Svi američki specijalci za Balkan koji su "gasili vatru" u regionu i crtali granice

Dve decenije unazad, SAD su na Balkan slale mnogo specijalnih izaslanika, a neki od njih će biti upamćeni po mirovnim sporazumima kojima su okončani sukobi, ali i nekim diplomatskim potezima koji su produbljivali krize

Imenovanje visokog zvaničnika Stejt departmenta Metjua Palmera specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan, odjeknulo je u diplomatskom svetu, naročito jer su stručnjaci ovaj potez ocenili kao želju SAD da aktivnije učestvuje u rešavanju problema i pokazatelj da se stav američke administracije menja.

Dve decenije unazad, SAD su na Balkan slale mnogo specijalnih izaslanika, a neki od njih će biti upamćeni po mirovnim sporazumima kojima su okončani sukobi, ali i nekim diplomatskim potezima koji su, kako se čini, produbljivali krize.

Preporučujemo

KRISTOFER HIL

Kristofer Hil, odličan poznavalac prilika na Balkanu, osim Beograda, službovao je i u Skoplju i Tirani, bio je i član pregovaračkog tima Ričarda Holbruka za Bosnu, ali i američki specijalni izaslanik za Kosovo. U žižu interesovanja svetske javnosti upao je prilično iznenada, kao ambasador u Makedoniji, kada ga je Bil Klinton imenovao za specijalnog predstavnika u pregovorima tadašnje Jugoslavije, uz posredovanje diplomata, i kosovskih Albanaca.

Meseci njegove šatl-diplomatije rezultirali su pregovorima u Rambujeu. Ostaće zapamćen kao čovek koji se sa predstavnicima Oslobodilačke vojske Kosova sastajao po kosovskih šumama, nagovarajući ih da je za prekid sukoba dovoljno da poskidaju uniforme i zakopaju oružje. Albanci nisu imali previše sluha za te predloge, a njegova šatl-diplomatija je ostala jednako neuspešna i u pokušajima da ubedi Beograd na seriju ustupaka kosovskim Albancima.

Posle propasti pregovora u Rambujeu, šatl-diplomatiju zamenilo je bombardovanje, a Kris Hil je prekomandovan na korejsko poluostrvo u pokušaju da izdejstvuje ukidanje nuklearnog naoružanja u tom delu sveta. Posle sjajnog početka, okolnosti su se promenile i Hilova korejska misija ostala je neuspešna.

U jednom tekstu nedeljnika "Cajt" (maj 1999.) je Kristofer Hil opisan kao "šatl-diplomata" koji je "hitao tamo-vamo između Beograda i Prištine", i kao čovek od najvećeg poverenja Ričarda Holbruka, kojem je pomagao još u smirivanju sukoba u Bosni.

- Ambasador Hil najčešće na Kosovo dolazi bez ikakve pratnje, osim vozača službenog "opela", inače marinca. Ovaj podatak dovoljno govori o njegovom poznavanju terena i tome koliko se bezbedno oseća čak i u onim delovima pokrajine koji nisu dostupni ni policiji - pisalo je (jun 1997.) u jednom portretu koji je objavila "Naša borba.

DŽEJMS PERDJU

Jedan američki diplomata u ulozi ključnog operativca BiH se našao igrom slučaja, pošto je u saobraćajnoj nesreći 1995. godine poginuo njegov prethodnik Džozef Kruzel. Diplomatski put Džejmsa Perdjua je vodio od Bosne preko Kosova na kraju do Makedonije. Postao je centralna figura u pregovorima koji su na kraju doveli do potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

Odmah zatim, bio je jedan od glavnih američkih predstavnika u komplikovanom i 500 miliona vrednom programu uspostavljanja oružanih snaga Federacije BiH, smišljenog kako bi se smanjio uticaj ekstremista u redovima tih snaga i rasteretio američke snage, za koje je Vašington, tada, cenio da su preterano angažovane u Bosni.

