Srbija postavila najvažnije ciljeve u bezbednosti i odbrani: Jedan se tiče KiM
U Vladi Srbije objašnjavaju da su strategije nacionalne bezbednosti i odbrane promenjene zbog promena u okruženju i svetu
Nacrtima strategija nacionalne bezbednosti i odbrane utvrđeni su osnovni nacionalni interesi države i time osigurana bezbednost i sigurnost svih njenih građana, rekli su u Vladi Srbije za Novosti povodom usvajanja ovih dokumenata.
Država je u oblasti odbrane i bezbednosti sebi postavila četiri najvažnija cilja, a to su efikasna odbrana, očuvanje KiM u sastavu Srbije, jačanje međunarodnog položaja i sprečavanja separatističkog delovanja, prenosi list.
Preporučujemo
"Priština ovom odlukom udara na decu": Još jedna mera koja otežava život Srbima na KiM
Vučić: Srbija neće ni u NATO, ni u bilo koji drugi vojni savez! Kakav je vaš stav? (ANKETA)
Vlada Srbije usvojila je u četvrtak nacrte Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane, a ovi dokumenti će se na jesen naći pred narodnim poslanicima.
Odredba o jasno proklamovanoj vojnoj neutralnosti najkrupnija je promena u usvojenim strategijama, koje kao i prethodne stoje na stanovištu da je nelegalna secesija južne pokrajine najkrupniji bezbednosni rizik za Srbiju, kao i za države regiona, prenosi list.
U Vladi Srbije za taj list objašnjavaju da su strategije nacionalne bezbednosti i odbrane promenjene zbog promena u okruženju i svetu, što zahteva i prilagođavanje naše bezbednosne politike.
- Oružana agresija na Srbiju u narednom periodu malo je verovatna, ali se ne može u potpunosti isključiti, a istovremeno, protivpravno jednostrano proglašena nezavisnost KiM neprihvatljiva je za Srbiju, jer ugrožava njene nacionalne vrednosti i interese - ovo su najvažniji delovi usvojenih nacrta - prenose Novosti.
Neutralnost je proklamovana još 2007. ali je iz prethodnih dokumenata usvojenih dve godine kasnije izostavljena.
U radnoj verziji dokumenta ističe se i da "Srbija neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost svoje južne pokrajine, ali će u interesu regionalne stabilnosti i što boljih srpsko-albanskih odnosa nastaviti dijalog sa privremenim institucijama samouprave u Prištini do postizanja dugoročno održivog i obostrano prihvatljivog dogovora".
(Telegraf.rs/Tanjug)