Amerika kreće u seču kosovskog čvora: Šta se očekuje od susreta Vučića i Pompea?

Susret Vučića i Pompea dešava se neposredno pošto je Beogradu i Prištini od zemalja Kvinte upućen poziv da što pre obnove dijalog

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se sutra sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom u Njujorku. Poseta je najavljena iznenada, a očekuje se da će glavna tema razgovora biti situacija na Kosovu i Metohiji.

Susret Vučića i Pompea dešava se neposredno pošto je Beogradu i Prištini od zemalja Kvinte upućen poziv da što pre obnove dijalog. Kako su tada u izjavi navele vlade SAD, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Italije i Nemačke ujedinjene su u nameri da se postigne puna normalizacija u odnosima Beograda i Prištine kroz sveobuhvatni, politički održiv i pravno obavezujući sporazum koji će doprineti regionalnoj stabilnosti.

Preporučujemo

Kvinta je tada pozvala Prištinu da ukine takse, a Beograd da prestane sa lobiranjem kada je u pitanju povlačenje priznanja nezavisnog Kosova.

Diplomata Zoran Milivojević ovaj susret vidi kao zainteresovanost američke administracije za rešavanje pitanja KiM i smatra da je "ključ" za deblokadu dijaloga i pronalaženja kompromisnog rešenja sada u rukama Amerike.

Milivojević za Tanjug kaže da je Evropa trenutno potpuno po strani i da nije u stanju da aktivno utiče na rešavanje kosovskog čovra, jer je, kako navodi, orijentisana na formiranje institucija i zaokupljena situacijom oko Bregzita. On smatra i da države koje imaju tvrd stav vezano za KiM, poput Nemačke, takođe nisu u poziciji da aktivnije deluju, sve dok se, kaže, na nivou EU ne završe politički procesi koji su u toku.

- Zbog toga nije slučajno što Amerika upravo sada procenjuje da je trenutak da preduzme inicijativu i da aktivnim delovanjem stvori uslove ne samo za dijalog već i za jedno kompromisno rešenje koje bi sigurno išlo u prilog ovoj administraciji i Trampu pred predstojeće izbore u SAD iduće godine - primetio je Milivojević.

Prema njegovim rečima, zakazivanje sastanka između Vučića i Pompea, i to na najvišem nivou o kojem je upoznat i predsednik Tramp, pokazuje da je američka administracija zaintresovana za rešavanje pitanja KiM.

Ističe da je ovaj sastanak i neka vrsta realizacije pisma predsednika Trampa koje su Beograd i Priština dobile decembra prošle godine, kada je, podseća Milivojević, dao do znanja da sadašnja američka administracija ima nameru da se uključi u proces rešavanja kosovskog čvora, kao i da rešenje treba postići uz uvažavanje intresa svih strana.

- Ovo je i potvrda da kosovsko pitanje nije završena stvar i da u narednom periodu treba očekivati da Trampova administracija pre kraja mandata pokuša da aktivnim delovanjem dovede do nastavka pregovora, a onda i do pronalaženja rešenja koje bi trebalo da bude na linijama kompromisa - rekao je Milivojević.

Ukoliko je istina da se Amerika direktno uključuje u rešavanje kosovskog čvora, kaže Milivojević, onda u narednom periodu možemo očekivati dve svari - prvo, uticaj Amerike na prištinsku administraciju za ukidanje taksi i deblokiranje dijaloga, i drugo, poltički uticaj Amerike vezano za izbore u Prištini da se u drugi plan stave one strukture u prištinskoj vlasti i elite koje se protive dijalogu.

Stefan Surlić asistent na Fakultetu političkih nauka smatra da bi susret srpskog predsednika i američkog državnog sekretara trebalo da pruži odgovore na dva pitanja - koja će biti uloga SAD u nastavku pregovora između Beograda i Prištine i kakav će biti američki stav po pitanju konačnog kosovskog rešenja.

- Nakon ovog susreta možda ćemo dobiti jasniju sliku o tome da li postoji razlika između administracije SAD koja se već godinama bavi Kosovom i čij je stav o nezavisnosti vrlo jasan u odnosu na stav političkih funkcionera koji okružuju aktuelnog predsednika Trampa - rekao je Surlić za Tanjug.

On podseća da se do sada spekulisalo o tome da u Americi postoje dva različita mišljenja - jedno koje je fleksibilnije u cilju postizanja finalnog sporazuma i drugo, koje je striktno, da nema nikakvog dijaloga ili pregovora o temi koja podrazumeva preispitivanje nezavisnosti takozvanog Kosova.

