Posle Holbruka devedesetih stiže novi SAD specijalac: Šta Palmer donosi Srbiji

Kako će imenovanje specijalnog izaslanika za Balkan uticati na rešenje kosovskog problema, odnosno pokretanje dijaloga Beograda i Prištine, i da li Palmer, kao što analogija reči "specijalni" sugeriše, dolazi sa posebnim zadatkom

Kako je juče saopšteno iz Stejt departmenta, američki državni sekretar Majk Pompeo imenovao je Metjua Palmera, za specijalnog predstavnika SAD za Zapadni Balkan.

Iz Stejt departmenta su najavili da će Palmer predvoditi napore na jačanju diplomatskog američkog angažmana u podršci miru, stabilnosti i prosperitetu regiona i da će biti usmeren na integraciju zemalja Zapadnog Balkana u zapadne institucije, a američki časopis Forin Polisi, pozivajući se na neimenovane izvore, objavio je da se očekuje da Palmer preuzme ulogu u dijalogu Beograda i Prištine.

Preporučujemo

- U pokušaju da se ponovo pokrene zaustavljeni dijalog Srbije i Kosova, od Stejt departmenta se očekuje da postavi novog specijalnog izaslanika za Balkan sa ciljem da završi dugotrajni spor u jugoistočnoj Evropi. Metju Palmer, karijerni diplomata sa iskustvom na Balkanu, verovatno će biti postavljen za specijalnog izaslanika - naveo je ovaj časopis.

Kako će imenovanje specijalnog izaslanika za Balkan uticati na rešenje kosovskog problema, odnosno pokretanje dijaloga Beograda i Prištine, i da li Palmer, kao što analogija reči "specijalni" izaslanik sugeriše, dolazi sa posebnim zadatkom ostaje da se vidi. Međutim očekivanja iz Srbije su složna u jednom: Palmer bi trebalo da počne sa raspetljavanjem kosovskog čvora i pokretanjem obustavljenog dijaloga.

Sa najavom Forin polisija slaže se i Ivica Dačić, šef srpske diplomatije koji, postavljanje Palmera na mesto specijalnog izaslanika, vidi kao znak da američka administracija želi da pogura pregovarački proces Beograda i Prištine.

Dačić je ocenio da SAD želi da formalizuje ono što, kako je rekao, stalno govore, odnosno da podstakne brzo rešenje ovog pitanja. On, međutim, kao ključno pitanje Palmerovog mandata vidi to da li će se izvršiti pritisak na Prištinu da ukine takse.

Dačić je rekao da Palmer dobro poznaje situaciju u regionu, ali je ocenio da je njegov "hendikep" što je bio dugo godina u Stejt departmentu i ima utvrđen sistem vrednosti i način razmišljanja "koji možda u određenom trenutku stvara određene stereotipe u postojećoj situaciji".

- Ali mislim da dobro prati tu liniju nove američke administracije i želje da se postigne rešenje koje će biti trajno i ubrzavanje tog rešenja - rekao je Dačić.

Ništa manje nade ne polaže ni zvanična Priština, budući da je predsednik privremenih institucija Hašim Tači čestitao na imenovanju Metjua Palmera za specijalnog predstavnika SAD i pozdravio pojačanu ulogu Amerike.

- Pozdravljam pojačanu ulogu SAD-a u integrisanju Kosova i našeg celog regiona u evroatlantski klub nacija - napisao je Tači na svom Tviter nalogu.

Direktor prištinskog Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi, ovo takođe, vidi kao "dobru vest za Zapadni Balkan", a Palmera kao sinonim za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

- Važno je da je Palmer izuzetno dobro obavešten o svim komponentama Zapadnog Balkana i posebno što će dati doprinos u odnosima Srbije i Kosova. Realno je očekivati da će Palmer biti sinonim rešavanja i okončanja normalizacije odnosa Beograda i Pristine -  naglasio je Šeholi za Kosovo Online.

- Palmerovo imenovanje znači da Amerika hoće da reši problem u dijalogu Beograda i Prištine. Samim tim oni žele da pokažu i da bez njih i njihovog mešanja taj problem ne može da dođe do rešenja - kaže novinar Jakša Šćekić u razgovoru za Telegraf.rs.

Šćekić smatra i da će Palmerov mandat specijalnog izaslanika za zemlje Zapadnog Balkana ubrzati i proces ulaska Srbije u Evropsku uniju.

- To donosi stabilnost u regionu. Međutim ono što Ameriku najviše zanima je da minimizira ruski uticaj u Srbiji - rekao je Šćekić za naš portal.

Novi specijalni predstavnik SAD za Balkan znači i da Amerika ne smatra da je Balkan dovršen projekat, i da je to nešto što Amerikanci moraju da dovrše, kaže za naš portal Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku.

- U tom smislu Palmerova uloga je veoma značajna. Mislim da će njegov mandat, u smislu ovlašćenja, prevazići sve dosadašnje mandate - ocenio je Đukanović.

