EU da ne čeka dugo s proširenjem na Zapadni Balkan, postoje i druge zainteresovane strane

Postoji određeni pomak u politici Evropske unije prema Zapadnom Balkanu - objašnjava Černeva

Vesela Černeva, zamenica direktora Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) i šefica Sofijske kancelarije, uverena je da Evropska unija ne treba predugo da čeka s proširenjem na zemlje Zapadnog Balkana, jer, kako objašnjava, postoje druge zainteresovane strane, poput Kine i Rusije.

U tom kontekstu ona u svom komentaru za Juropian vestern Balkan citira glavnu poruku Francuske i Nemačke za zemlje ZB, a ona je, kaže, jasno: "Zemlje u regionu treba da daju prioritet naporima da pokažu dovoljan nivo političkog upravljanja i biće im dozvoljeno da započnu tehničke procese da pristup EU nakon što to postignu".

Preporučujemo

Černeva piše da postoji određeni pomak u politici Evropske unije prema Zapadnom Balkanu. Proširenje postaje politika o kojoj se neće razgovarati, barem ne na sastancima gradskih skupština i parlamentima u zapadnoj Evropi, objašnjava Černeva.

Ona ističe da nedavno istraživanje ECFR pokazuje da se evropska javnost protivi proširenju, što nije novo, ali ono što se promenilo je "jasno opredeljenje kreatora politike da ne odstupaju od javnih očekivanja o perifernim pitanjima kao što je ovo".

Razlog za to, smatra ona, nije samo migraciona kriza, već i izazovi sa kojima se EU suočava sa transformacijama Rumunije i Bugarske u države članice, kao i manjkom vladavine prava u Poljskoj i Mađarskoj.

Ono što je najvažnije su strahovi Evropljana o trajnosti EU, pri čemu većina građana veruje da postoji realna mogućnost da se EU raspadne u narednih 20 godina, pa to izgleda ukazuje na pravac jačanja veza između država članica umesto dodavanja njihovog broja.

Drugim rečima, francuska pozicija postavljanja kočnice na proširenje manje ima veze sa samim Zapadnim Balkanom, a više sa željom predsednika Emanuela Makrona da prioritet da kvalitetu integracije, piše Černeva.

Ona, takođe, primećuje da je Makron tokom posete Srbiji preusmerio fokus sa proširenja na dijalog Beograda - Prištine i dodala da Nemačka, takođe, pokušava da pokrene pregovore o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

Ona objašnjava da se od tada stvari nisu mnogo promenile. Iako je Haradinaj bio prisiljen da podnese ostavku nakon što su ga haški tužioci za ratne zločine pozvali na sud, Priština nije popuštala pritiscima da ukine carine.

Francuske diplomate nadaju se da će nova vlada u Prištini pokušati da popravi odnose sa Beogradom, kaže ona.

Černeva navodi da za postizanje održivih rešenja, svaki sporazum između Beograda i Prištine treba da obuhvati "šire političke aspekte dobrosusedskih odnosa". Stvaranje zajedničke budućnosti zajednica na severu Kosova i u južnoj Srbiji obuhvatiće dugoročniju strategiju pre nego samo demarakaciju teritorije, napisala je ona. Zamenica direktora ECFR objašnjava da EU ne bi trebalo da čeka predugo pre nego što krene na praktičniji pristup, jer je Zapadni Balkan u fokusu drugih političkih aktera, poput Kine i Rusije.

(Telegraf.rs/Tanjug)