- SAD su pokazale, u poslednje dve godine, da žele da postanu ključan akter u postizanju finalnog sporazuma između Beograda i Prištine, što se videlo i u pismu koje je Tramp poslao prošle godine. Takođe, SAD su pokazale i drugačiji ton po pitanju finalnog statusa, čak se navodilo da je ideja razgraničenja prihvatljiva ukoliko na to pristanu obe strane - navodi Surlić.

Međutim, dodaje on, ono što buni jeste zajedničko saopštenje Kivnte, te se, ističe, postavlja pitanje da li se će tih pet zemalja, među kojima i SAD, u budućnosti nastaviti da nastupaju zajednički i imati jedinstven stav.

- To bi značilo da se odustaje od nekog drugačijeg rešenja osim normalizacije odnosa koji podrazumeva da se Srbija formalno odnosno neformalno pomiri sa nezavisnošću Kosova - kaže Surlić.

Ovaj sastanak jedan je od poteza koji SAD preduzimaju kako bi oživele dijalog između Beograda i Prištine, smatra predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Ðukanović.

On smatra da je sada sve usmereno upravo ka tom cilju, a kako je naveo prema zamisli SAD taj dijalog bi trebalo da rezultira sveobuhvatno-pravnim obavezujućim sporazumom između dveju strana.

- SAD očekuju i da se situacija u Prištini konsoliduje nakon predstojećih izbora i da se napokon stvore uslovi za nastavak dijaloga - kaže Ðukanović.

Đukanović smatra i da će to biti ključna tema o kojoj će se govoriti sutra u Njujorku, ali da, kaže, naalost dijalog ne može biti oživljen sve dok prištinska strana ne povuče takse.

- Ali bitno je pripremiti sve uslove za njegov nastavak kada se to desi - smatra Đukanović.

- Nije iznenađujuće da je interes aktuelne Trampove administracije da postigne još neki spoljno-politički uspeh u periodu pred izbore koji su zakazani za novembar naredne godine. S druge strane, postoji i vidno kolebanje unutar samog Trampovog bloka, odnosno različite struje koje postoje u toj heterogenoj Republikanskoj partiji, a u zavisnosti od toga koja struja prevlada - stav prema Srbiji može biti manje ili više pozitivan - smatra asistent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić.

Prema njegovim rečima, na osnovu izjava naše javnosti deluje da je struja oko Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona zapravo ta koja je najviše fleksibilna za stav Srbije.

Stručnjak za zapadni Balkan Din Pinelis (Dean Pineles) izjavio je da bi Vašington mogao na jesen da organizuje susret u Beloj Kući sa zvaničnicima Prištine i Beograda.

On je u tekstu za "European Western Balkans" koji prenosi Koha Ditore, kazao da bi američki predsednik Donald Tramp mogao sazvati susret sličan onome koji je organizovao nekadašnji predsednik SAD Džimi Karter 1978. godine, kada je postignut istorijski dogovor između Egipta i Izraela.

- Ako su Egipat i Izrael mogli da postignu trajan dogovor nakon oružanih sukoba i dugotrajnih neprijateljstava, onda postoji nada da Srbija i Kosovo mogu učiniti to isto - napisao je Pinelis.

I dok su srpski analitičari složni u jednom, da sastanak Vučića i Pompea vide kao moguće razrešenje kosovskog čvora i direktno delovanje Amerike u ovom problemu, prištinski analitičari ne očekuju ništa mnogo ili konkretno, sve dok, kako navode, Priština ne dobije novu vlast.

Univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiu kaže za portal Kosovo online da Vučićev susret s Pompeom može značiti i usaglašavanje konačnog teksta sporazuma sa Prištinom ili, kako je naveo, "kraj podrške Amerikanaca Vučiću".

Spahiu navodi da je "svima preko glave# to što nema dogovora između Beograda i Prištine, a naročito Trampovoj administraciji, koja već ulazi u izbornu kampanju, a nije uspela da reši kosovski spor, iako je prošlo više od 20 godina od završetka rata.

- Za razliku od demokrata koji su sporiji i delikatniji kako po pitanju unutrašnje politike još više u spoljnjoj, republikanci vrše veći pritisak na obe strane - kazao je Spahiju.

Novinar Idro Seferi, za Kosovo online kaže da će biti potrebno još dosta poseta, kao što je najavljena Vučićeva Njujorku, i od političkih predstavnika Prištine i srpskih političara.

- Takođe veći i intenzivniji pomaci ka tome da se konkretnije priča. Mislim, da nakon dugog prekida, sledeće runde dijaloga treba da budu jasno definisane i fokusirane u pravcu završnog sporazuma koji bi olakšao život građana i omogućio uklanjanje rampe koja onemogućava razvoj - kaže Seferi.

(Telegraf.rs)