Nova uloga Trampovog specijalca za Balkan je indikator toga da SAD želi da se što direktnije uključi u pregovarački proces između Beograda i Prištine i da samim tim podstakne ubrzavanje u pravcu završetka ovog procesa, odnosno postizanje konačnog dogovora, smatra Milan Krstić, asistent na Fakultetu političkih nauka.

On Palmerovu poziciju ne vidi kao nešto novo, budući da je on i do sada, na određeni način bio umešan u pregovarački proces. Ali njegova uloga, specijalnog predstavnika, nagoveštava i zadatak kome Amerika želi da se posveti.

- Sama činjenica da je on imenovan na poziciju specijalnog izaslanika, je indikator da ovde postoji neki specijalni zadatak kome Amerika želi da se posveti i da je takav zadatak van redovnog okvira. To je simbolički čin davanja dodatne važnosti ovom regionu, a najviše u kontekstu pregovora između Beograda i Prištine - kaže Krstić za Telegraf.rs.

Da je specijalni zadatak, kome će se Palmer u toku svog mandata posvetiti, pregovarački proces Beograda i Prištine, ali i da je njegovo imenovanje ozbiljna namera SAD da se više angažuju na prostoru Zapadnog Balkana, smatra i Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka.

- Tema dijaloga Beograda i Prištine će zasigurno biti prioritet njegovog mandata, kao i postizanje finalnog sporazuma u toku sledeće godine. Reč je o veoma iskusnom diplomati koji dobro poznaje region, koji je službovao u Beogradu i lično poznaje značajan broj političara i predstavnika civilnog društva - rekao je Surlić za naš portal.

On ističe i to što je Metju Palmer, kako je rekao, pre zvaničnog imenovanja bio angažovan kao nezvanični posrednik između Beograda i Prištine i zagovornik ukidanja taksi na srpsku robu koje su uvele vlasti u Prištini.

- Ovo ozvaničenje dolazi nakon susreta Pompea i Vučića što možemo čitati kao intenziviranje američkog angažovanja u cilju postizanja rešenja - zaključuje Surlić.

Da se samim imenovanjem specijalnog izaslanika može očekivati i ubrzavanje procesa pregovaranja Beograda i Prištine smatra Milan Krstić, koji kaže da je ovo samo jedan u nizu indikatora za tako nešto.

- Najave iz vašingtonskih izvora da je jun naredne godine rok do koga bi Amerikanci preferirali da dođe do završetka pregovaračkog procesa, iznenadni sastanak predsednika Vučića i državnog sekretara SAD Pompea, Vučićeva izjava da određeni krugovi oko Džona Boltona, savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuće, imaju nešto više razumevanja za nas su indikatori da se ide u pravcu ubrzavanja procesa - kaže Krstić i dodaje:

- SAD će najpre pokušati da odblokiraju pregovarački proces, što nije izvesno, budući da nas očekuju izbori u Prištini, i da takse najverovatnije neće biti povučene, a uslov Srbije za nastavak pregovora je ukidanje taksi. Međutim namera Amerike je da u nekom narednom periodu, najverovatnije od kraja ove, pa do sredine naredne godine, pokuša da doprinese tome da se nađe rešenje. 

Devedesetih godina, jedan Amerikanac, tadašnji pomoćnik državnog sekretara Ričard Holbruk, imao je misiju koja će rezultirati potpisivanjem Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini. Da li se Palmerova uloga može porediti sa Holbrukovom, iako su, ističu naši sagovornici, okolnosti potpuno drugačije?

- Svaki pregovarač ima svoj stil, Holbruk je imao svoj, a i ljudi preko puta njega su sada neki drugi. Cilj Palmerovog delovanja je svakako skinuti taj problem sa dnevnog reda i obnoviti pozicije SAD u Srbiji - smatra novinar Jakša Šćekić.

Ričard Holbruk delovao je u drugačijim okolnostima, ratnim i u kontekstu Bosne i Hercegovine, a kasnije u kontekstu sukoba na Kosovu i Metohiji. Ovde je reč o zamrznutom konfliktu i u tom smislu je drugačija diplomatska praksa, ali, smatra Milan Krstić verovatno je da će biti nekih paralela.

- Najverovatnije će Palmer imati neku vrstu šatl diplomatije, razgovora sa jednom, pa sa drugom stranom, bez direktnog susreta predstavnika Beograda i Prištine - kaže Krstić.

Pretpostavku za način pregovora on vidi i kao pripremu terena za ono što će kasnije uslediti.

- Teren najpre treba pripremiti time što će se odblokirati pregovori, a tek onda da se dođe do rešenja. Sama činjenica da je Palmer imenovan za specijalnog izaslanika ga na neki način povezuje sa Holbrukom, ali su okolnosti ipak drugačije. Na svu sreću, sada nije ratno stanje kao devedesetih - zaključuje Krstić.

(A. Tomović/a.tomovic@telegraf.rs)