Analiza američkih poruka: Šta sve stoji iza Pompeovih reči upućenih Vučiću

Bila je to prilika da jedan od najistaknutijih predstavnika administracije Donalda Trampa čuje uživo stav Beograda o kosovskom pitanju, ali i da Vučić iz prve ruke čuje namere SAD u vezi sa ovim čvorom

Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i državnog sekretara SAD Majka Pompea iznenada je najavljen i izazvao je veliku pažnju javnosti. Susret je upriličen u Njujorku i trajao je, prema samo Vučićevim rečima, znatno duže od onoga kako obično protokol previđa - 15 minuta. Bila je to prilika da jedan od najistaknutijih predstavnika administracije Donalda Trampa čuje uživo stav Beograda o kosovskom pitanju, ali i da Vučić iz prve ruke čuje namere SAD u vezi sa ovim čvorom, budući da se u poslednje vreme dosta spekuliše sa namerama Amerike.

Državni sekretar SAD Majk Pompeo je tokom susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Njujorku ohrabrio Srbiju da se fokusira na svoj strateški cilj, članstvo u EU, kao i da obnovi dijalog sa Prištinom, saopštio je Stejt department.

Preporučujemo

Pompeo i Vučić su razgovarali o zajedničkoj viziji stabilnog, bezbednog i prospreritetnog Zapadnog Balkana, kao i o nastavku američke podrške Srbiji na putu ka Evropskoj uniji.

- Državni sekretar Pompeo je ohrabrio Srbiju da se fokusira na postizanje tog streteškog cilja ubrzanjem reformi, kao i da obnovi pregovore sa Kosovom o postizanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa koji vodi uzajamnom priznavanju - navodi se u saopštenju Stejt departmenta.

Pompeo je ponovio da obe strane treba da izbegavaju provokacije koje ometaju proces normalizacije i da se angažuju u duhu kompromisa i fleksibilnosti koji su neophodni da bi se postigao dogovor i iskoristili potencijali obe zemlje.

Pompeo je istakao i dobre odnose SAD i Srbije.

Šta zapravo stoji iza ovog kratkog saopštenja i tvita prvog čoveka američke diplomatije?

Predsednica Centra za evroatlantske studije Jelena Milić kaže za Telegraf.rs da su ceo kontekst i okolnosti u kojima se desio sastanak lakši za analizu, nego sam sastanak o kome ima vrlo malo informacija.

- Čini mi se da je saopštenje Stejt departmenta ipak nekako blaže nego pismo Kvinte, zato što se Vučić video sa Pompeom, pogotovo jer sledi zasedanje Generalne skupštine UN-a. Ne verujem da bi Vučić izašao i rekao to za takse da nije nešto usaglašeno ko će kakve izjave davati. Ja bih rekla da je ton optimističan - ukazala je Milić i podsetila da je predsednik Srbije rekao da imamo američku podršku za ukidanje taksi.

Istovremeno, u svojoj analizi ona podseća i na dešavanja na globalnom nivou u poslednjih mesec i po dana i inteziviranje pitanja teritorijalnih sporova, kršenja međunarodnih konvencija i dogovora i istorijski revizionizam.

U tom smislu nabraja tenzije u Kašmiru, demonstracije u Hong Kongu, gomilanje kineskih trupa, posetu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua Ukrajini, razgovor Vladimira Putina i Emanuela Makrona, kao i ideje Donalda Trampa oko rešavanja pitanje spora Palestine i Izraela.

Napominje i da je očigledno nestrpljenje međunarodne zajednice i Amerike da se pitanje Kosova konačno formalizuje i normalizuje.

- Svi ti teritorijali spororovi su od globalnog značaja, jer rešenje jednog može da ima implikacije na rešenje drugog, u smislu tumačenja ili interesa jedne od strana. I zato mislim da je UN prava adresa. Meni se čini da finalno rešenje normalizacije odnosa između Beograda i Prištine može da bude u sklopu dogovora o poštovanju Kašmira ili paketa Izrael-Palestina, ali to mogu da znaju samo državnici koji su na takvim sastancima - ističe predsednica CEAS-a.

Zbog svega navedenog ona ističe geopolitički trenutak u kome se susret Vučića i Pompea dogodio. Milić kaže i da je dobro što je nekoliko dana pre sastanka Vlada Srbije konačno usvojila predloge novih strateških dokumenata u oblasti odbrane i bezbednosti.

- Ti predlozi sada idu u skupštinsku proceduru. To je jako dobro, jer su postojeće strategije prilično prevaziđene i zbog vremena i zbog Briselskog sporazuma. Zapadni strani partneri, a verovatno je isto i sa Kinom i Rusijom ne mogu za osnovu političkih izjava da predviđaju ponašanje Srbije i da planiraju vojno-tehničku saradnju, bezbednosnu saradnju, već mora da ima nešto na papiru - rekla nam je Milić i dodala:

- To je dobro i da bi se otvorilo poglavlje 31 u pregovorima sa EU, koje se tiče zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Ako želi da nastavi proces evropskih integracija koji je u ovim strateškim dokumentima stavljen kao nacionalni interes, što je jako dobro, sada samo treba uskladiti ponašanje vlasti, što nije jednostavno kada ste u finalnoj faza pregovora o Kosovu.

Milić se osvrnula i na saopštenje Kvinte, u kome se od Prištine traži da ukine takse, a od Beograda da obustavi kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.

