mogla da iskoristi svoju poziciju i pritisne Srbiju da napravi neke ustupke u bilateralnim pitanjima. Pre svega kada je reč o pravima nacionalnih manjina u regionu, pitanja nestalih lica, ratnih zločina i granice na Savi. Ovo su i bilateralana pitanja oko kojih su se i Beograd i Zagreb složili da treba da ostanu otvorena - kaže Beširi za naš portal.

Svojevremeno je i Šuica izjavljivala da iz HDZ-a nisu protiv ulaska Srbije i Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju, ali tek kad ispune uslove za članstvo, pa je najave da bi to moglo da se dogodi do 2025. ocenila kao nerealne.

Pre svega, rekla je, Srbija treba da dostavi popis nestalih osoba, da obavi povraćaj kulturnih dobara i da, kako je rekla, osigura prava hrvatskoj manjini kakva, kako je navela, uživa srpska manjina u Hrvatskoj. Te zahteve, rekla je, isticala je i u sklopu godišnjih izveštaja o napretku Srbije u ispunjavanju uslova za članstvo u EU.

Beširi smatra da, ukoliko Šuica bude nova komesarka za proširenje, postoji mogućnost da se u Srbiji, imajuću u vidu odnose sa Hrvatskom, na to neće blagonaklono gledati, ali da ne treba zaboraviti i činjenicu da komesar ne predstavlja zemlju iz koje dolazi već samu Evropsku komisiju.

- Sigurno će i mediji i političke elite u Srbiji na to gledati kao na političko postavljenje nekoga ko nije baš najprijateljskije nastrojen prema Srbiji. Istovremeno tu je i činjenica da evropski komesar ne predstavlja zemlju članicu iz koje dolazi već predstavlja Evropsku komisiju. Tako da ona, ukoliko bude predložena, a zatim i izabrana, neće moći ni u kom odnosu da predstavlja stavove i interese Hrvatske već interese Evropske unije kao takve -  kaže Beširi i dodaje da će u tom slučaju, njena pozicija, biti pod velikom lupom EU, ukoliko bude naginjala prema stavovima zemlje porekla.

On kao dobar znak za pozicije Srbije vidi i poklapanje činjenice da Hrvatska od januara sledeće godine predsedava Evropskom unijom i mogućnosti da Šuica bude nova komesarka za proširenje.

- To bi to značilo da bi Srbija i njeni interesi bar šest meseci bili u fokusu EU - smatra direktor Instituta za evropske poslove i podseća da je Hrvatska najavila da će tokom svog predsedavanja biti usmerena na proširenje EU.

Imajući u vidu, da još uvek nema jasnog signala da će sam komeserijat za proširenje biti u onom sastavu u kakvom je do sada postojao, i da je gotovo izvesno da u narednih pet godina nema izgleda da bilo koja zemlja postane članica EU, proširenje možda i neće biti visoko na agendi Evropske komisije, objašnjava Beširi i podseća da je EU entitet od 500 miliona stanovnika, koji se, suprotno našem verovanju, na dnevnom nivou ne bavi našim problemima.

- Problemi sa kojima se EU suočava su mnogo širi od onih koji se dešavaju ovde, tako da bi nama zaista išlo u prilog da Srbija i njeni interesi budu u nekoj formi u fokusu pažnje u narednoj Komisiji, a pre svega narednih šest meseci, počevši od januara - zaključuje Beširi za Telegraf.rs.

Ursula fon der Lajen kandidatima državama članica treba da dodeli portfelj kojim će upravljati do završetka mandata 2024. godine, vodeći računa da u podeli zadovolji nekoliko ključnih kriterijuma: odnos snaga starih i novih članica, kao i onih malih te velikih, ali u obzir mora uzeti i politički kontekst (grupaciju kojoj pripada vlada države članice), resor i kvaliteta samog kandidata.

U dosadašnjem sazivu Evropske komisije za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju bio je zadužen austrijski komesar Johanes Han.

(A. Tomović/a.tomovic@telegraf.rs)