Duel Mađara i Slovenca za Srbiju: I Budimpešti i Ljubljani je stalo do ove evropske funkcije

Slovenija je predložila Janeza Lenarčiča, Mađarska je predložila Lasla Tročanji, iz koje zemlje će biti novi komesar za proširenje EU

Mađarska i Slovenija su dve zemlje koje su izrazile najveće interesovanje za nominovanje kandidata za Evropsku komisiju. Oba kandidata su veliki zagovornici proširenja Evropske unije, a stvarna zabrinutost je da li će obojica podržati ne samo ekonomsku i političku već i ideološku integraciju. Iz koje zemlje će biti sledeći komesar za proširenje Evropske unije?

Premijer Slovenije Marjan Šarac predložio je Janeza Lenarčiča, šefa misije Slovenije pri EU za novog komesara.

Preporučujemo

S druge strane, Mađarska je predložila Lasla Tročanjija, bivšeg ministra pravde i sadašnjeg člana Evropskog parlamenta.

KO SU KANDIDATI?

Laslo Tročanji je pravnik, bivši sudija, diplomata i univerzitetski profesor. Specijalista je za ustavno, evropsko i uporedno pravo, a bio je i ambasador Mađarske u Luksemburgu i Francuskoj. Tročanji je takođe bio i član Venecijanske komisije Saveta Evrope i član mađarskog Ustavnog suda, a juna 2014. godine postavljen je za ministra pravde u Mađarskoj.

Janez Lenarčič je slovenački diplomata i bivši direktor Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju. Radio je i kao savetnih ministra spoljnih poslova i premijera Slovenije, a bio je i državni sekretar u kabinetu premijera.

Lenarčič je bio vanredni i opunomoćeni ambasador Slovenije pri OSCE-u u Beču, a predsedavao je Stalnim savetom 2005. godine. Godine 2014. imenovan je za državnog sekretara u kabinetu slovenačkog premijera dr Mira Cerara u 12. Vladi Republike Slovenije.

Svaka zemlja koja želi da uđe u Evropsku uniju treba da poštuje demokratiju, vladavinu zakona i ljudska prava kao osnovne vrednosti na kojima se gradi Evropska unija. Mađarsku je Brisel oštro kritikovao zbog kršenja ovih principa. Zato se ovo rešenje smatra pogubnim za zapadni Balkan.

- To bi bila erozija vladavine zakona i demokratije. Pored toga, sa prijateljima poput Francuske i Holandije, proširenje je u lošim rukama - kaže profesor istorije i politike jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu i Balkanski koordinator za savetodavnu grupu za evrosku politiku, Florian Biber.

Njegov stav je da Mađarska može da podrži proširenje, ali da je njen glavni cilj slabljenje EU drugim neliberalnim vladama. I to bi, smatra Biber, dovelo do povećanog protivljenja skeptika i potkopavanje reformske logike pridruživanja EU.

- Zemlja koja daje azil bivšem premijeru Makedonije optuženom za ozbiljnu zloupotrebu službenog položaja nije u situaciji da promoviše vladavinu zakona - kaže Biber.

DA LI ĆE NOVI KOMESAR BITI NEZAVISAN ILI NE?

Nakon što bude izabran, novi komesar moraće da položi zakletvu kojom se obavezuje da će u izvršavanju svojih dužnosti biti potpuno nezavisan i da će raditi u opštem interesu Unije. Kao i da neće tražiti uputstva od bilo koje vlade ili druge institucije, tela, kancelarije ili entiteta.

Srđan Cvijić, viši analitičar politike u Institutu za evropsku politiku otvorenog društva i član BiEPAG-a, smatra da zabrinutost da komesari nisu nezavisni možda ne postoji.

- Ako pogledate prethodna iskustva komesara koji dolaze iz zemalja sa problematičnom evidencijom vladavine zakona, oni su imali tendenciju da budu lojalniji predsedniku i Komisiji koje predstavljaju nego vladi države članice koja ih je predložila. Drugim rečima, ne bih potcenio snagu socijalizacije u Briselu - kaže Cvijić.