- Apsolutno je nefer od zapadne međunarodne zajednice da izjednačava to sa taksama. Svi argumenti koje je Dačić objasnio stoje, ali ako su EU integracije novi nacionalni čin onda moramo da slušamo šta kažu zemlje EU, da izbalansiramo nešto što je legitimno sa nečim što smo sami izabrali kao svoj novi cilj. Prema mom mišljenju, treba doći do ovih 97 država koje ne priznaju Kosova, a onda neka stvari nekim svojim tokom, neka drugi rade u našem interesu - napomenula je Milić.

Zato i kaže da je značajno da predstavnici Beograda budu prisutni na sastanku zemalja EU i kandidata za članstvo u Helsinkiju, na koji su pozvani i predstavnici Prištine.

- U Helsinski mora da se ide, jer u Briselskom sporazumu postoji jedna odredba koja kaže da dve strane neće sprečavati jedna drugu u procesu evropskih intergacija. Samit u Helsinkiju nije dijalog Srbije i Kosova, nego je pitanje regionalne saradnje. Regionalna saradnja je svima nama u interesu i ne samo u interesu već i obaveza po zaključcima sa svih samita o zemljama zapadnog Balkana kao preduslov za evropske integracije - istakla je Milić.

Ona kaže da "pametniji popušta" i da Srbija neće pokazati slabost nego zrelost na duže staze, i da razume očekivanja novih partnera, i da takvu politiku zastupamo poslednjih godina.

- Ako pogledate povećanje broja učešća u međunarodnim misijama za održavanje mira, ponašanje tokom izbegličke krize, nereagovanje na velike provokacije, pre svega u vezi načina transformacija KBS, Srbija postaje pouzdan partner i krajem godine se očekuje obnavljanje drugog kruga Indvidiualnog akcionog plana partnerstva sa NATO. To su sve pozitivni koraci na duge staze, ali sada je umetnost pregovarati, do koje granice može da se ide i uskladiti svoje legitimne interese koji su neki put konfliktni - napomenula je Milić.

- Predsednik Vučić je video Pompea i takvi susreti su uvek dobri ako ni zbog čega drugog, onda jer čuješ na čemu si i dobiješ poruku iz prve ruke i to je veoma značajno. Sa druge strane to se dešava u periodu kada Srbija postaje pouzdaniji partner i relevantniji od Kosova. U ovom trenutku niko ne bi mogao da optuži ni Vučića ni Dačića da su pokazali slabosti, jer mi se čini da Vučić ima uzlaznu, a Haradinaj silaznu putanju i to je rezultat strpljivosti Srbije i shvatanje limita, a degradacija političke situacije na Kosovu - zaključila je predsednica CEAS-a.

Asistent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić celu ovu posetu vidi kao ulazak Amerike na velika vrata u dijalog Beograda i Prištine.

- Mi smo već prethodnih nedelja i meseci dobijali razne signale da će se tako nešto desiti, imali smo najave i u američkoj i u našoj javnosti, a ovo je po mom mišljenju i konkretan događaj koji nagoveštava da oni preuzimaju jednu od glavnih uloga - napomenuo je on.

U tom smislu, kaže da ovaj sastanak predstavlja samo inicijalnu razmenu sastava i poruku prema spolja, a ne nešto gde je dogovoren konkretan plan puta kako će se rešavati kosovsko pitanje.

- Ovo je bio samo uvodni element neke priče koja tek treba da se zahukta. Da bi se ta priča zahuktala mislim da je neophodno da se napravi neki pomak i sa prištinske strane, odnosno da se ide ka ukidanju taksi. Ali da bi se došlo do ukidanja taksi, Amerika bi morala da izvrši mnogo veći pritisak na prištinske elite od samo deklarativnog. Da li će se to dogoditi u ovom trenutku nije izvesno, ali moguće je da će se doći do nekog kompromisnog rešenja, recimo zamrzavanje taksi ili pronalaženja nekog modus operandi koji bi Prištini dao prostora da kaže da je ukinula takse, a Beogradu da kaže da je napravljen neki pomak sa prištinske strane i da može da se vrati za sto - ukazao je Krstić.

U kontekstu predizbornih aktivnosti u Prištini, Krstić ne veruje da će se događati neki konkretni pomaci, ali nakon izbora i formiranja nove vlade, smatra da će kraj godine i početak naredne biti dosta intezivan.

- Imali smo priliku iz vašingtonske javnosti da čujemo da je jun dat kao neki okvirni datum za pronalaženje rešenja između Beograda i Prištine. To naravno ne znači da je to zacrtani rok koji ne bi mogao da se probije, takvi rokovi su davani i ranije pa su probijani. Ali mislim da je to signal da bi Vašington preferirao rešenje u tom periodu, jer su i u Americi krajem godine izbori, što bi aktuelnoj američkoj administraciji lepo odgovaralo da eventualni dogovor Beograda i Prištine predstavi kao sopstveni spoljno-politički uspeh - kazao nam je Krstić.

Kao što je i Pompeo naglasio u svom tvitu posle sastanka sa Vučićem, da bi takav dogovor doprineo ne samo stabilnosti Balkana nego čitave transatlanske zajednice.

VIDEO Krstić: Susret u Njujorku pokazuje da SAD aktivno ulaže u dijalog

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)