Perdju je bio i deo složenih pregovora vlasti Slobodana Miloševića sa kosovskim Albancima i odmah zatim koordinator u procesu koji je prethodio raspoređivanje Kosovske verifikatorske misije OEBS-a na Kosovu. Perdju je bio i jedan od najuticajnijih Amerikanaca u formiranju misija UN i NATO na Kosovu posle potpisavanja Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Dve godine kasnije, rame uz rame sa Francuzom Fransoa Leotarom dirigovao je serijom diplomatskih aktivnosti koje su dovele do potpisivanja Ohridskog sporazuma, kojim je okončana albanska pobuna u Makedoniji. Posle pola godine sukoba i oko 200 mrtvih, Pardju je iskoristio "kosovsku formulu" i pripadnike Oslobodilačke nacionalne armije prekomandovao u poslaničke klupe, što je uz seriju zakona kojima je Albancima garantovana ozbiljnija zastupljenost u institucijama sistema, u potpunosti prekinulo tenzije u toj državi.

ROBERT GELBARD

Još jedan iz serije američkih diplomata čija je karijera usko vezana u Dejtonski sporazum i nešto kasnije rat na Kosovu. Bio je čuven po tome što je Oslobodilačku vojsku Kosova nazivao terorističkom grupom i pre nego što je to zvanično objavio Stejt department. Vašington je, kasnije, obrisao OVK sa liste terorističkih organizacija, a Gelbard je ostao upamćen kao jedan od brojnih zapadnih diplomata koje Milošević, ukoliko nije baš morao, izbegavao da vidi.

Najmanje pet puta se sastajao sa predstavnicima srpske opozicije tokom burnih protesta u drugoj polovini devedesetih, ali je opozicija njegovo angažovanje više videla kao pomoć vlasti Slobodana Miloševića, nego kakav smisleni pokušaj demokratizacije tadašnje Srbije.

Na Kosovu je ostao upamćen kao prethodnik Ričarda Holbruka i čovek koji nikada nije poželeo da se sastane sa predstavnicima OVK.

RIČARD HOLBRUK

Ričard Holbruk svojevremeno je važio za najuticajnijeg diplomatu u nizu različitih ambasadora i specijalnih predstavika koji su tokom devedesetih godina prošlog veka pohodili Balkan.

Diplomatsku karijeru počeo još u vreme administracije Džimija Kartera, kada je prozvan "čudo od deteta" i kao najmlađi zamenik državnog sekretara u istoriji SAD upućen u Vijetnam da sredi odnose sa tom državom. Ta ideja neslavno je okončana, ali neuspeh na prvom zadatku nije preterano uzdrmao Holbruka.

Jedan je od prvih američkih zvaničnika koji je tražio da SAD intervenišu u ratovima koji su usledili nakon raspada bivše Jugoslavije, ali i kreatora Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini novembra 1995. godine.

Pored toga, igrao je važnu ulogu u pregovorima sa Slobodanom Miloševićem 1998. godine, u toku oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji.

FRENK VIZNER

Poslednji specijalni izaslanik SAD pre nego što je administracija Donalda Trampa na tu funkciju imenovala Metjua Palmera, bio je Frenk Vizner, čija uloga u balkanskoj krizi nije bila preterano značajna, ali je na neki način otvorio vrata jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova.

Bio je deo međunarodne trojke koja je, pod patronatom UN, vodila pregovore o rešavanju kosovske krize.

METJU PALMER

Na mesto specijalnog predstavnika SAD za Balkan postavljen je posle nekoliko godina gotovo potpune nezainteresovanosti Vašingtona razvojem događaja na Balkanu. Analitičari njegovo imenovanje povezuju sa novom dinamikom u rešavanju kosovske krize, koju navodno očekuje administracija Donalda Trampa.

Slovi za ozbiljnog poznavaoca prilika na Balkanu, ali se čini da su poređenja sa prethodnicima, posebno Ričardom Holbrukom, pomalo neumesna, jer Palmer u diplomatskim krugovima važi za pristojnog, profesionalnog diplomatu.

Njegov uspeh, kako se čini zavisiće od nekoliko faktora, uključujući rešenost Vašingtona da se reše višedecenijski problemi na Balkanu, kao i od uloga koje će ostale velike sile imati u tom procesu.

Video: Vučić zamolio Palmera da razume potrebu Srbije o nalaženju kompromisnog rešenja

(J.N.)