- S druge strane postoji zabrinutost za percepciju mađarskog kandidata, zbog toga što bi on mogao da se smatra Orbanovim predstavnikom. I to je razumljivo zbog radikalnog položaja Orbana, kako u EU, tako i u pogledu demokratije kod kuće - kaže Biber.

Međutim, analitičar Evropske inicijative za stabilnost Adnan Ćerimagić, podseća na nedavni politički potez mađarskog ministra spoljnih poslova, Petera Sijarta koji je, suprotno stavu Komisije, u Beogradu izjavio da Srbija zaslužuje da postane članica EU što pre, i da se Mađarska pita, Srbija bi već bila deo Evropske Unije.

- Sijarto je takođe rekao da su neke od članica EU veštački usporavale put Srbije ka članstvu EU i upozorio na pokušaje "predavanja Srbije". Takvi stavovi su put kao gubitku uticaja Evropske unije u regionu - smatra Ćerimagić.

PRIORITETI NOVE KOMISIJE

Cvijić smatra da bi nacionalnost novog komesara bila od manje važnosti u odnosu na to što novi sastav ima efikasnije alate za omogućavanje proširenja.

Naime, stvaranje novog Generalnog direktorata za Evropu koji bi se bavio trema zemljama istočnog partnerstva i zemljama zapadnog Balkana, njih šest.

On takođe smatra da je važno da Komisija i Savet nastave sa dve rezolucije Evropskog parlamenta i da obustave pregovore o pristupanju sa Erdoganovom Turskom i da Savet uvede glasanje kvalifikovanom većinom u svim posredničkim fazama pristupnih pregovora.

- Ako se sve ovo dogodi, malo bi bilo važno iz koje zemlje je novi komesar - kaže Cvijić.

Ćerimagić smatra i da je važan zadatak nove Komisije kada je u pitanju proširenje zatvaranje svih rasprava o promeni granica po etničkoj liniji u regionu i snažna podrška multietničkih država, promovisanje manjinskih prava, jake demokratske institucije i pretvaranje granica zapadnog Balkana u evropske granice.

- Ako EU želi da ima značajan i pozitivan uticaj na zapadni Balkan, mora biti uspešna u rešavanju problema poverenja u odnose EU sa zapadnim Balkanom koje opada - kaže Ćerimagić.

Slovenački diplomata Janez Lenarčič, kojeg je Ljubljana potvrdila kao kandidata za člana EK, ne isključuje mogućnost da mu se poveri resor za proširenje EU.

Hina navodi da je takvu želju, s obzirom na regionalnu poziciju Slovenije, u nekim izjavama iznosio i slovenački premijer Marjan Šarec.

- Proširenje se ne odnosi samo na stvarno pridruživanje nove članice, čega u sledećem mandatu verovatno neće ni biti. Radi se o mnogo širem procesu upravljanja između Evropske unije i država zapadnog Balkana i Turske. To je za Sloveniju od izuzetne važnosti, jer se radi o našem susedstvu, a taj resor sada obuhvata i odnose sa južnim i istočnim evropskim susedstvom - kazao je Lenarčič danas u razgovoru za STA.

Slovenačka agencija prenosi Lenarčičevu ocenu da nije nemoguće da Slovenija dobije spomenuti resor uprkos zaoštrenim odnosima sa Hrvatskom zbog graničnog pitanja i arbitraže.

Navodi se da neki analitičari smatraju da je Slovenija, koja je članstvo Hrvatske u Evropskoj uniji uslovila razrešenjem graničnog pitanja narušila svoj profil neutralne posrednice na području evropskog jugoistoka.

- Budući da je Hrvatska sada u Evropskoj uniji i nije više u tom "portfelju" (zapadnog Balkana), a Slovenija sa svim drugim državama u tom regionu ima odlične odnose, ne vidim ozbiljne razloge zašto bi taj resor za Sloveniju bio nedostižan - ocenio je Lenarčič.

U dosadašnjem sazivu Evropske komisije za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju bio je zadužen austrijski komesar Johanes Han.

(Telegraf.rs/europeanwesternbalkans.com)